Rubriku “Pet na pet”, Mozzartovog portala, danas smo rezervisali za boksersku legendu Zorana Šekularca. Iako ima 60 godina i dalje je aktivan bokser, a u mečevima pobeđuje i one mnogo mlađe od njega. Živi u sportskom duhu, a često putuje u Švajcarsku i Nemačku kako bi boksovao neke mečeve. Boksom se bavi već 37 godina, a  isto toliko dugo je i u braku. Supruga mu je bila i ostala najveća podrška.

Boksom je počeo da se bavi relativno kasno. Imao je talenat za slikarstvo, tako da je slikao od svoje 14-15 godine i razmišljao o tome da upiše Likovnu akademiju. Ideju da trenira boks dobio je tako što je posmatrao jedan bokserski meč u Čačku. U ringu su bili momci njegove kategorije, a Zoran je u jednom trenutku pomislio kako bi mogao da nokautira obojicu. I tako je počeo sa treninzima. Supruga se nije bunila. Naprotiv, podržala ga je. Prvi treneri su mu bili Čačani, Lili i Make i obojica su delila isto mišljenje, a to je da boks nije za njega. Nije ih poslušao. Posle tri meseca, otišao je iz Čačka u BK”Goša” iz Smederevske Palanke koji je u tom trenutku bio najbolji bokserski klub u zemlji. Ubrzo je postao jedan od najboljih boksera.

Dva puta je bio amaterski prvak Jugoslavije, a 1988. godine je bio najbolji pojedninačni bokser u prvoj ligi SFRJ.  Ima dva odrasla sina koji su fakultetski obrazovani, ali ni jedan ne živi u Srbiji. Jedan je u Americi, a drugi u Beču. Zoran je deda petoro unuka. Na naših pet pitanja je odgovorio na sledeći način…

1.Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport osim boks i koji?

„Prvo sam se bavio karateom u periodu od 1972-76. godine u Čačku. Takođe sam trenirao atletiku i imao dobre rezultate. Kada sam počeo da treniram boks imao sam već 22,5 godine. Napominjem da sam se prvo oženio, pa nakon toga boksovao. Možda i ne bih bio tako uspešan u tom sportu da nije bilo moje supruge. Istakao bih da sam bio i disko igrač, tako da me još uvek pamte čačanske legende kao što su Biska, Šajče, Lake, Pikela i Toroman“.

2.Ko Vam je bio sportski uzor u tinejdžerskim danima?

„Uzor su mi bili čuveni bokseri Kasijus Klej i Evander Holifild. Nikako ne smem izostaviti našeg Mirka Puzovića“.

3.Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?

„To je oduvek bila Crvena zvezda, po nekoj porodičnoj tradiciji. Mnogo sam voleo Džaju i Dragoslava Šekularca. Dragoslav mi je bio rođak. Potičemo iz istog mesta u Crnoj Gori u kome je naše prezime staro već 200 godina“.

4.Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

„Bio je to boks meč između Kleja i Foremana. Ustajalo se u 4 sata ujutru. U komšiluku je postojao samo jedan tv prijemnik oko koga smo svi sedeli i pratili borbu dva diva. Bilo je to 1974. godine. Dobio je Klej. Uvek ću pamtiti i mečeve Mate Parlova. Bio je najbolji bokser svih vremena i osvojio je sve što se može osvojiti: od titula svetskog i evropskog šampiona, pa do olimpijske titule“.

Životni i sportski moto?

„Uvek trenirati, a poenta bavljenja sportom je u tome da postaneš dobar čovek“.

IZVOR: MOZZAR SPORT

Nela i Đurđe Mečanin

djurdje.mecanin@mozzartbet.com