Trener Cedevita Olimpije i selektor Crne Gore, Zvezdan Mitrović, istakao je da svi potiču iz škole čuvenog profesora Ace Nikolića, koji je postavio osnovne postulate trenerskog zanata. Imao je privilegiju da uči od najvećih trenera kao što su Duda Ivković, Željko Obradović, Božidar Maljković, Kari Pešić i Duško Vujošević, koji mu je bio mentor dve godine.

Mitrović, poznat po svojoj iskrenosti i neposrednosti, govori o košarci s ljubavlju i poštovanjem. “Čačak je legendarni košarkaški grad, a Borac je klub kroz koji su prošle legende poput Mišovića, Kićanovića i Željka Obradovića. Moji igrači se šale i kažu mi: ‘Ne ide nam šut ovih dana, da li ćemo okvasiti ruke?’ Grad košarke, srpske, svojevremeno jugoslovenske,” rekao je Mitrović. Takođe, pohvalio je rad Darka Rajakovića u Torontu, ističući koliko je teško biti glavni trener NBA ekipe.

Na pitanje o iskustvima iz inostranstva, Mitrović se prisetio: “Posle prve godine ABA lige otišao sam u inostranstvo i skoro sam se vratio. Radio sam preko 20 godina, a sećam se početaka u Budućnosti kada su Ivanović i Šarančić igrali za Đetiće.”

Kada je reč o klubovima koji su mu ostali u lepom sećanju, izdvojio je Himik, Monako i Olimpiju Cedevitu, dok je kao manje prijatno iskustvo naveo period u Galatasaraju. Ipak, svuda gde je bio, ostvario je dobre odnose i i dalje održava kontakte.

Za najveći uspeh u karijeri smatra osvajanje Evrokupa i ulazak u Evroligu, kao i plasman reprezentacije Crne Gore na Svetsko prvenstvo. Ističe da mu je posebno prijalo priznanje kolega koji su ga birali za najboljeg trenera u raznim zemljama.

Govoreći o savremenim trendovima u košarci, Mitrović primećuje promene u ulozi trenera u korist menadžera i agenata, te izražava nadu da će Evropa zadržati svoj autentičan pristup. Komentarišući sistem igre, ističe da se često pribegava angažovanju američkih igrača zbog nedostatka mladih talenata.

Na kraju, Mitrović priznaje da uživa u boravku u Prčnju i Ljubljani, gde provodi slobodno vreme sa prijateljima iz sveta košarke. Ljubljana mu, kao grad, pruža potrebnu mirnoću i zadovoljstvo.

Divan i krajnje normalan sagovornik, bez trunke foliranja, uz kaficu, pričao je o košarci onako kako je svi volimo – iskreno i sa poštovanjem.

“Čačak je legendarni košarkaški grad i naravno Borac kroz koji su prošli Mišović, Kićanović, Žoc, ma svi… Moji igrači se šale i kažu mi: ne ide nam šut ovih dana, da li ćemo okvasiti ruke? Grad košarke, srpske, svojevremeno jugoslovenske,” kaže Mitrović, pa ne zaboravlja ni da pomene trenera Toronta:

“Darko radi fantastičan posao, a zna se koliko je teško biti glavni trener NBA ekipe.”

Na pitanje o ranom odlasku u inostranstvo, odgovara jednostavno:

“Posle prve godine ABA lige sam otišao i skoro sam se vratio. Više od 20 godina radio sam preko, a sećam se da sam bio asistent u Budućnosti kada su Ivanović i Šarančić igrali za Đetiće.”

Koja država odnosno klub Vam je ostao u najlepšem sećanju?

“Verujte nisam imao loša iskustva, od Himika, gde sam bio pet godina, ozbiljan klub, grad sa dvoranom, projektom, pravljenjem tima… Nažalost posle početka rata je ugašen.  Pa prelazak u Monako, od B ligaša do Evroligaša. Jedno iskustvo u Asvelu, malo pozitivno, malo negativno ali takođe, je bilo u redu. Sada Olimpija Cedevita, povratak na naše prostore, divna atmosfera I ozbiljan klub, ozboljna organizacija. Možda Galatasaraj gde su smenili ceo menadžment, a čini mi se da i danas slično rade. Dakle, bilo je malo  loših iskustava, sa svima se čujem, čestitamo jedni drugima lepe trenutke, imam pozive i na svadbe.”

Šta smatrate za najveći uspeh tokom tri decenije trenerske karijere?

“Svakako osvajanje Evrokupa i ulazak u Evroligu. To je timski, a reprezentativan plasma na Svetsko prvenstvo. Ogroman iskorak Crne Gore. Lično, godilo mi je kada su me kolege, dakle struka, birali za najboljeg među njima. U Francuskoj, Ukrajini, ovde…što je u stvari timski rezultat. Imponuje kada kolege, oni su pod broj jedan, kažu da ste najuspešniji. Bilo je velikog rada, težih uslova, boljeg posla kao u Asvelu. Sa mladim sastavom, dva pleja od 17 i 18 godina, bili smo prvi na polusezoni. Paradoks je da posle najbolje sezone, dolaska korone, dobijate otkaz. To je paradoks”.

Najbolji igrač koga ste trenirali?

“Uh, trideset godina rada, bilo ih je prilično i teško je reći. Košarka se menjala, prolazila faze…Bilo je igrača koje ste napravili i koji su postali zvezde. Neki koji su već bili velika imena ali njih je bilo manje. Nisam baš često radio u klubovima sa visokim budžetima. Teško se opredeliti.”

A najbolji treneri?

“Svi smo učenici profesora Nikolića koji nam je postavio  osnovne postulate. Imao sam sreću da sedim, da pričam, budem na terenu sa našim najvećim trenerima. Od Dude, Željka, Bože, Karija do Dula koji mi je bio mentor dve godine. Baš sam puno pokupio, veliki čovek i definitivno sam imao sreću.”

Sada duvaju neki novi trendovi?

“Sada su važniji generalni menadžeri, agenti, od čoveka pored klupe. Izuzetno cenim Martinesa, Valensija i Real, a u modi su mlađi treneri. To je uticaj NBA lige jer su forsirali da liga bude takmičenje igrača, a ne liga trenera. Krenulo je od toga što su trenera skinuli u trenerku, ne želim da umanjujem bilo čiji rad, ali se izgledom ne razlikuje od momka koji čisti parket. Ranije se znalo ko su legend, kako izgledaju na terenu, kakve su persone…Polako to dolazi ovde ali se nadam da će Evropa da se izbori sa tim detaljima. “

Tu je i sistem igre?

“Nema igrača, dovodi se bezbroj Amerikanaca, to je slučaj i u mom klubu jer jednostavno nema mladih. Jasne su tendencije, veliki broj mečeva, ide se na model NBA lige. Sve je marketing, ekonomija, finansije i biće isplativo za pojedine klubove”.

Evropa se drži nekih postulate?

“Pa velike timove drže veliki treneri, sa autoritetom, od Jasikevičijusa, Žoca, Barcokasa…Treneri sa imenom I integritetom, a ima i trenera za koje ne znate kako se zovu.”

Primtna je hiperprodukcija mečeva?

“Svaki dan gledam utakmice, Evroliga, Evrokup, ABA liga, pa domaća…Mislim da je za neke ukuse preterano i da je pala poseta na duelima. Potrebno je da se ljudi, publika, malo uželi igre, košarke…Nekada se na utakmice išlo kao da je praznik, a sada se gubi taj osećaj. Eto to je ta američka priča gde ljudi množe, oduzimaju, sabiraju…I dalje najviše volim mečeve Evrolige, koji su po mojim standardima, jer je pitanje pobednika pitanje “života i smrti”. Tako je u Grčkoj, Turskoj, na našim prostorima dok u Milanu ulažu, nema panike, raznih “ludila”, a broj publike se uvećava.”

Vi smatrate da je čarter avion bitan kao i igrač?

“Kao i svi timovi i mi se snalazimo u Evrokupu, ABa ligi, počeće i domaće takmičenje. Međutim, u Evroligi morate imati čarter, bez njega ste mrtvi. Evo naš primer, imamo tri gostovanja u nizu, Čačak, Rostok pa Zvezda. Zato je potreban duži roster…Nisu iznenađenja kada 18. klub španske lige dobije Barselonu, da favorite izgube mečeve. U ovakvom ritmu, za mene, ne postoji iznenađenje. Jasno je da svako može da dobije favorite, da bljesnu neki klubovi poput Pariza, ali do kraja takmičenja stižu najbolji.”

Teško je sada reći ko osvaja ABA ligu?

“Prvo imate Dubai, sa ogromnim budžetom, Zvezdu koja ima visok nivo, Partizan, novi igrači, Amerikanci…Pojavila se jaka Bosna, Budućnost standardno dobra, Olimpiju ne vidim u najužoj borbi. Ipak, bužeti sve govore i određuje.”

Cedevita Olimpija je želela znatno jači sastav?

“Imali smo u planu Gipsona, pa centra Litvanaca, ali su imali klauzule izlaska u Evroligu i NBA. Tako smo ostali bez pleja i petice, i onda smo se krpili. Dalje, u svaki meč ulazimo bez trojice igrača što mi se tokom karijere nikad nije desilo. Ovakva godina vam se desi jednom u karijeri. Utakmice dobijam na bazi treninga, sistema, igre, a ne na blic dovođenju petorice novih igrača. Sezona je duga, povrede se dešavaju pa je sve moguće kako u ABA ligi, tako i u Evroligi.”

Situacija u reprezentaciji Crne Gore, očekuju Vas prozori?

“Moj drugi mandate sa ciljem i željom da odradimo smenu generacija. Vučević, Mihalović, Ivanović završavaju karijere, a dolaze Bogavac, Mirković, Brnovići…Međutim, dešava se NCAA, gde niko od tih igrača nije mogao da dođe na naše okupljanje. Stari su otišli, mladima ne dozvoljavaju da dođu i sada radimo sa igračima koji su nam na raspolaganju. Uvek im se duboko zahvaljujem. Pobedili smo Portugaliju, Rumuniju, ostali smo u kvalifikacijama gde se ne predajemo, borimo se…Dođu vam Gruzija i Ukrajina sa po dva NBA igrača, pa ako imate sreću da izbegnete reprezentacije koje okupe najbolje, dobro je. Malo je neregularno takmičenje.”

Da li imate vremena za opuštanje?

“Najbolje je kada, na kraju sezone, odem u Prčanj gde provodim svo slobodno vreme. A Ljubljana je divan grad, uz lep krug prijatelja, iz košarke, oko košarke…Čovek sam koji voli da izađe, nema toga puno, ali opet ima…Živim uz Tivoli, pa park, šetnja sa suprugom…Ljubljana je grad koji mi prija, uz košarku, odgovaraju mi lagodnosti koje Ljubljana pruža”, konstatuje Zvezdan Mitrović.

Đurđe Mečanin / Kablarnet.rs