KulturaMuzikaPravoslavlje

Sretanje sa Zoranom Kostićem, Canetom u Gradskoj biblioteci

Nema veće ljubavi od praštanja

105pregleda

U velikoj sali Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ u Čačku, u okviru manifesacije „Horska sretanja“,  upriličeno je sretanje sa Zoranom Kostićem, Canetom, frontmenom grupe „Partibrejkersi“, a razgovor je vodila Tanja Vuković.

Poznati srpski muzičar izneo je svoje stavove i razmišljanja o životu, njegovoj suštini, istini. Govorio je o egu, kao našem najvećem protivniku i nekom ko nas udaljuje od Boga. „Što više imamo ega, to manje imamo Njega“, kazao je Cane. „ U životu bi takođe trebalo osetiti razliku između dobra i zla i ići ka tome da ne uradiš drugome ono što ne bi želeo da drugi uradi tebi. Gledaj da imaš prijatelje, gledaj da se izviniš. U tome je ključ“, dodao je.

„Da li i koliko verujemo u Boga, ili bismo želeli da verujemo?“, jedno je od pitanja koje je postavio, a koje bi se moglo preformulisati u to koliko verujemo Bogu ili bismo želeli da Mu verujemo.  „Bog prašta, čovek ne, ili praštaju samo pojedinci. U ljudima tinja želja za osvetom, jer su ljudi nezadovoljni. Bog prašta jer nema želju za osvetom. Sada, posle toliko godina od kako sam spoznao Boga, mogu samo da mu se zahvalim na svemu i kažem: “Hvala Ti, što nisam postao još veća budala“,  rekao je Cane u svom karakteristično duhovitom tonu.

Njegovo viđenje sveta u kome živimo je zapravo doba nezajažljivosti koja je više nego pogubna, jer današnji čovek samo traži i nikada nije zadovoljan. Time njegova praznina postaje sve veća. “Pored nezajažljivosti, mi živimo i u vremenu falsifikata, a falsifikat ne voli original. A čovek kao čovek je lako lomljiva roba”, zaključio je Cane.

Na pitanje kako sačuvati svoju sopstvenu dušu, istakao je da to nije lako. „Očuvanje duše ima vezu sa identitetom. Trebalo bi se boriti. Borba nikada nije izgubljena i ona traje do kraja života“.

S obzirom da živimo u društvu koje je suprotstavljeno i da smo u njemu takmaci jedni protiv drugih, važno je da budemo više svoji, a manje tuđi. Jedan od načina da budemo svoji je smisao za humor koji smo izgubili. „Čoveku sve možeš da kažeš na šaljiv način i onda se neće uvrediti. A mi smo danas izgubili smisao za humor“.

Recept da svako od nas bude svoj, da ne živi tuđi život je dobro raspoloženje kroz humor, muziku, umetnost. „Nebeska liturgija kroz pojanje Bogu najlepša je stvar na svetu. Od nas zavisi koliko dugo ćemo je nositi u sebi tj. da li će nas držati duže ili će nas napustiti već pri izlasku iz crkve čim ugledamo prvog prosjaka kome nećemo pružiti ništa.“

Na pitanje kako doći do ljubavi, Cane je kazao:“ Praštanjem. Nema veće ljubavi od toga. Osmeh na lice i da pazimo šta radimo, da nas lukavi ne prevari“.

O svemu ovome možemo razmišljati do večerašnjeg novog sretanja koje je zakazano u dvorištu Narodnog muzeja, kada ćemo čuti neku reč o narcizmu od psihologa i psihoterapeuta Ane Miletić Milovanović.

Nela Mečanin

 

Ostavite komentar