„Prvi čin” Aleksandra Bećića počinje Prologom. U romanu prolog, u Prologu prvo poglavlje „Noć odluke”, početak otvaranjem očiju, otvaranjem knjige sa autopoetičkim solilokvijem, motivom postmodernizma, sa flekama na plafonu koje slute bivše i buduće tragove i rane ranog posleratja. Šta se sve desilo u danu koji je trebalo prespavati: „Prva smrt”, „Ponovni susret”, ukoliko je on posle istog života i raznih smrti i moguć, a nekako je omogućen, mada bi bolje bilo da nije, zatim „Ubistvena ispovest” iliti – Rat. Eto šta se desilo, sećanje na rat, rat od krvi...

Slike Ivane Knežević,izložene u kući doktora Dragiše Mišovića krajem februara 2019. godine, izgledaju kao svedoci svakodnevice. Naime, neko od njihovih posmatrača je osetio poglede stilizovanog drveća, čije boje zovu na kakav-takav otpozdrav, i odazvao se izazovu i pozivu viđenog, pružio pogled i zapamtio Zoru, Jutro, Jesenji pad, Minimalizam zime, Šumu, Zlatni diptih, Rađanje zlatnog regleksa, Osvit grada, Pink leto, Proleće ispod njega i, na još jednom zidu, zajedno, Dan i Noć. Lepo ih je videti zajedno. Lepo ih je gledati u različito doba, pri različitoj svetlosti.Lepo je videti zidove sa...