Na današnji dan pre 89 godina, 19. februara 1936. godine, u selu Ježevica kod Čačka rođen je Rade Bogićević, jedan od poznatih narodnih pevača, muzičara, tekstopisaca i aranžera, čovek prefinjenog i prepoznatljivog muzičkog stila. Bogićević je završio čačansku Gimnaziju, a zatim i muzičku školu “Stanković”, teorijsko-nastavni odsek, u Beogradu, u kojoj kasnije postaje nastavnik muzike. Slobodni je umetnik od 1960. godine. Autor je tekstova i muzike 200 pesama. I pored završenog teorijsko-nastavnog odseka, rano je naučio da svira gitaru, bas, klavir i harmoniku. Harmoniku je sa puno duše svirao kradom po tadašnjim kafanama, a njegovo sviranje i pevanje čuli su i vrlo brzo kao kvalitet prepoznali mnogi čačanski muzičari. Kada je pred dvadesetak muzičara odsvirao i otpevao neke svoje pesme, mnogi su se oduševili, a samo retki su naslutili čoveka koji će pokrenuti revoluciju u narodnoj pesmi. Bogićević je dobitnik Zlatne plakete Izdavačke kuće Jugoton, prve zlatne ploče tog izdavača i prve zlatne ploče u tadašnjoj SFRJ. Ovo prizanje dobio je za pesmu “Po gradini mesečina kao dan”. Bogićević je takođe dobitnik povelje za izuzetan stvaralački rad Udruženja estradnih umetnika Srbije. Između ostalog objavio je i knjigu pesama “Nove pesme”.

U Kulturno umetničkom društvu “Braća Stamenković” u Beogradu, Rade upoznaje muzikalnu Ličanku Bosu Ovuku, tekstilnog tehničara. Bosa je prelepo pevala i takođe svirala harmoniku. Kroz druženje i nastupe u kulturno umetničkom društvu između njih se javila ljubav, pa su se vrlo brzo venčali. Rade je bio oduševljen Bosinim vokalnim sposobnostima, sve Što je Rade napisao i komponovao Bosa je sa lakoćom otpevala. Počeli su sa samostalnim nastupima po periferiji Beograda. Tako se pojavio mešovito vokalni duet, stilski potpuno različit od brojnih dueta tog doba. NJihove pesme su od strane najstrože kritike proglašene za narodnjačke operete. Narod je njihove pesme prihvatio kao svoje, iako nisu snimili ni jednu izvornu pesmu. Na mnogim pločama pratili su ih ansambli Jovice Petkovića i Dragana Aleksića. Pesme ovog dueta veličaju lepotu prirode i patrijarhalnog načina života: “Po gradini mesečina k’o dan”, “Zvižduk u gradini”, “Maramica svilenica”, “Kud’ da idem i gde da te tražim”, “Obrane su jabuke rumene”, “Kolovođo, kolom kreni”, “Znao sam te kad si bila mala” i mnoge druge.

U jeku najveće popularnosti, pozvani su na jedan muzički festival. Stroga komisija odredila je pravila i napravila oštru selekciju. Uoči samog nastupa sa pesmom “Kolovođo, kolom kreni”, intervenisao je Bora Ilić – neprikosnoveni muzički autoritet Radio Beograda, tražeći od Radeta da ne peva pomenutu pesmu, jer je toliko ispred ostalih da bi obesmislila takmičenje. Radetov ponos nije pristao na takav zahtev i praktično nikada više nisu zapevali na televiziji, sem u jednom pojavljivanju u Beogradskoj hronici.

Godine 1993. godine bračni par Ovuka-Bogićević seli se za Čačak. Tu nastavljaju da nastupaju, uglavnom na privatnim žurkama i među prijateljima, daleko od popularnosti i pažnje šire javnosti. Uprkos tome njihove pesme su i dan danas duboko ukorenjene i rado slušane u narodu. Ponekad slušaoci ne znaju ko su umetnici koji su pesmu napisali ili je izvode, ali same pesme dueta Ovuka-Bogićević su prepoznatljive i omiljene. Bosa Ovuka je preminula 1. februara 2003. godine, a Rade Bogićević 12. januara 2012. godine u Čačku.

Po gradini mesečina k’o dan
Zvižduk u gradini
Maramica svilenica
Kud’ da idem i gde da te tražim
Obrane su jabuke rumene
Moj deda Solunac
Kiša rosi sitna, sitnica
Kolovođo, kolom kreni
Znao sam te kad si bila mala
Slavuj peva u zoru
Želeo bih da te češće sanjam

Ovim tekstom želimo da skinemo veo zaborava koji se polako nadvija nad delo našeg zemljaka, gospodina Radeta Bogićevića i njegove životne saputnice, gospođe Bose Ovuke. Lepo bi bilo da sledeći put kada na radiju čujemo njihovu pesmu, ili je naručimo muzičarima, znamo ko su autori koji su ostavili prepoznatljiv trag u narodnoj muzici našeg kraja.

S poštovanjem,
UDRUŽENJE ČAČANA U BEOGRADU