Kultura

PANONSKI ADMIRAL

Autor Ivan Ivačković...

565pregleda

Čačak – Panonski admiral je knjiga o karijeri velikog pesnika i padu jedne velike zemlje. Autor Ivan Ivačković predstavio je ne samo profesionalnu biografiju Đorđa Balaševića , već i zbirku ličnih i kolektivnih sećanja. Balašević je bio sjajan hroničar i mudar tumač našeg vremena. Tokom devedesetih godina dvadesetog veka postao je simbol otpora balkanskoj provincijalizaciji i ratu. Suprostavljao se sili gluposti i gluposti sile. Ipak, najpre ćemo ga pamtiti kao pesnika intime i ljudskih osećanja, kao pesnika ljubavi.

Više je razloga za nastanak ove knjige, kaže autor Ivačković, ali Đoletove pesme su najjači i najveći razlog.

Ja sam počeo da pišem ovu knjigu pre tri godine i nikada neću prežaliti što Đole nije dočekao da vidi knjigu. Mi smo dogovarali i neku saradnju, ali sudbina je odlučila da bude drugačije, ali verujem da bi se on ovakvoj knjizi radovao. Meni je najvažnije poštovanje i ljubav koje osećam prema njegovim pesmama. Moja generacija je prva koja je odrastala uz Đoletove pesme, njegove su nas pesme vaspitavale , uz njih smo učili kako se voli, kako se tuguje kada se rastanemo. Mnogo smo učili iz njegovih stihova. Ja sam hteo da ta knjiga bude muzej uspomena na našu mladost i nekadašnju zemlju. Ova knjiga je priča o Đoletovoj muzici , pesništvu i istovremeno priča o nama.To je sećanje na njega i na nas kakvi smo nekada bili”, pričao je o početku pisanja knjige, novinar i rok kritičar Ivan Ivačković.

Đole je bio odličan muzičar, nastavlja Ivan i njegov dar za melodiju bio je jako veliki.

O njegovom pesništvu je izlišno govoriti, jedan je od naših najvećih pesnika uopšte. Mislim da se on davao ceo i gotovo u svim svojim pesmama, bez obzira da li je reč o ljubavnim pesmama kojima je želeo da pomiri zavađene narode tokom devedesetih godina na Balkanu. Meni mnogo više znače neke manje Đoletove pesme nego klasici. Važnija mi je pesma Mrtvi, nego Vasa Ladački. Knjiga je priča o njemu, ima biografske pasaže, ali to nije klasična biografija, već priča o nama, mladosti i o jednoj zemlji, koja je na žalost umrla u krvi i sramoti”, govorio je Ivan sa primetnim tonom tuge i sete.

Ivan navodi da je najbolniji trenutak bio kada je Đole otišao.

Kada nas je sudbina rastavila od njega, ja sam mislio da neću ni završiti knjigu. I to što je ona pred nama , nije samo moja zasluga , to je više zasluga nekih Đoletovih i mojih zajedničkih prijatelja koji su me svakodnevno podsticali i hrabrili da knjigu završim i podsećali na nešto što sam često govorio – da su knjige spomenici. Ova knjiga jeste spomenik njegovoj umetnosti, ali je i knjiga u kojoj je sačuvano kritičarsko dostojanstvo. Nije fanovska, već ozbiljna knjiga pisana sa ogromnom ljubavlju i poštovanjem prema njegovom pesništvu i muzici. Mislim da je Đole bio fenomen u internacionalnim razmerama. On je potpisao ogromnu diskografiju u kojoj nema ni jednog slabog albuma. To je retkost i na svetskoj sceni , i Dilanu se omakao neki loš album, ali Đoletu nije”, govorio je Ivačković o Panonskom mornaru sa kojim je sarađivao dugi niz godina.

Bilja Krstić je sa puno emocija govorila o Đoletu i njihovom zajedničkom radu, kada se pridružila grupi “Rani mraz”, pred samo snimanje pesme Računajte na nas i kada je ta pesma postala svojevrsna himna jedne generacije.

 

 

Čačani će pamtiti divno, emotivno veče posvećeno velikom Đorđu Balaševiću. Kao poštovaoci njegove muzike i pesništva koji su ostavili neizbrisiv trag. Đole nas jeste napustio, ali ostao je jedan “D mol” u svim zvezdama koje se ne gase. Sijaće zauvek. U našim srcima, mislima, duši. U redovima koje poklanja Ivačković, novinar i rok kritičar koji o muzici piše skoro četrdeset godina.

 

Tekst: Svetlana Vučković, Fotografije: Aleksandar Alempijević

Događaj je organizovala, priredila i vodila: VERICA KOVAČEVIĆ

 

Ostavite komentar