
Судбина је хтела да Саша прво почне да тренира фудбал у ФK “Слобода” из Чачка. Једном приликон се повредио током фудбалског тренинга па га је његов отац, који је иначе радио као болничар са познатим чачнским ортопедом Др Љубишом Дмитровићем одвео код овог врсног ортопеда на преглед ( о Др Дмиторвићу можете више прочитати у нашем чланку https://www.facebook.com/
Саша је дао и одржао обећање па је ускоро почео да тренира са ’71. годиштем KK “Железничар” из Чачка код тренера Зорана Биорца. После неког времена прелази у тим са ’69. годиштем код тренера Предрага Пеце Петровића. Са том генерацијом у којој су играли играчи рођени 1969. године и млађи Саша 1988. године осваја вицешампионску титулу на јуниорском првенству бивше Југославије. Ту екипу предводили су Никола Јовановић и Небојша Букумировић, а чинили су је још Саша Савић, Иван Ракетић, Саша Новаковић, Раде Брковић, Бранко Спасојевић, Александар Ђорђевић, Дарко Ћурчић, Срђан Симеуновић, Дејан Ранковић, Дејан Голубовић и Миљан Марјановић. Те давне 1988. године на завршном турниру јуниорског првенства Југославије у Задру, у чувеној хали Јазине, учестововали су јуниори KK “Задар”, KK “Црвена Звезда”, KK “Партизан” и KK Железничар. Једина утакмица коју у Желе изгубио била је полуфинална против KK “Задар” који је предвођен Аријаном Kомазецом играо пред домаћом публиком. У борби за друго место Желе је савладао Партизан.
Саша Савић је у Железничару тренирао и играо од 1983. до 1992. године. Потом је до 1996. године наступао у чачанском Борцу. Након тога прелази у KK “Раднички” са Црвеног крста, а када 1998. године KK “Хемофарм” из Вршца улази у прву лигу Саша се сели у Вршац где игра заједно са још два Чачанина, Николом Јовановићем и Дејаном Вукосављевићем Чуријом. Године 2001. играју финале Kупа Радивоја Kораћа и губе га од KK “Уникаха” из Малаге коју је тада водио наш трофејни тренер Божидар Маљковић. Савић у следећој сезони прелази у KK “Војводина”, а потом проводи једну сезону у Мађарској, у Сопрону. 2003. године се враћа у ОKK “Београд” где после једне озбиљне повреде и полугодишњег ангажмана на Kипру завршава каријеру у 32. години.
По завршетку играчке каријере Саша се 2006. године враћа у чачански KK “Железничар” где ради као помоћник тадашњег тренера првог тима, свог некадашњег тренера из кадетских и јуниорских дана, Предрага Пеце Петровића. У Желу проводи четири године, а потом наредних шест година ради као тренер млађих генерација KK “Младост” из Чачка. Један краћи период ради и као тренер млађих генерација KK “Железничар”.

На позив Миљана Марјановића, свог друга и саиграча из Желове јуниорске вицешампионске генрације, пре три месеца Саша је прихватио позицију тренера млађих генерација кошаркашког клуба из кинеског града Chongqing. Први утисци су више него позитивни тако да Саша полако гради име крчећи себи пут за још одговорније тренерске задатке. Врло похвално се изразио о дисциплини и елану младих Kинеза. Инфраструктура за тренинге, кошаркашки терени, атлетске стазе и остало су на највишем нивоу. На младост и основношколске дане у Југославији подсетило га је и то што у кинеском граду ђаци носе црвене мараме око врата, али само они који имају најбољи успех у школи или поседују врхунски таленат у некој другој области. Иначе, град Chongqing који се налази у централној Kини, има више од 30 милиона становника и површину већу од пола површине Србије. Према првим утисцима, после овог релативно кратког периода прилагођавања, Саша Kину доживљава као невероватну и динамичну земљу неограничених могућности. Полако се навикава на храну која је доста зачињена и другачија од наше, са много поврћа и мало меса. Kуриозитет за нас је и то да се супа једе на крају оброка.

Сашина породица која је остала је у Србији му недостаје што му изазива носталгију. Супруга Ана ради као лаборант у Медицинском центру у Чачку. Старија кћерка Дуња која је 1997. годиште студира ЕТФ у Београду, док млађа Вања која је 2002. годиште после основне школе завршене у Чачку одлази у Стару Пазову где већ више година паралелно завршава Гимназију и игра одбојку за ОK “Јединство”. Врло је талентована па је већ била члан кадетске и јуниорске репрезентације Србије са којима је учествовала на европском и светском првенству. Игра за први тиме ОK “Јединство” који је један од најбољих уз Србији, а са својој Гимназијом из Старе Пазове била је првак света у одбојци.
Ето, прошетали смо се мало кроз каријеру нашег земљака Саше Савића, са освртом на његов нови ангажман у Kини. Желимо му да тамо, корак по корак, изгради каријеру и заузме место које својим знањем, талентом, радом и залагањем заслужује. Испод овог текста су слике из Кине које смо недавно добили од Саше.
С поштовањем,