Moj dobri posedeli drug u daljini, redovno, ne čita novine iz našeg grada

gde ostajem

sa svim svojim dobrim i lošim stranama i sa svim stranama sveta

oko sebe

sa česticama vazduha koje mirišem sa onima, dobrima i lošima,

koji dišu

našem zajedničkom gradu, sa svih strana, u vrat

(neko oseti miris i drhtaj, a neko ne)

po novinama i zidovima pišu, ili po koži papira koji leti

daljini

ili nekom bližem, kome treba šapnuti koju reč

ili samo disati

dovoljno blizu da bi se čulo nešto što je tiše od šapata

nešto

o čemu neću da pišem čak ni dobrom drugu

u daljini

ni drugim dobrim drugovima ni drugima

ni rupi

u zemlji iz koje raste zova

za sok

pored reke koja prolazi pored ove zove i još toliko toga

dobroga i lošega u gradu

gde opstajem

sa poentom i tajnom

i ostajem ovog puta, zasad.

Ivana Pajić

24. jula 2020. godine,

u Čačku