Znate li gde je Gospodar Jovanova? E, baš tom ulicom žurim u sunčano popodne od pošte ka Gimnaziji. Kraj je radne nedelje, ljudi se vuku gladni i bezvoljni noseći sindrom prolećnog umora. U minijaturnoj radnji za fotokopiranje momak, vidno umoran od posla, života, svega.Dajem mu papire da kopira. Stihovi. Moji. „U dva primerka, kažem.“ - I ja sam nekad pisao , neočekivano me zapljusnuše reči. - Pa što si prestao? – samu sebe iznenadih što uopšte nastavljam ovaj razgovor. - Da ne bih poludeo. Tišina u maloj radnji. Nije trebalo,...