У оквиру пројекта „Стопама наших предака“, талентовани ученици из Србије, Црне Горе, Републике Српске, боравили су на Крфу петнаест дана. Међу њима је било и шесторо деце из Удружења Светог манастира Хиландара, „Теофил 1198“, који су пут Крфа кренули на предлог својих наставника. Цео пројекат реализовало је Православно – спортско удружење „Света Србија“.

О свом боравку у кампу, на овом грчком острву,  матурант Математичке гимназије Ђорђе Васић, рекао је следеће:

Какви су твоји утисци са кампа?

“На камп сам дошао са релативно високим очекивањима која су и више него испуњена. Од кад сам се вратио недостају ми и људи, и активности, и атмосфера која је владала тамо”.

Опиши сусрет са острвом Видом и српским споменицима.

“Пред сваким спомеником смо имали неки посебан догађај кроз предавања, говоре, анегдоте и песме тако да нисмо само видели споменике и чули нешто о њима већ смо имали прилику да их доживимо на посебан начин и да их стварно јединствено запамтимо. Мислим да је од тога на већину нас највећи утисак имао боравак на Виду, где смо чули бројне приче српских војника. Док смо певали “Осети Видо” сам имао осећај као да у том тренутку припадам тамо, као да нас они чују и да нас воде”.

Које радионице си највише волео да посећујеш и зашто?

“Без премишљања бих издвојио драмску радионицу. Било ми је жао што се завршила. На њој смо имали највише прилике да будемо креативни и маштовити, али и да се опустимо и кроз забаву и смех да се боље упознамо. После ње смо и изабрани за улоге у представи што која је такође за мене била посебно искуство”.

Како сте реаговали на задужења која сте имали?

“Ја сам знао отприлике каква нас задужења очекују и нису ми нимало тешко пала. Било је ту неколико нас који смо увек били спремни да радимо и добровољно. Чак и кроз обавезе смо се доста зближавали и сви послови су били много лакши и забавнији када се раде у групи уз шалу и музику”.

Сваки пут сте посећивали различите плаже?

“Да, били смо на неколико плажа. Свака је имала неку своју специфичност. Било је и пешчаних и каменитих, са мирнијом водом и са великим таласима. На некима је било места за скакање, на некима много плићака за игру”.

Да ли би издвојио нешто што је било посебно занимљиво током боравка у кампу?

“Веома специфичан догађај за све је било крштење Вере и Милутина. Цео догађај је био занимљив, озбиљан и свечан, али и опуштен и весео.
Осим тога је било много појединачних догађаја којих ћу се радо сећати и о којима радо причам као вече талената, скечеви и представа, свирање и певање и уопште много тренутака током дружења у собама, на радионицама, у кухињи, у трпезарији, свугде”.

Било је и доделе похвалница. О чему се заправо ради?

“Похвалнице су биле намењене најбољем другу, најбољој другарици, најбољој џомби и највреднијој особи од нас који смо ту нови. То смо сами одлучивали гласеањем. Похвалнице су добили и учесници који су се посебно истакли наступима на вечери талената, као и они који су освојили награде на турниру у баскету током спортског дана”.

Да ли би могао да извучеш неку поуку, неки детаљ ког ћеш се радо сећати и који ће ти значити у ?

“Не бих могао ни поуку ни конкретан догађај да саберем у пар реченица. То просто мора да се доживи. Жао ми је што немам још више конкретних догађаја да препричам, јер бих заувек могао да причам о кампу на Крфу, плажама, људима, дружењу и шалама, вожњама аутобусом, певању и глуми. Од почетка до краја кампа сам се осећао као да баш тамо припадам, и волео бих да дођем поново и да се укључим и помогнем рад Свете Србије”.

U okviru projekta „Stopama naših predaka“, talentovani učenici iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, boravili su na Krfu petnaest dana. Među njima je bilo i šestoro dece iz Udruženja Svetog manastira Hilandara, „Teofil 1198“, koji su put Krfa krenuli na predlog svojih nastavnika. Ceo projekat realizovalo je Pravoslavno-sportsko udruženje „Sveta Srbija“.

O svom boravku u kampu, na ovom grčkom ostrvu,  maturant Matematičke gimnazije Đorđe Vasić, rekao je sledeće:

Kakvi su tvoji utisci sa kampa?

“Kamp na Krfu je ispunio visoka očekivanja, stvarajući nezaboravne uspomene kroz ljude, aktivnosti i atmosferu”.

Opiši susret sa ostrvom Vidom i srpskim spomenicima.

“Obilaženje spomenika praćeno je posebnim događajima koji su uključivali predavanja, govore, pesme i anegdote, što je doprinelo neponovljivom iskustvu, posebno posetu Vidu i pričama srpskih vojnika”.

Koje radionice si najviše voleo da posećuješ i zašto?

“Učestvovanje u dramskoj radionici omogućilo je kreativnost, maštu i zajedničko upoznavanje kroz zabavu i smeh. Dodatno, učešće u predstavi bilo je posebno iskustvo”.

Kako ste reagovali na zaduženja koja ste imali?

“Zadovoljstva obavezama, koje su delom dobrovoljno prihvaćene, doprinelo je stvaranju međuljudske povezanosti i olakšalo rad u grupi”.

Svaki put ste posećivali različite plaže?

“Posete različitim plažama raznovrsne po svojim karakteristikama dodale su dimenziju iskustvu boravka na Krfu”.

Da li bi izdvojio nešto što je bilo posebno zanimljivo tokom boravka u kampu?

“Krštenje Vere i Milutina bilo je poseban i svečan događaj, ali istovremeno i opušten i veseo”.

Bilo je i dodele pohvalnica. O čemu se zapravo radi?

“Pohvale su dodeljivane za izuzetnost u druženju i nastupima, što je dodatno hranilo duh zajednice”.

Zaključak, ukratko…

“Iskustva s kampa su duboka i raznolika, čineći ih teškim za sažimanje, izazivajući želju za ponovnim učešćem i nastavkom praznika kroz rad Svete Srbije”.

У оквиру пројекта „Стопама наших предака“, талентовани ученици из Србије, Црне Горе, Републике Српске, боравили су на Крфу петнаест дана. Међу њима је било и шесторо деце из Удружења Светог манастира Хиландара, „Теофил 1198“, који су пут Крфа кренули на предлог својих наставника. Цео пројекат реализовало је Православно – спортско удружење „Света Србија“.

О свом боравку у кампу, на овом грчком острву,  матурант Математичке гимназије Ђорђе Васић, рекао је следеће:

Какви су твоји утисци са кампа?

“На камп сам дошао са релативно високим очекивањима која су и више него испуњена. Од кад сам се вратио недостају ми и људи, и активности, и атмосфера која је владала тамо”.

Опиши сусрет са острвом Видом и српским споменицима.

“Пред сваким спомеником смо имали неки посебан догађај кроз предавања, говоре, анегдоте и песме тако да нисмо само видели споменике и чули нешто о њима већ смо имали прилику да их доживимо на посебан начин и да их стварно јединствено запамтимо. Мислим да је од тога на већину нас највећи утисак имао боравак на Виду, где смо чули бројне приче српских војника. Док смо певали “Осети Видо” сам имао осећај као да у том тренутку припадам тамо, као да нас они чују и да нас воде”.

Које радионице си највише волео да посећујеш и зашто?

“Без премишљања бих издвојио драмску радионицу. Било ми је жао што се завршила. На њој смо имали највише прилике да будемо креативни и маштовити, али и да се опустимо и кроз забаву и смех да се боље упознамо. После ње смо и изабрани за улоге у представи што која је такође за мене била посебно искуство”.

Како сте реаговали на задужења која сте имали?

“Ја сам знао отприлике каква нас задужења очекују и нису ми нимало тешко пала. Било је ту неколико нас који смо увек били спремни да радимо и добровољно. Чак и кроз обавезе смо се доста зближавали и сви послови су били много лакши и забавнији када се раде у групи уз шалу и музику”.

Сваки пут сте посећивали различите плаже?

“Да, били смо на неколико плажа. Свака је имала неку своју специфичност. Било је и пешчаних и каменитих, са мирнијом водом и са великим таласима. На некима је било места за скакање, на некима много плићака за игру”.

Да ли би издвојио нешто што је било посебно занимљиво током боравка у кампу?

“Веома специфичан догађај за све је било крштење Вере и Милутина. Цео догађај је био занимљив, озбиљан и свечан, али и опуштен и весео.
Осим тога је било много појединачних догађаја којих ћу се радо сећати и о којима радо причам као вече талената, скечеви и представа, свирање и певање и уопште много тренутака током дружења у собама, на радионицама, у кухињи, у трпезарији, свугде”.

Било је и доделе похвалница. О чему се заправо ради?

“Похвалнице су биле намењене најбољем другу, најбољој другарици, најбољој џомби и највреднијој особи од нас који смо ту нови. То смо сами одлучивали гласеањем. Похвалнице су добили и учесници који су се посебно истакли наступима на вечери талената, као и они који су освојили награде на турниру у баскету током спортског дана”.

Да ли би могао да извучеш неку поуку, неки детаљ ког ћеш се радо сећати и који ће ти значити у ?

“Не бих могао ни поуку ни конкретан догађај да саберем у пар реченица. То просто мора да се доживи. Жао ми је што немам још више конкретних догађаја да препричам, јер бих заувек могао да причам о кампу на Крфу, плажама, људима, дружењу и шалама, вожњама аутобусом, певању и глуми. Од почетка до краја кампа сам се осећао као да баш тамо припадам, и волео бих да дођем поново и да се укључим и помогнем рад Свете Србије”.

Деца из Добротворно-образовног удружења Светог манастира Хиландара „Теофил 1198” учесници пројекта „Стопама наших предака”

Ултрамаратонац Александар Кикановић након 28 дана трчања стигао у Хиландар