Nekada čuvena po poljoprivrednoj proizvodnji i hrani, Srbija je veliki uvoznik voća, povrća, mesa. Razloga za ovakvo stanje je mnogo – od toga što sve manje proizvodimo, što bolje uslove i cene tražimo od inostranih kupaca, a slobodno tržište kome svi težimo ukinulo je zaštitu koju su mnoge namirnice imale od države.

Rezultat je da se nedostatak hrane nadoknađuje uvozom, čemu se raduju i trgovci i uvoznici jer su “preko granice” cene povoljnije nego kod domaćih proizvođača, jer tamo je domaća roba na ceni, baš kao i domaći proizvođači.

Građani su već odavno prestali da se čude što nam pasulj stiže iz Kirgistana i Argentine, beli luk iz Kine, zelena salata iz Španije, Italije i Tunisa, šargarepa iz Rusije i Engleske, paprika i krastavci iz Turske, Grčke, Albanije i Makedonije.

Većina povrća i voća stiže iz ovih zemalja kada mu nije vreme kod nas.- Naša zemlja nije decidirano zabranila proizvode od GMO, zato imamo slabo razvijeno stočarstvo, pa uvozimo meso i mleko i proizvode, koji su dobijeni od životinja hranjenih GM sojom i kukuruzom – upozorava profesor Miladin Ševarlić, agroekonomista.

– Kod voća i povrća postoje dva razloga, jedno je zbog sezonskog pristizanja, pa na Mediteranu ono zri mesec dana ranije nego kod nas, a drugo, poljoprivrednici, naročito u EU, dobijaju po pet i više puta veće subvencije od naših poljoprivrednika. Austrijski voćar dobija 900 EUR subvencije po hektaru, a naš 33. Tu nema takmičenja.

Izvor:ekapija