Poštovani članovi, prijatelji i poštovaoci Udruženja Čačana u Beogradu,

U prethodnih par godina imali smo priliku da vam predstavimo Teodoru Radulović, mladu osamnaestogodišnju talentovanu članicu našeg Udruženja Čačana u Beogradu. Teodora je rođena u Beogradu 2006. godine. Sa Čačkom je povezana preko svog dede Momčila Mome Timotijevića, dugogodišnjeg istaknutog i aktivnog člana Udruženja Čačana u Beogradu poreklom iz Mrčajevaca kod Čačka. Završila je osnovnu školu Duško Radović na Novom Beogradu, a sada je učenica četvrtog razreda Prirodno-matematičkog smera Zemunske gimnazije.

Teodora je do sada učestvovala na više literernih konkursa na kojima je osvajala brojne nagrade i pohvale. Ono što ovoga puta želimo da istaknemo je da je Teodora na nedavno održanom tradicionalnom Svetosavskom literarnom konkursu osvojila prvo mesto. Ovaj konkurs se već treću deceniju održava pod pokroviteljstvom Udruženja bivših učenika i profesora Zemunske gimnazije, a u organizaciji aktiva srpskog jezika i književnosti. Nagrade je uručila Slavica Arsenović.

Čestitamo našoj dragoj Teodori na ovako lepoj i zapaženoj literarnoj nagradi. Nadamo se da će ona biti dodatni podstrek za buduće literarne radove, kao i nagrade koje već postaju tradicija . Posebno smo ponosni što često imamo priliku da je viđamo na proslavama i manifestacijama u organizaciji Udruženja Čačana u Beogradu. Prepuštamo vas uživanju čitanja Teodorinog rada nagrađenog na konkursu.

Uskliknimo s ljubavlju: Zahvalnica Svetom Savi
(nagrađeni rad Teodore Radulović)

Bio si carsko dete, obećana ti je bila kruna i bogatstvo, sve dobrobiti sveta
ovozemaljskog. Sve na šta prstom pokažeš, odmah da ti se da. Kao Rastko, živeo bi život
kao iz nekog sna.

No. Drugačija Ti je bila volja!

Nisi želeo da služiš sebi i da od običnog seljaka budeš veći.

Osećao si, i pogrešio nisi, misija je tvoja bila božanska- On na nebu, Ti na zemlji.

Poput anđela, oličenja Božijeg poslat, da istoriju čovečanstva iz korena menjaš.

Sudbina je tvoja jedino tebi znana bila, sve što ti je biće ištilo, Sveta je gora iza
zidina starih, i vrata teških krila.

Sitost prolaznim, beg ka životu večnom bio je motiv tvoj.

Od Boga stvoren da učiš, da znanje sviješ, moć i lepotu Svevišnju među narodom da
deliš.

Odrekao si se imena svog svetovnog, svakog greha voljnog ili nevoljnog, i tako preselio u
život novi.

Otišao je Rastko iz sveta gde se sve imetkom meri, gde je ponos prerastao u gordost, a čast
dobila drugačija shvatanja.

Put je tvoj bio nimalo lak, dugačak i odricanja pun, ali cilj je uzvišen- pronalazak
istinskog smisla življenja.

Tako i beše, ali ti si bio više od tragača, i stvorio si ono što niko više nikada neće
moći.

Na temeljima tvojih dela, na tvom učenju i dan danas počivaj naše svetinje, naše škole.

Deca ti pevaju sa osmehom na licu, a priča o Svetitelju Savi se priča sa najdubljim
poštovanjem.

Iako svaka reč za tebe je mala, seda glavo sa oreolom, veliko Ti hvala!

Hvala za mudrost, hvala za prosvećenost!

Hvala za istinu za razumnost i strpljenje!

Ipak, najveće hvala za ono bez čega se ne može, hvala za ljubav!

Doslednost tvoja u veri bila je čvrst oslonac ka ostvarenju tvog cilja- večnog života u
Hristu!

A, snaga skromnosti tvoje digla te je u redove najvećih, slava je tvoja ogromna, kako među
Ocima iz Bašte rajske, tako i među nama, dužnicima tvojim.

Dok si hodio tlom, nikada ništa nisi tražio zauzvrat, a pomagao si na svakom koraku.

Reči su za tebe bile prolazne, samo su dela ta koja se pamte!

No, ja te molim, na ovu mi reč poveruj, mi ćemo tebe proslavljati dok sunce sija, tebi
ćemo se moliti, i svim srcem voleti!

Milostivost i blagonaklonost je tvoja u vremenu jak trag ostavila, a nama kao uzor
ostala.

Ti nas, znam, uvek pratiš, i plod svog rada posmatraš, a nagrada ti je najveća kada vidiš
da narod tvoje putokaze sledi- Treba se živeti po Božijoj pravdi, u tišini srca! Pažnja
je sveta sasvim mala i beznačajna!

Nažalost, mudri Savo, moram ti još nešto reći, iako ti to verovatno i sam vidiš, ali
se nadam da rod svoj ne kudiš. Koliko je u tvom srcu dobrote, za mržnju i nema mesta.

Nego, htela sam ti reći, čini mi se kao da nam polako nestaje tvog duha, kao da
svojevoljno, bez bilo kakvog razloga skrećemo sa pravih životnih staza.

Teško mi je da shvatim, šta to ljudskim duhom ovlada, da se duša đavolu proda, i njegova
zla i trula reč sluša?!

Brat bratu nož u leđa da zabija, komšije se oko parčeta zemlje zavade, dete vršnjaka, druga
svog, ubije, u trenu, porodice u crno zavije.

Odakle rat, beda, glad, tuga? Zašto krv tlo vlaži?! Zar to nije dužnost kiše?

Kakve su to nemani ove naše vrste, ko su oni da bilo kome sude, da život oduzimaju?!

Gde je nestala anđeoska strana čoveka? Da se nije možda uspavala?

Odbijam da prihvatim ovakav život!

Verujem u to da smo zapravo svi dobri, i da je tako malo potrebno da se ponovo u miru
ujedinimo.

Zadnji je čas, ali i na izmaku vremena, za iskreno pokajanje ima mesta!

Zato hvala tebi Sveti Savo, što nas uprkos ovim greškama sramotnim Ti i dalje grliš i
voliš!

Za bolje sutra, usklikniimo s ljubavlju Svetitelju Savi!

S poštovanjem
Teodora Radulović IV7

S poštovanjem,
UDRUŽENJE ČAČANA U BEOGRADU