Na planini Kablar nalazi se pećina u kojoj je smeštena Crkva Svetog Save. U narodu je poznatija kao Savinje ili  isposnica Svetog Save, Savina voda…

Pored Savinja u srpskoj Svetoj gori nalaze se Kađenica, Ilinje i manastiri Vavedenje, Trojice, Sretenje, Blagoveštenje, Uspenje, Nikolje, Jovanje, Vaznesenje i Preobraženje.

Po blagoslovu oca Ilariona, iz Preobraženja, razgovarali smo sa jednim jerođakonom koji nam je govorio o radovima na obnovi, rekonstrukciji i izgradnji Savinja, ali i drugim stvarima povezanim sa Ovčarsko – kablarskim manastirima.

„Savina isposnica je u kraju poznatija kao Savina voda. Po predanju ovde se podvizavao Sveti Sava i to kada se vratio sa Svete Gore. Ovčar i Kablar su ga podsećali na predele  Atosa pa se nastanio upravo ovde“, govori nam jerođakon iz Preobraženja.

Da li je pre Svetog Save ovde bilo kaluđera.

„Verovatno da, ali koliko je nama poznato Sveti Sava je bio prvi monah koji se ovde nastanio. Kasnije, u petnaestom veku, su se masovnije nastanili kaluđeri. Postoje tragovi od ranije, a crkva je izgrađena 1938. godine. Tadašnji Žički episkop, Vladika Nikolaj, je izgradio crkvicu, ali kada se popnemo na krov crkve vide se tragovi jedne freske. To znači da je u srednjem veku bilo ljudi koji su se ovde podvizavali“.

Dakle, do 1938. na ovom mestu nije bila crkva?

„Bila je samo Savina voda gde je narod dolazio jer je bilo poznato da je voda lekovita. Pomaže kod problema sa očima. Dakle, zbog rata i dešavanja nakon njega ovde se nije obavljala služba. Čak su seljaci, sa Kablara, ovde zatvarali koze sve do 1989. godine. Tada je Arhimandrit Venjamin, iz Preobraženja, sa bratijom, ali i monasima iz ostalih manastira i vernim narodom uspeo da obnovi crkvu. Sve je očišćeno, pa betonirano, ugrađene su nove pločice, uz isti ikonostas iz 1960. godine. Od tada su se redovno održavale službe, narod je pronalazio utehu, duhovnu radost…Od Tomine nedelje, kada je mladina, služena je liturgija, narod je dolazio do Mitrovdana, dok ne bi pao sneg“.

Glavna slava isposnice je prenos moštiju Svetog Save?

„Da, obeležava se 19. maja i tako je bilo do 2021. godine. Onda se desila loša stvar iz koje mi tražimo samo još lošije stvari i ne shvatamo da se iz toga može izvući i nešto pozitivno. Elem, neko je razvalio vrata isposnice, pokupio neke sitnice, ništa vredno, pojačalo…Gospod nas je preko toga pokrenuo, urađena je nova stolarija, novi ikonostas, novi prozori…Potom se pojavio čovek, građevinac, po struci, koji je kazao da bi pomogao i svojim radom darivao isposnicu. Od onoga, malo, po malo, izgrađena je nova zvonara, veliki konak, nalivaju se temelji za brvnaru gde će moći da se prenoći. Od 2021. godine, posle Uskrsa, traju radovi koji će se završiti ove godine. Izneto je oko 700 tona materijala, a sve su to uradili verni, dobri ljudi…Bilo je tu sportista, studenata, ljudi koji ne žive u Srbiji, običnih ljudi, koji su osetili vatrenost, vernost… Kada su shvatili da će sve biti na dobrobit naroda, nisu se štedeli. Bilo je i krštenja, što naših ljudi koji nisu bili kršteni, što Indijaca, Italijana…Planira se da u isposnici bude monaštvo, da svetinja procveta, da se uvede tipik koji je Sveti Sava ustanovio u Kareji“.

Prirodne lepote Kablara su očigledne, ali vaš plan je i da uradite više?

„Kada ljudi dođu u isposnicu, pored prirodnih lepota, moći će i duhovno da se napoje. Moram istaći da je bilo iskušenja. Dođe po 500 ljudi, sve se ručno iznosi, po 15, 20 tona dnevno, a počne kiša. Da li da otkažemo radove, ne znamo, ali posle liturgije kiša stane. Sveti Sava nam je otvarao put da se sve uradi, bilo je teško, ali i radosno. Stene na Kablaru su rovite, ruše se, dolazi do odrona, pada kamenje. Dešavalo se da padne kamen, da proleti pored čoveka, ali nikad da ga povredi. Jedno dete je sletelo u ambis, ali mu ništa nije bilo. Oseća se blagodat Svetog Save“.

Po okončanju građevinskih radova slede finije stvari?

„Dodatno ćemo oplemeniti prirodu. Posadićemo vinovu lozu, kao u Hilandaru“.

U srpskoj Svetoj gori nekada je boravilo preko hiljadu monaha?

„Prema francuskom putopiscu čak 1.800 monaha koji su boravili u 30 manastira. Nisu svi bili veliki, bilo je skitova sa po četvoricom monaha. Sada je devet u opštežiću sa ženskim ili muškim monaštvom pa Ilinje kao metoh Blagoveštenja i Kađenica. U Kađenici je ugušeno 300 majki sa još toliko dece, a bilo je i staraca. I da završimo u veselijem tonu, u Savinju je sklopljeno nekoliko brakova, mnogi su se krstili, a čak 12 ljudi je otišlo u manastir, a jedan je stigao u Hilandar“, konstatuje naš sagovornik.

Đurđe Mečanin

                                                                                                                                                        Heruvim, Ilarion