Kultura

Srodnosti Disa i Crnjanskog u poeziji

115views

 

IX deo, objavljen samo zahvaljujući Predragu Živkoviću, jedinom koji je rekao da želi da pročita ceo rad Srodnosti Disa i Crnjanskog u poeziji; nekada (u ovo vreme često) potrebno je da postoji jedan, makar bio i jedini čovek, ali čovek, da pomogne da nešto postane celo, isceljeno –28. jula 2020. godine

Onaj ko je bar jednom čuo paunov krik i ko je video pauna sličan je onome ko je umeo da upozna poeziju Disa i poeziju Crnjanskog, poeziju posleratnih (nažalost i predratnih) pesnika, i ne samo njihovu poeziju kao takvu, jer ona nije samo takva. Takve su samo okolnosti. Okolnosti su date iz tajanstvenih razloga, a poezija, priljubljena uz njih, koliko god da je slobodna, iz novonastalih središta bića, potresa, menja i obara sve ono što su te okolnosti donele. „Poezija, naravno, ne postoji samo da bi dušu zalečila i uspokojila, već i stoga da bi je dovela do uzdrhtalosti.”12

Čak i formalno, apostrofama, Dis i Crnjanski dozivaju. Ne zaboravimo Bašlara: „Poezija je vokativ!” I njeni stvaraoci su bili pozvani. Ne zaboravimo Njegoša: „Svemogućstvo svetom tajnom šepti / samo duši plamena poete.” U tome je, možda, odgonetka šta je poetski izraz, te opet, zahvaljujući Njegošu, stižemo do dodira sa Apsolutom u poeziji. A zar u Apsolutu nije bliskost, povezanost svakog sa svakim i svačim, sumatraizam, kretanje Crnjanskog putanjom u prostoru, da bi se sve tačke povezale, da bi se obišao svet za ne znam koliko dana, da bi se sve dodirnulo, pomilovalo, zavolelo, da bi se lutanje pretvorilo u povratak koji je na polaznoj stanici počeo i celim putem trajao, večno trajao, jer je polazna stanica cilj, mesto gde uroboros grize svoj rep, Itaka. U Lirici Itake – sumatraizam pre Sumatre! Dis se do ugriza uroborosa vraća kroz vreme, kroz događaje, kroz snove, kroz sećanja, kroz prošlost, i stiže do prošlosti pre prošlosti. Odatle je on krenuo jer odatle je on.

„Poezija je duša koja inauguriše jedan oblik”13, napisao je pesnik Žan-Pjer Žuv. Pesnik koji je umeo da napiše ljubavnu pesmu lepoj Heleni, zanemarujući pritom vreme, prostor i smrt, sigurno se razume i u poeziju, i u dušu, i u oblike, pa mu treba verovati. A koliko treba tek verovati pesnicima koji su u oblicima svojih zbirki pesama i u mnogim svojim pesmama ovaplotili simbol večnosti – uroboros! I ne samo u oblicima!

Mnogo je već dobrog i pametnog napisano i o „Utopljenim dušama” i o „Lirici Itake”. Nenad Gugl je Istok, Zapad, Jug i Sever prepoznao u Kući mraka, Umrlim danima, Tišinama i Nedovršenim rečima.14 Možda bi slično moglo da se vidi i u Vidovdanskim pesmama, Novim pesmama, Stihovima ulica i Epilogu. Sličnosti u samoj arhitekturi ove dve knjige ne mogu da se previde. Ali ovde je reč o srodnostima, a ne o sličnostima (kojih ima mnogo). Ipak, samo građenje knjige je građenje knjige o poeziji. Ovo važi za oba pesnika. Ovo važi za obe knjige. Osim u svojoj poeziji (Utopljene duše), Dis nije pisao o poeziji, a Crnjanski je dosta pisao o poeziji, pa i u svojoj poeziji (Lirika Itake).

U stvari, obojici pesnika je bilo teško da napišu nešto što ne bi postalo poezija. Možda je to, već pomenuta, priroda slučajnosti, ali čak i kada bi se potpisali, nastajale bi pesme. Sama značenja njihovih imena, uz njihove melodije koje čine reči – otelotvorenja – jesu pesme.

Ivana Pajić

Seminarski rad za predmet srpska književnost 20. veka na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu; 2011. godine. Objavljeno u integralnoj verziji u Reviji za kulturu Art 032, br. 22-23; 2011/2012; Čačak.

1Biblija ili Sveto pismo, Novi zavjet (Jovan 1,1), preveo Vuk Stefanović Karadžić

2Luča mikrokozma, Petar Petrović Njegoš; stihovi 169 i 170

3Pol Valeri, Predavanja o poetici (Kolaž de Frans, od decembra 1937. do marta 1945. godine), preveo Veljko Nikitović; NNK-Internacional, Beograd 2003. godine; str. 39 (5. predavanje, petak, 7. januar 1938. godine)

4ib. str. 40

5ib. str. 30 (3. predavanje, petak, 17. decembar 1937. godine)

6Gaston Bašlar, Voda i snovi: Ogled o imaginaciji materije (Prevela sa francuskog Mira Vuković); Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 1998. godine, Biblioteka Theorija, knjiga165; str. 1568

7Milen Alempijević, Haljina sa cvetovima, priča Čovek u čamcu; Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis”, Edicija Sunčanik; str. 23

8Stanislav Vinaver, Nadgramatika, Izbor iz eseja, Izbor i predgovor Rade Konstantinović, Jezičke mogućnosti, Prosveta, Beograd, 1963. godine; str. 145

9Novica Petković, Ogledi o srpskim pesnicima, Disov jezik, slike i muzika, Društvo za srpski jezik i književnost Srbije, Biblioteka Književnost i jezik, knjiga 6; Beograd, 2004. godine; str. 74

10Gaston Bašlar, Poetika prostora, prevela Frida Filipović, Biblioteka ALEF, Branko Kukić i Umetničko društvo Gradac, Čačak–Beograd, 2005. godine; str. 10

11Alen Gerbran i Žan Ševalije, Rečnik simbola, Prevod i adaptacijaPavle Sekeruš, Kristina Koprivšek i Isidora Gordić; Stylos: Kiša, Novi Sad, 2004. godine; str.679, 680

12Dragan Jovanović Danilov, Srce okeana, Teologija lepote, Biblioteka Savremeni esej, Prosveta, Beograd 1999. godine; str. 106

13Gaston Bašlar, Poetika prostora, prevela Frida Filipović, Biblioteka ALEF, Branko Kukić i Umetničko društvo Gradac, Čačak–Beograd, 2005. godine; str. 12

14Nenad Gugl, Moj svet me gleda, Art 032,Revija za kulturu, br. 20–21, Dom kulture Čačak, 2010. godine; str. 86

 

 

Ostavite komentar