Doktor Hadži Dušan Petrović za naš portal, između ostalog, priča:

“Sva deca pokušavaju da se nađu u nekom sportu.”

“Porodice su bile sa više dece, petoro, šestoro.”

“U slobodno vreme bili smo na terenima.”

“Bio sam planinar, vozio sam bicikl, bio rukometni golman, košarku sam trenirao u Želu.”

(Kada smo kod Žela, poslednja vest da je Žele pobedio. Železnicar – Napredak junior 101:85. Igrač utakmice, kažu, Perica Raković.)

“Na kraju sam prešao u juniore FK Borac.”

“Postao sam golman čuvenog Patkovog podmlatka.”

“Iz omladinaca, nas šestorica, je prešlo u prvi tim.”

“Ja, kao kapiten, Ilija Petrović, braća Čakarević, Dule Marić i Martinović.”

“Rođen sam 1946. godine i sa sedam godina sam išao na igralište.”

“U Borcu sam branio od 1962. godine, od omladinaca, sa 19 godina sam ušao u prvi tim”.

“U JNA sam otišao 1967. godne, po povratku sam želeo u Partizan, da budem rezerva Ćurkoviću.”

“Borac nije želeo da me pusti, otišao sam u Banja Luku, pa Leskovac gde je trener bio Miloš Milutinović.”

“Protiv OFK Beograda sam povredio kičmu i ostavio sam fudbal.”

“Završio sam i Višu trenersku.”

“Aco Knežević Patak je završavao karijeru, kažu da je bio odličan fudbaler.”

“Ćuka Radonjić je ostavio dubok trag u Borcu, kao igrač i trener.”

“Ikone fudbala, pre rata i posle Druog svetskog rat Aco Patak i Ćuka.”

“Od golmana, Vladeta Pušeljić, jedan od najboljih u Srbiji, a bio mi je itrener u omladincima.”

“Puno me naučio, da ne budem linijski golmam.”

“Dalje, Radojko Avramović je bio sjajan u Borca.”

“Branio je za Rijeku, u Engleskoj, bio selektor, odličan golman i još bolji čovek.”

“Najbolja utakmica, kod Gojka Zeca, 1966./67. u Zrenaninu.”

“Bio je 12.12. i nikada se nisam više smrzao, košava, blato, voda.”

“Primili su samo tri gola za celu jesen, ali kad golmanu krene, gol mu je kao kutija šibica.”

“Na poluvremenu sam ispraćen aplauzima, odigrali smo 3:2, a Andrija Ranđić je dao dva gola.”

“Dobio sam ocenu devet.”

“Druga utakmica, na kojoj sam blistao, bila je protiv mog matičnog kluba Borca.”

“Čačani su jurili kvalifikacije za Prvu ligu, 1970. godina, ja sam bio na golu Dubočice.”

“Bio je 02.05. 70. godune, Bilo je 0:0 na poluvremenu.”

“Publika je aplaudirala, a u jesenjem delu došlo je do incidenta u Leskovcu, u Čačku su domaći pokazali zube pre meča.”

“U kornerima je bilo 20:0 za Borac, 70. minut, još je 0:0, publika počinje da mi zviždi.”

“Gagilo Kulašević mi daje lep gol, Ćuka daje drugi, laknulo je igračima Borca, publici, a i meni.”

“Zoran Maksimović je bio iza mog gola i kaže mi: “Mufta, ti brani lepo, pusti publiku, obraz se ne prodaje.”

“Još jedna utakmica, u Banja Luci, ocenjen sam devetkom, mada sam branio i protiv rivala i protiv svojih koji nisu mogli da shvate da “stranac” brani za Borac iz B.L.”

“Nakon zemljotresa otišao sam iz Banja Luke.”

“Jedini doktor nauka koji je branio za dva Borca, iz Čačka i Banja Luke, koji slave po vek postojanja.”

“Doktorirao sam na ekonomiji, vlasnik sam i osnivač Akademije.”

“UZZiPJF, osnovano zbog gubitka prepoznatljivosti i gubitka velikih trenerskih imena.”

“U svetu su bili poznati Čajkovski, Bobek, Zebec, Boškov, a Miljan je uzeo tapiju na Savez.”

“Isplivali su ljudi koji nisu dorasli vremenu.”

“Fudbal je počeo da tone, Šajber je poništio jedno prvenstvo.”

“Velibor Vasović, intelektualac, kapiten Ajaksa, jedini u istoriji je podigao trofej Kupa šampiona”.

“Bio je kapiten Krojfu.”

“Vasović je osnovao Udruženje za zaštitu i prosperitet jugoslovenskog fudbala, borili smo se, između ostalog, za prodaju nekih funkcionera za jedno putovanje.”

“Udruženje se ugasilo nakon smrti V.V”

“Na mojoj Akademiji predavali su dobri profesori, pre svega dobri ljudi.”

“Sindikat profesionalnih fudbalera Nezavisnost je rezultat dobrog poteza našeg Mirka Poledice.”

“Nivo naših fudbalera nije na nivou da mogu da isprate akcije sindikata i Poledice.”

“Mirko se bori sa vetrenjačama, ali doći će vreme kada će zaživeti u punoj meri.”

“Sindikati u svetu brane interese fudbalera.”

“Počeo sam da gledam Borac, sada imam više vremena.”

“Lepo je da se nađem sa Ćukom, Avramom, Ćirkom, da evociramo uspomene.”

“Imam više vremena za sport koji mi jeostao u krvi.”

“Đora i Cane su doveli dobre igrače, generaciju koja je ostavila trag u čačanskom fudbalu.”

“Mijo Starčević, Čakar koji je proglašen za sportistu grada.”

“Treba se setiti utakmice Borac – Ajaks, tada je Kole bio sponzor kluba i bilo je dobrih rezultata”.

“Cane i Kole, nisu bili omiljeni u gradu, ali su Borcu puno dali. Imao je klub dobre rezultate.”

“Čačak je i fudbalski grad, voleo bih da se publika vrati.”

“Sastav je bitan, ali bitne su i tribine i Borcu želim da se vrati u Super ligu.”

“Puno toga spaja dva Borca, osnovani su iste godine, šestorica Čačana je nosilo i dres Borca iz Banja Luke.”

“Janković, Čekerevac, Đorđević, ja, Šušić i Čaplja Petrović.”

“Levajac je đak čačanske Gimnazije i profesor banjalučke Gimnazije.”

“Puno sličnosti između dva grada.”

Đurđe Mečanin/Kablarnet.rs

(Kada smo kod Žela, poslednja vest da je Žele pobedio. Železnicar – Napredak junior 101:85. Igrač utakmice, kažu, Perica Raković.)

Vek fudbala kraj Morave – Doktor Hadži Dušan Petrović: Za golmana, kad krene, gol deluje kao kutija šibica

Priča o fudbalskim legendama često je ispunjena bogatim anegdotama i nezaboravnim trenucima, a jedan takav primer dolazi od doktora Hadži Dušana Petrovića, čoveka koji je svojim bravurama na golu ostavio neizbrisiv trag.

“Zoran Maksimović, prisutan iza mog gola, mi je govorio: ‘Mufta, obraz se ne prodaje.’ To su reči koje su mi uvek davale snagu,” opisuje Petrović.

Deca iz ranijih generacija često su se pronalazila u sportu, dok su porodice koje su brojale pet ili šest članova negovale sportski duh. U slobodno vreme, igrališta su bila naša druga kuća, gde smo svi aktivno igrali različite sportove. Petrović se posvetio i planinarenju, vožnji bicikla, bavio se rukometom kao golman, dok je košarkaške veštine usavršavao u Želu. Na kraju, njegova sudbina bila je vezana za fudbal i klub Borac, gde je započeo karijeru.

“Sve je počelo kada sam kao dečak, sa sedam godina, prvi put kročio na igralište,” prisetio se Petrović. “Svojim veštinama na golu počeo sam da doprinosim Borcu već od 1962. godine u juniorskoj postavi, a 1965. kao devetnaestogodišnjak sam ponosno ušao u prvi tim.”

Nakon vojnog roka 1967. godine, imao je želju da se priključi Partizanu kao rezerva slavnom Ćurkoviću, ali Borac ga nije puštao. Ipak, karijera ga je odnela u Banja Luku, a zatim u Leskovac pod stručnim vođstvom Miloša Milutinovića.

Petrovićeve braneće sposobnosti bile su na proveri kada je protiv OFK Beograda povredio kičmu, što je obeležilo kraj njegove fudbalske karijere. Međutim, njegova ljubav prema sportu nije prestala; završio je višu trenersku školu.

“Svet fudbala prepoznat je po velikim standardima, a Čajkovski, Bobek, Zebec, Boškov su neka od imena koja su ga oblikovala. Nažalost, Miljan je monopolizovao uticaj u Fudbalskom savezu,” osvrće se Petrović na stanje fudbala. “Uprkos tome, Velibor Vasović, briljantni intelektualac, kapiten Ajaksu, pokazao je kako se treba boriti za interese fudbala.”

Petrović je osnivač i vlasnik poslovne akademije. Sindikat profesionalnih fudbalera Nezavisnost, inicijativa Mirka Poledice, je snažan doprinos zaštiti interesa igrača.

Kao strastveni posmatrač, Petrović se rado vraća na tribine, evocirajući uspomene sa prijateljima poput Ćuke Radonjića i Radojka Avramovića. Uz osvežene uspomene želi da publika vrati na stadion Borca, kako bi se iznova uživalo u fudbalskim čarima.

Priča o Borcu nikad ne može biti potpuno ispričana bez spominjanja čačanskih igrača koja koji su utisnuli pečat u banjalučki klub. Ta izuzetna veza simbolizuje zajedničku strast prema fudbalu, budući da obe strane zajedno koračaju ka novim iznenađujućim poduhvatima.

https://teofil1198.org/doniraj/

ДОНАЦИЈЕ