Najveći uspeh omladinaca FK Borac je finalna utakmica koje se odigrala, početkom osamdesetih godina minulog veka sa Dinamom, pred više od 55.000 navijača.

“Utakmica se odigrala u sezoni 1972/73. Tada smo ostvarili više uspeha, bili smo prvaci Srbije. Usledile su kvalifikacije za prvaka Jugoslavije, pobedili smo prvake Slovenije, Crne Gore i Kosova. Bili smo ubedljivo prvi sa gol razlikom 10:1”, priča trener te ekipe Mihailo Kolarević.

Dinamo je bio prvi u Novom Sadu gde su takođe bile četiri ekipe?

“U Čačku, u prvom meču, poveli smo sa 1:0, a izgubili sa 2:1. U Zagrebu, pred 55.000 gledalaca, a kao predigra meča seniora Dinama i Crvene zvezde koju je vodio Miljan Miljanić, poraženi smo sa 4:1. Naši juniori su se malo uplašili atmosfere ali nismo se osramotili i uzeli smo drugo mesto.”

Prvi takmičarski uspeh te generacije?

“Da, postali smo vicešamioni Jugoslavije, zemlje koje više nema. Iz te generacije, devet momaka igralo je za prvi tim. Trojica, (Bogićević, Janićijević i Ćirković) su nastupala u timovima prve lige. Dvojica su bili reprezentativci Srbije Negovanović i Ćirković koji je bio član amaterske reprezentacije. Međunarodni sudija, iz te generacije, postao je Dragan Spiro Radulović, veliki uspet. Takođe, šestorica su završili fakultete, neki su postali dobri treneri kao Ćirković, Jakovljević, Gudurić i Bogićević, kaže trener Kolarević.

Okupljane vicešampionske generacije je tradicionalno, a mi smo razgovarali i sa Branislavom Petrovićem Pižonom, članom te generacije i učesnikom duela na Maksimiru.

“Borčeva škola fudbala bila je sigurno među pet najboljih u Jugoslaviji. Rezultat je došao kao plod višegodišnjeg rada. Finale je bilo kruna, a da nije bilo slučajno, pokazuju i naredne dve sezone kada smo igrali sa Zvezdom i Partizanom za prvaka Srbije. Škola je funkcionisala i davala igrače za seniorski tim”, govori Branislav Petrović.

Još nekoliko rečenica o utakmici na Maksimiru?

“Dinamo je bio tim iz velike četvorke. Predigra meču Dinamo – Zvezda, a ostalo je upečatljivo kada nas je posetio veliki Miljan Miljanić i malo nas osokolio. Taj Dinamo je bio jak, sa Zajecom, Kranjčarom i kasnije ostalim reprezentativcima…Sam plasman je bio veliki uspeh jer smo bili prvaci Srbije, potom dobili u kvalifikacijama pa igrali u finalu.”

Vaši saigrači su postigli zapažene rezultate poput Rakija?

“Radovan Gudurić je odigrao najviše utakmica u Drugoj ligi tadašnje države, ostavio dubok trag. U prvom timu su igrali Bogić Bogićević, Ljuban Pavlović, Slobodan Nikolić Pićovac, Janićijević…”, seća se Branko Pižon Petrović sa kojim smo napravili opširniji intervju.

Đurđe Mečanin/Kablarnet.rs (tekst i foto)

https://teofil1198.org/doniraj/

https://teofil1198.org/doniraj/

Sećanje na heroje prošlih decenija: Omladinci FK Borac i njihovo epsko finale!

Dugujemo lepu priču jednoj generaciji koja je obeležila istoriju mladih fudbalera FK Borac. Njihov najveći uspeh dogodio se početkom osamdesetih godina prošlog veka, kada su stali rame uz rame sa Dinamom pred preko 55.000 navijača!

U sezoni 1972/73, ekipa koja je osigurala srpsku titulu, započela je put ka slavi kroz kvalifikacije za prvenstvo Jugoslavije. Pobedom nad šampionima Slovenije, Crne Gore i Kosova, naš tim je ambasador srpskog fudbala. Trener Mihailo Kolarević sa ponosom se seća tih dana, kada su mladići dominirali sa impresivnom gol razlikom od 10:1.

Dinamo je bio prvak u Novom Sadu, gde su se odvijale slične borbe. U Čačku, Borac je poveo sa 1:0, ali je poražen sa 2:1. Zagrebačko gostovanje protiv Dinama bilo je ujedno i predigra za odrasle timove Dinamo – Crvena zvezda, tim koji je vodio legendarni Miljan Miljanić. Atmosfera na Maksimiru, popunjena do poslednjeg mesta, bila je snažna, ali naši omladinci nisu posustali i završili su kao drugi, ponosno noseći titulu vicešampiona Jugoslavije.

Iz te zlatne generacije, mnogi igrači nastavili su karijeru u seniorskim timovima, dok su neki stekli i međunarodne prilike. Svoj trag u prvoligaškom fudbalu ostavili su Bogićević, Janićijević i Ćirković, a dvojica su postali reprezentativci Srbije. Tu je bio i Dragan Spiro Radulović, koji je kasnije postao međunarodni sudija.

Tradicionalno okupljanje te generacije donosi i sećanje na Branislava Petrovića Pižona, koji ističe značaj Borčeve škole fudbala kao jedne od najboljih u Jugoslaviji. Finale je zasijalo kao vrhunac godina posvećenog rada, što je dokazano i u narednim sezonama borbom sa Zvezdom i Partizanom za titulu prvaka.

Ne smemo zaboraviti ni doprinose drugih, kao što su Radovan Gudurić i mnogi drugi koji su obeležili svoje vreme na terenu.

Da li ste i vi bili deo ove čarobne fudbalske ere? Podelite sa nama svoje uspomene!

https://teofil1198.org/doniraj/

https://matis.rs/media/matis/sajamska-akcija.pdf