Milan Bogojević je rođen u Zemunu 8. avgusta 1981. godine. Nakon završene srednje vojne škole u Beogradu, kao jedan od najboljih u rangu, počeo je da radi u reprezentativnoj jedinici Vojske Srbije – Gardi, a zatim u “Kobrama”, specijalnoj jedinici Vojske Srbije, koja se bavi zaštitom važnih ličnosti. Krajem 2008. godine, na poziv prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića, napustio je vojsku i angažovao se na obezbeđenju kraljevske porodice Karađorđević u Beogradu. Akademsko zvanje ekonomiste Milan je stekao 2010. godine i nastavio da radi na svom usavršavanju u oblasti korporativne bezbednosti. Od 2010. godine Milan postaje ađutant NJ.K.V. Princa Vladimira Karađorđevića starešine doma Kraljevića Andreja Karađorđevića. U periodu od 2013. do 2016. godine naš gost radi u oblasti diplomatske bezbednosti, a zatim prelazi u kompaniju koja je svetski lider u oblasti korporativne bezbednosti, gde radi i danas.

Oženjen je, otac troje dece: Andreja, Une i Mie.

Čitalačkoj publici se predstavio relativno kasno i to pričom : “ O ženo! Velika je vjera tvoja!”. Priča je, po mišljenju žirija, jedno od najboljih i najzrelijih radova pristiglih na konkurs za nagradu “Srpsko pero”. Milan Bogojević je skrenuo pažnju šire javnosti 2014. godine kada je objavio najopširniju dokumentarnu knjigu koja se bavi atentatom na kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića pod nazivom „Atentat 1934“. Godinu dana kasnije objavio je drugo dopunjeno izdanje knjige “Atentat 1934” u izdanju izdavačke kuće “Čuvari” iz Beograda, a zatim je prešao i na drugo polje umetnosti. U saradnji sa Slobodanom Čulićem i televizijom Studio “B” bio je autor dokumentarnog televizijskog serijala o ubistvu kralja Aleksandra. A zatim i scenarista dokumentarnog televizijskog serijala “Čuvari našeg neba” koja se emitovala na RTS – u. Oktobra 2017. godine objavljena je druga knjiga Milana Bogojevića koja je posvećena srpskoj heroini Milunki Savić. Knjigu je izdala izdavačka kuća “Glas Srbije” pod naslovom “Milunka Savić – Ordenje i ožiljci”. Četvrto izdanje ove knjige prodato je u oko 4.000 primeraka. Na književne večeri i promociju knjige sa autorom su putovali Mihailo Medenica, Predrag Marković, Veljko Lalić, Dejan Lučić i mnogi drugi. Ceo prihod od tog izdanja doniran je Maji Kovačević majci jedanaestoro dece. Početkom 2018. objavljena je treća knjiga Milana Bogojevića “Male priče Velikog rata” koja je posvećena zaboravljenim herojima, događajima i znamenjima Prvog svetskog rata.

Milan Bogojević svoje tekstove danas objavljuje u nekoliko srpskih listova i internet portala: Nedeljnik, Glas Srbije, Kraljevske novine, Glasu akademske Srbije, Vodiču za život, a na našu sreću odvojio je malo vremena za rubriku “Pet na pet”.

1.Da li ste svojevremeno  trenirali neki sport i koji?

“Sa određenim prekidima, mislim do 2014. godine, igrao sam fudbal. Rođen sam u Zemunu, ali sam odrastao u mestu Popinci, na nekih 40 kilometara od Beograda. Igrao sam za lokalni Napredak koji će upravo danas ugostiti ruski Rostov. Klub je osnovan 1920. godine, postoji 99 leta. Ruski premijerligaš protiv našeg nižerazrednog tima, spektakl u najavi, a počinje u 17.00 sati. Danas je slava Popinaca, Sveti arhangel Gavrilo. Da se vratim na svoju igračku karijeru, gradio sam je u Pećincima koji je bio i Superligaš. Igrao sam i za Resnik”.

2.Ko vam je bio sportski uzor, idol, u danima odrastanja?

“Možda će biti pomalo neobično, ali pre svih voleo sam Milinka Pantića. Ljubitelji fudbala sećaju se njegovih briljantnih igara iz Atletiko Madrida u vreme Radomira Antića. Uzeli su duplu krunu, a tadašnji gazda kluba podigao je bistu Pantiću. Pored Milinka obožavao sam Brazilca Ronaldo Luiz Nazario de Limu. Popularnog Zubu”.

3.Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?

“Crvenu zvezdu. Velika čast za mene je intervju koji sam dao za Zvezdinu reviju. U par navrata bio sam u poseti nekadašnjem evropskom šampionu sa princom Vladimirom i dva puta sa princom Đorđem. Bilo je prelepo, posetili smo muzej, obilazili svlačionice…Sećam se da su tad treneri bili Miodrag Grof Božović odnosno Nenad Lalatović. I moj sin je bio oduševlje jer je tad Marko Grujić prelazio u Liverpul”.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

“Prvo, dve utakmice u kojima nisam bio akter već posmatrač. Jedna je iz 2003. godine u kojoj je Zvezda pobedila Odenze sa 4:3. Ta je bila za slom nerava. Crveno – beli su poveli golom Nikole Žigića sa 1:0, pa sa 3:1, strelci su bili Nemanja Vidić i Bojan Đorđić. Bili smo očajni kad su gosti izjednačili na 3:3, ali je na scenu ponovo stupio sjajni Nemanja Vidić za konačnih 4:3. Naredna utakmica koju pamtim je košarkaški derbi. Prvi večiti derbi u sezoni 2001/2. Partizan je vodio Duško Vujošević, a igrali su Šćepanović, Vujanić, Avdalović, Krstić, Čanak…Zvezda je bila u podređenom položaju, u krizi, predvođena Zoranom Krečkovićem sa Aleksićem, Ticom, Dozetom…U poslednjoj četvrtini postigli su 35 poena i pobedili favorita. E sad, uvek ću se rado sećati humanitarnih utakmica koje sam igrao. Na stogodišnjicu od završetka velikog rata igrali su novinari protiv pisaca, prikupili smo novac i donirali za Svratište za decu. Potom, igrali smo utakmicu malog fudbala protiv “Kobri”, ponovo humanitarnog karaktera, za borce sa Košara. U timu su bili Zoran Kesić, Nenad Okanović i mnogi drugi”.

5 Životni i sportski moto?

“I dobro i loše se vraća i to višestruko. Zbog tog se trudim da činim dobre i ispravne stvari”.

Bonus pitanje za našeg gosta, koji je dobitnik mnogobrojnih nagrada poput Puškinove Zlatne medalje, Srpskog pera – Jagodina, Vidovdanske nagrade – Topola, Cerske spomenice – Šabac, Gramata Svebor Saveza Srbije za humanist, šta u MOZZARTU odigrati na utakmicu iz Nemačke, ŠTUTGART – HANOVER. Kreće i Cvajta duelom nekadašnjih Bundesligaša. Švabe imaju najubedljiviju pobedu, a i bolji međusobni skor. U fazi priprema Štutgart je ostvario pet pobeda, a uknjižio je dva poraza. Hanover se baš naigrao u pripremnoj fazi, 7:1:2. Poslednji okršaj u Bundesligi dobio je domaći tim sa 5:1.

“Probajte sa tri plus”.

IZVOR: MOZZART SPORT

Pišu: Nela i Đurđe MEČANIN

Djurdje.mecanin@mozzartbet.com