DruštvoEkonomija

Rad od kuće – model poslovanja i posle pandemije

334pregleda

Globalna pandemija korona virusa odrazila se na sve aspekte života pa samim tim i na poslovnu sferu. Tokom vanrednog stanja, rad od kuće više nije bio povlastica koju nude pojedini poslodavci već je postao način poslovanja u svim delatnostima gde ga je bilo moguće primeniti. Pre pandemije bio je rezervisan za specifične delatnosti kao što je IT industrija, koja ima tehničke mogućnosti ali i potrebu da fleksibilnijim načinom rada zadrži zaposlene i spreči fluktuaciju radne snage. Zato ne čudi činjenica da se taj sektor najbrže prilagodio novonastaloj situaciji.

“U trenutku kada smo lansirali novu verziju našeg najvećeg proizvoda, dogodila se pandemija. Iako smo i ranije imali mogućnost delimičnog rada od kuće, nikada nismo bili u situaciji da ceo tim mora da radi na daljinu u dužem vremenskom periodu. Uz već postojeću infrastrukturu vrlo brzo smo rešili sve zahteve novog načina poslovanja i uspeli da organizujemo tim bez gubitka efikasnosti. Iako zvuči primamljivo, rad od kuće ima i dobre ali i loše strane. Prednosti su komfor, ušteda vremena, nema jutarnje žurbe, gužve u saobraćaju, manji su troškovi. Neprocenjivo iskustvo je i sloboda da radiš odakle god želiš. Moj tim je tokom leta imao “kancelarije”od plaže u Grčkoj do vikendice na selu”,  Tomislav Rakić, tech lead u IT kompaniji.

Iako na prvi pogled rad od kuće deluje primamljivo, ubrzo su se pojavili “problemi u raju”. Analizirajući okolnosti pod kojima njegov tim radi poslednjih godinu dana, Rakić zaključuje da najveći izazovi nisu u inženjerskom već u kreativnom delu posla.

“ Mnogo je teže stvoriti kreativnu energiju online nego kada u živom kontaktu sa ljudima razmenjujete mišljenje o rešenju nekog problema.  Kao menadžer suočio sam se sa teškoćama i u realizaciji onboarding plana za nove članove tima. Nije lako u ovim okolnostima uvesti nove ljude u posao niti je njima lako da izgrade veze sa kolegama i osete pripadnost timu.  Loša strana konstantnog rada od kuće  je i usamljenost i monotonija. Nedostaje mi  fizička blizina mog poslovnog okruženja ,  specifična atmosfera kojoj ranije nisam pridavao važnost. Ipak, najteže mi pada što su mi se  posao i privatan život do te mere isprepletali  da  više  i ne pravim razliku. Ova globalna situacija nikome ne pada lako i zato je najbitnije da  svi u timu ostanu empatični i puni razumevanja, da u svakom trenutku znaju da mogu da se oslone jedni na druge i da uvek imaju podršku ako im je potrebna”,  ističe Tomislav Rakić.

Sve je izvesnije da će rad od kuće postati “nova normalnost” u poslovnju i posle pandemije jer se pokazalo da je ekonomski efikasniji, bar za one firme koje uspešno mogu da posluju na daljinu. U prilog tome govori i istraživanje Međunarodne kancelarije Konfindustrije u Srbiji  o poslovanju 170  preduzeća u uslovima pandemije. Ono je pokazalo da je u prvih nekoliko meseci prošle godine čak 45% privrednih subjekata funkcionisalo po principu rada od kuće.

“ Istraživanja smo sprovodili i predhodnih godina i u to vreme procenjivalo se da bi u budućnosti oko 25% kompanija u razvijenim ekonomijama moglo da funkcioniše po prinicipu rada od kuće. Međutim, pandemija je te procese znatno ubrzala u ekonomskim granama koje su u tom smeru krenule i pre korone, dok je kod drugih je tu mogućnost učinila „realnom“. Mnoge  kompanije i poslodavci nisu bili spremni za novi način poslovanja i suočili su se sa mnogim izazovima. Postojala je bojazan da će prelazak na sistem rada od kuće povećati troškove, ugroziti bezbednost poslovanja, koja je imperativ u podedjnim delatnostima, postavilo se pitanje održavanja kolektiva, pogotovo kreativnih timova “objašnjava početne probleme mnogih poslodavaca Silvija Herceg, zamenica direktora kancelarije Konfindustrije u Srbiji.

Istrživanjem je obuhvaćen i uticaj koji rad od kuće, u različitim varijantama, ima na zaposlene i njihovu produktivnost.

“ Nakon godinu dana možemo zaključiti da rad od  kuće ima i pozitivne i negativne strane.  Kada je rad od kuće delimičan, u smenama, dokazano je da je produktinvost i učinkovitost zaposlenih na višem nivou. To se naročito pokazalo u prvim mesecima rada od kuće, kroz veći broj zadataka završenih u toku jednog radnog dana. Veći balans između profesionalnog i privatnog života, doprinosi boljem raspoloženju zaposlenih, što se, naravno, pozitivno odražava i na posao. Zaposleni sa decom, kada je rad od kuće delimičan, imaju u tom smislu najpozitivnije efekte. Konintuirani rad od kuće već predstavlja problem. Zaposleni se žale da im je sve teže prepoznati kraj radnog vremena, trenutak kada posao treba prekinuti, da ne mogu napraviti ravnotežu između prvatnog i poslovnog života što utiče na motivisanost i produktivnost. To je veliki izazov za zaposlenog ali i za poslodavca, jer upravljanje ljudskim resursima postaje komplikovanje sa ozbiljnim problemima koji se vrlo teško mogu rešiti „na daljinu“, kaže Herceg.

U uslovima proglašene epidemije, režim rada od kuće je za većinu poslodavca, u početku, predstavljao iznuđeno i kratkotrajno rešenje zbog minimalne izloženosti zaposlenih rizicima zaraze. Tokom vremena on postaje sve prihvatljivija opcija poslovanja i u redovnim okolnostima, ne samo u sektorima koji su duboko ušli u proces digitalizacije već i u onim delatnostima u kojima se ranije nije primenjivao.

“Nema sumnje da će rad od kuće će postati svakodnevica za privredne grane koje su i pre pandemije krenule u tom smeru, kao sto su IT i bankarski sektor. Banke će, na primer, nastaviti smanjenje zaposlenih u ekspoziturama, ne zato što je pandemija pokazala da je to odgovarajući model već  zato što je digitalno bankarstvo za to stvorilo uslove. Delovi privrede za koje je rad od kuće bio nezamisliv pre pandemije, kao sto su osiguranje, usluge, konsalting, knjigovodstvo, računovodstvo,  moraće će da razmotre primenu  fleksibilnijeg naćina rada, i da ugovorima o radu predvide mogućnost rada od kuće. Bitno je istaći da rad od kuće nekoliko dana u mesecu nikako nije samo privilegija za zaposlene. Tokom pandemije pokazalo se da je kombinovani način rada najbolji model za zaposlene i da utiče na povećanje njihove produktivnosti pa je samim tim dobitak i za poslodavca. “, zaključuje Silvija Heceg.

Rad od kuće regulisan je Zakonom o radu u kojem je predviđeno da se on može organozovati za bilo koji posao koji se po svojoj prirodi može obavljati u kućnim uslovima. Uređuje se ugovorom o radu ili aneksom ugovora kojim se definišu specifična pitanja kao sto su radno vreme, kako se obavlja  nadzor nad radom, koja je sredstva za rad poslodavac dužan da obezbedi, naknada troškova za njihovu upotrebu, kao i sve ostale uslove rada i prava zaposlenog, koja moraju biti ista kao da rade u prostorijama poslodavca.

Iz serijala “Nova normalnost”, u okviru konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje interesa u oblasti javnog informisanja Grada Čačka.

Ostavite komentar