U fokus košarkaške javnosti Stefan Stojačić ulazio je mnogo puta. Recimo, kad je 2017. godine proglašen za MVP igrača celokupne svetske lige u basketu 3×3. Potom, godinu dana kasnije kad je bio prvi strelac i prvi skakač svetske lige. Za dva odsto glasova izmakla mu je odbrana titule MVP – a sezone, koja je zasluženo uručena Dušanu Bulutu. Pre dve godine na masters turnirima dobio je tri MVP titule u jednoj sezoni, a jedini košarkaš koji je to isto ostvario je Dušan Bulut. Bio je u sastavu reprezentacije Srbije koja je osvojila poslednje Svetsko prvenstvo zajedno sa Bulutom, Majstorovićem i Savićem. Tad su u finalu na Filipinima pobedili Holandiju i po četvrti put postali planetarni šampioni.

Tragom objave Stefana Stojačića da se ne nalazi na širem spisku reprezentativaca u basketu 3×3, za OI 2020. godine, pozvali smo košarkaša iz Novog Sada sa namerom da dobijemo objašnjenja.

Da li je osnovni razlog izostanka sa reprezentativnog spiska povreda i kako je do nje došlo?

“Do povrede je došlo pred sam početak sezone. Pukao mi je mišić lista desne noge. Nekoliko meseci trebalo mi je da se oporavim, ali usled spleta okolnosti, na koje nisam mogao da utičem, pre svega u privatnom životu, ali i želje da se što pre vratim na teren, desilo se da sam povredio i drugu nogu. Ta povreda je bila znatno bezazlenija. Nakon druge povrede, odlučio sam da preskočim sezonu do kraja i spremim se za ovu koja je pred nama. Trenutno, osećam se odlično i već tri meseca treniram punim intenzitetom. U decembru sam odigrao i svoj prvi turnir posle povrede i poprilično sam zadovoljan kako je to izgledalo”, kaže za Mozzart Sport Stefan Stojačić.

Već smo pomenuli neke vaše uspehe, ali koji su po vašem mišljenju najznačajniji?

“Najvažniji uspeh u mojoj karijeri je svakako osvajanje Svetskog prvenstva u košarci za igrače do 19 godina. Tada smo u finalu pobedili Amerikance u punoj sali Spensa. Naravno, tu je i zlato sa Svetskog prvenstva u basketu 3×3 u Manili, pre dve godine. Zatim, što je ekipa Liman prva ekipa na svetu. Pomenuo bih još i individualna priznanja poput izbora za MVP – a svetske lige u basketu 2017. godine. Zatim, priznanje za najboljeg strelca i prvog skakača svetske lige u basketu”.

Na osnovu navedenog zaslužili ste da se nađete na spisku reprezentativaca za OI u Japanu?

“To neka drugi ocenjuju. Moji planovi su da se što bolje pripremim za narednu sezonu i pokažem da zaslužujem mesto u nacionalnom timu. Prvenstvena želja mi je da se do poslednje sekunde borim za mesto u reprezentaciji Srbije. Oporavio sam se od povrede, smatram da sam zaslužio da dobijem šansu da se borim za mesto u timu. San svakog sportiste je da ode na Olimpijske igre, i ako sam u prošlosti nekada odustajao, ovog puta ovo je motiv više da dam sve od sebe i da se borim do kraja, nezavisno od ishoda. Prvenstveno zbog sebe, da bih mogao kada stanem ispred ogledala i znam da sam uradio sve da ostvarim svoj san”.

Vaš klub je Liman. Tu se ništa neće menjati?

“Trenutni i jedini klub mi je Liman. Moj klub je uzastopno dve godine doneo više bodova našoj federaciji i trenutno zauzima prvo mesto na svetskoj rang listi. Zbog toga smo se i kvalifikovali na Olimpijske igre, preko ranga federacije. Novi Sad, kao ekipa, jeste najzaslužnija za podizanje ovog sporta, ali ako pričamo ko je makar mrvicu više doprineo tome da se Srbija nađe direktno na Olimpijskim igrama onda je to Liman. Što se tiče daljih obaveza, ekipa Limana je još prošle godine napravila saradnju sa kineskim Savezom da treniramo sa njihovim reprezentativnim selekcijama. Uz to smo im savetnici u trenažnom procesu. I muška i ženska selekcija Kine su obezbedile direktan plasman na Olimpijske igre u Tokiju. Uz to, u pauzi između sezona radio sam kao savetnik glavnom treneru reprezentacije Filipina, tako da smo u Manili organizovali dva kampa u trajanji po 15 dana”.

Na privatnom polju silno ste se obradovali?

“Najvažnija stvar je da sam prvi put postao otac. To je nešto što menja pogled na sve ostalo. Bilo je loših stvari na koje nisam mogao da utičem u 2019. godini, ali svakako ću je pamtiti po lepom. Po ćerkici koju smo dobili. Kad je basket u pitanju, trenutno se osećam odlično, povreda je u potpunosti sanirana i već uveliko treniram maksimalnim intenzitetom, a želja mi je da se samo obrati pažnja na kvalitet mojih igara”.

Stefan Stojačić je Novosađanin. Kao član juniorske reprezentacije Srbije postao je svetski prvak. Kalio se u Partizanu, Megi, Zvezdi, Radničkom, Vojvodini…Šah je počeo da igra sa tri godine. Potom se posvetio borilačkom sportovima, tenisu, a totalno se pronašao u košarci. Vojvodina je Stefanov omiljeni klub. Tokom karijere se bavio mnogim stvarima, ali je shvatio da se u nekom periodu života možeš uspešno baviti samo jednim poslom. Mlađi brat Strahinja takođe je košarkaš.

IZVOR: MOZZART SPORT

Đurđe MEČANIN
djurdje.mecanin@mozzartbet.com