Humanitarni radSport

PET NA PET – VLADA VUKOIČIĆ: Dobro se dobrim vraća

Poznati košarkaški trener podvlači da je rastao bez računara, interneta, mobilnih telefona, brda televizijskih kanala.... za današnje pojmove, vrlo skromno i da je imao, sa drugarima, ritam škola – teren odnosno igralište!

332pregleda

Trenutno je angažovan u Kini. Naravno, kada god može forsira porodično okupljanje jer je izvor sreće i zadovoljstva. U Kini je okupljanje neizvodljivo pa slobodno vreme koristi za kontakte, preko mreža, sa porodicom i prijateljima. Takva komunikacija čoveku puni baterije.

Inače, na mestu glavnog trenera našao se još 2005. godine u FMP – u, gde je ostao tri godine i postigao značajne uspehe. Sa klubom je osvojio Jadransku ligu 2006. godine, Kup Radivoja Koraća naredne sezone, a stigao je čak do polufinala ULEB kupa. Nastavio je sa uspesima u Hemofarmu, Ostendeu i Bosni, gde je takođe osvojio kup.

VLADA VUKOIČIĆ je u avgustu 2010. preuzeo ulogu glavnog trenera Mega Vizure i tu ostao do 2012. godine. Potom je prešao na klupu Crvene zvezde od oktobra 2012. do aprila 2013. gde je ostvario impresivan skor od 31 pobede i 13 poraza, donoseći klubu prvi trofej posle sedam godina.

Karijera Vukoičića se nastavila kroz različite klubove kao što su MZT Skoplje, libanski Tadamon Zouk i bugarski Balkan Botevgrad.  Njegov bogat sportski put obuhvata osvajanje prestižnih trofeja kao što su Jadranska liga, Kup Radivoja Koraća i Kup Bosne i Hercegovine. Pored košarke, Vlada se bavio i rukometom, ali je svoju strast prema košarci istakao kao prioritet. U svakom uzrastu inspiracija su mu bili drugi uspešni sportisti, ali je posebno istakao Džona Stoktona kao igrača koga je posebno voleo.

Kada Vladi Vukoičiću vreme dozvoli, nažalost sve manje, voli da pogleda neki dokumentarac iz svih oblasti života.

 1.Da li se sećate i još uvek družite sa drugarima iz detinjstva?

“Naravno, sećam se drugara iz detinjstva kao i jednog sjajog, lepog i za nas decu bezbrižnog vremena. Iz današnje perspektive mnogo materijalnog i mnogo tehnologije nam nije bilo dostupno, ali nas je to više spajalo i ‘teralo’ da se nepoštedno i više družimo. Nažalost, obzirom da je dosta vremena prošlo, da smo prisiljeni da se selimo, krećemo, menjamo poslove, države nismo uvek u prilici da se dovoljno i redovno viđamo, onako uživo”.

2.Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport i koji?

“Kao i sva deca, u to vreme, pratili smo, pre svega, lokalne kolektive ili sportove. U mojoj školi je krenula škola rukometa, kasnije su neki prešli u lokalni klub kao i ja. Jedno vreme sam trenirao rukomet, ali paralelno sa rukometom je postojala i rasla ljubav prema košarci. Potom sam se prateći svoju želju prebacio na košarku”.

3.Ko Vam je bio sportski idol, ili uzor od prijatelja, u danima odrastanja?

“Tadašnje vreme nije bilo vreme tehnologije…Živeli smo bez računara, interneta, mobilnih telefona, brda televizijskih kanala….Sve je to, za današnje pojmove, vrlo skromno, da ne upotrebim neku grublju reč. Uglavnom smo, većina nas, pratili ritam škola – teren odnosno igralište. Kada na televiziji vidiš nekog ko je tada bio pojam uspešnog i trenutnog heroja nacije ili kluba odmah je budio simpatije i mi smo tako birali dnevne, trenutne heroje i idole. Ako je Veselin Vujović odigrao vrhunsku utakmicu svi bi izlazili na teren i ‘šutirali’ da budemo kao Vuja. Ako je Boba Živojinović ‘doneo’ tenis na naše prostore svi su mislili da mogu kao on da igraju, sa onim nasim drvenim reketima…Kada je Maradona dao gol rukom, u Meksiku 1986. godine, to je bilo nešto loše, a dobro, jer  nikada nije viđeno… i do danas. I naravno preko košarke, fudbala, golova, golmana mi smo se divili nasim idolima na dnevnom nivou”.

4.Koliko je, u današnje vreme, važno biti human i šta najčešće nekog motiviše da bude plemenit?

“Biti human i plemenit je nešto što je vanvremenska vrednost. Od najstarijih zapisa i predanja je humanost bila vrednovana…Gladnog nahraniti, žednog napojiti….Različita vremena su nosila drugačije potrebe i motive, ali toga je bilo i biće. U današnje vreme smo, realno, ljudski sve dalji jedni od drugih. Mnogo je ljudi sa problemima, a da praktično ostali i ne znaju za njih. Što zbog naše ‘odsečenosti’ jednih, od drugih, što zbog surovosti društva, da se samo uspeh, moć, slava, pobednici i veliki ‘vide i čuju’. Ako lično, kada saznamo, i vidimo da je moguće pomoći, a imamo sposobnost ili mogućnost niko ne sme da se ogluši o takvu priliku. Dobro se dobrim vraća”.

5.Kojim dobrotvornim akcijama se najradije odazivate, dobrotvornim koncertima, predstavama, utakmicama, slanjem humanitarnih SMS poruka, donacijama…?

“Kada mogu ispratim nešto što je u datom trenutku najbitnije. Nekad je to javno, a mnogo češće privatno, za ljude i osobe kojima je nekad nečija sitnica od velike pomoci. Znate i sami da nije umesno da se navode pojedinačni slučajevi”.

Đurđe Mečanin

Fondacija SOS Dečija sela Srbija, Bulevar kralja Aleksandra 251, 11000 Beograd

Svrha uplate: Donacija

Broj računa: 160-373368-31, Banca Intesa

Novac koji odlučite da donirate biće utrošen na sredstva za decu i porodice o kojima brinemo.

Dan dece obolele od raka – 15.02. 2023. godine. NURDOR – Mi olakšavamo živote deci oboleloj od raka i njihovim najbližima pružajući praktičnu, emotivnu i materijalnu podršku. SMS na 1150, cena 100 dinara!

Pružena ruka Hilandara mnogodetnim porodicama, ugroženim grupama i pojedincima, deci i mladima, naše je nadahnuće i okvir za dobrotvorno delovanje.

Udruženje Teofil 1198 Čačak,

Tekući račun br. 200-3707050101022-97

Devizni račun br. RS35200370705010198812

Banka Poštanska štedionica

office@teofil1198.org

ZVONČICA – “Zvončica” je udruženje roditelja dece obolele od malignih i drugih retkih bolesti, osnovano 1992. godine pri Službi za hematoonkologiju Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “dr Vukan Čupić”. Udruženju ” Zvončica” možete pomoći slanjem SMS – a sa brojem 13 na 2407

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar