Doktor Mihailo Miks Luković, istaknuti lekar sa bogatim iskustvom u sportu, radio je i kao lekar FK Borac od 1983. do 2001. godine. Na toj odgovornoj poziciji nasledio je poznatog doktora Boka Kojića. Svojim stručnim znanjem i posvećenošću, Dr Luković je tokom karijere pomagao mnogim sportistima, naročito fudbalerima, ostavljajući dubok trag u njihovim životima i karijerama.

Nakon angažmana u FK Borac, svoju medicinsku ekspertizu je primenio i u FK Remont, gde je proveo pet godina sa nesmanjenim entuzijazmom i energijom. Ukupno, njegov rad u svetu fudbala obuhvata impresivnih 23 do 24 godine posvećenosti zdravlju sportista.

Međutim, njegova bogata karijera nije se zaustavila samo na fudbalu. Dr Luković je tri godine posvetio lečenju boksera, što je dodatno obogatilo njegovo iskustvo u radu sa sportistima različitih disciplina. Osim toga, dve godine je radio kao lekar džokeja u konjičkom klubu, gde je bio ključan u održavanju vrhunske kondicije i zdravlja jahača. Neumorno je radio i kao lekar biciklista, gde je proveo godinu dana posvećeno brinući se o njihovoj fizičkoj spremnosti.

Skoro tri decenije Dr Luković je sinonim za stručnost i posvećenost u sportskoj medicini, te je svojom dugogodišnjom praksom ostavio neizbrisiv trag u svetu sporta kao pouzdani lekar i istinski posvećenik očuvanju zdravlja i performansi sportista.

“Boko i ja smo zajedno radili u hitnoj pomoći. Doktoru Kojiću je trebala pomoć jer je lečenje sportista ozbiljan posao. Prvo sam radio sa omladincima Borca pa kasnije i  sa prvim timom najčešće na gostovanjima, kaže doktor Luković.

Borac je bio ozbiljan drugoligaš?

“Na svakom mestu su nas poštovali. Svi su se divili Borcu kao klubu. Inače, najbolja generacija Borca bila je pre mene, ona koja je učestvovala u kvalifikacijama.”

Usledio je raspad zemlje, Borac bez novca, omladinci idu u Šabac?

“Otišao sam u Partizanku, Puzo mi kazao da za decu uzmem hranu. Mile iz samoposluge kaže “Kada ćete da platite? Mačvi smo očitali lekciju, jedinstvena liga, a domaćini pričaju “Vidi šta je klub!”. A mi nemamo za “kiflu”, Mile nam je davao i nešto čemu je istekao rok. Ali smo imali ugled.”

Smatrate da Barselona sada igra kao što je igrao Borac, zvuči neskromno?

“Igru do noge,doneo je Patak u Borac iz Partizana. Pošteno! Igra je zaživela. A početkom devedesetih “stručnjaci” su počeli da dovode i omladince. Tada se izgubila omladinska škola, a stalno smo izbacivali po nekoliko igrača za prvi tim. Znaš, kaže meni stručnjak, “Video sam igrača bombu”. A šta ste uradili, “Dobili 13:0”. Pitam ga šta je mogao da vidi kod tog rezultata.”

Svako vreme nosi svoje. Čega se sećate u vezi sa Dulom Marićem?

“Dula Marića sam jednom pitao zašto je “skrajnuo, jednog igrača?” Dule je kazao, “Nismo ga ofarbali borčevim bojama, otići će nam”.

Tada ste shvatili šta znači biti ofarban bojama Borca?

“I danas, prva stvar koju gledam, šta je uradio Borac. A nisam bio na utakmicama mog Borca od 2005. godine. Takođe, svaki trener Borca je imao šarm. Voleo sam Kolara, Dula, Ostoju, Ćuku…”.

A i dolazili su divni ljudi u klub, Spaske, pa Toša u Remont?

“Treneri za poštovanje, bilo je divnih. Uz sijaset dobrih igrača, svaka sezona je donela po nekog. Divni ljudi, možda su bokseri bili bolji frajeri. Oni bi ti srce dali, a fudbaleri, malo mangupčići, ali su bili dase. Dule Vulović je imao najlepšu loptu, Šajče, u Čačku fenomenalan, na strani joooj. Vujica Dragutinović, odličan, pa Bane Stojanović, srce, Bog da mu dušu prosti! Drago Radulović nije mogao da se probije u prvi tim, a bio je dobar.”

Jedna anegdota kako su vaspitavani igrači u juniorima?

“Igramo kup sa Pazarom, blato, težak teren, Pazarci prljavi kao igrači. Pazarac napravi bezobrazan faul, a naš igrač u narednom napadu ga brutalno faulira. Naš igrač ga još nagazi, dok je bio na zemlji. Dule Marić ulazi u teren, opali mu šamar i kaže, Da li smo te to učili? Želiš da budeš igrač Birca, pa ne možeš tako da se ponašaš!”.

I Vaš sin Dule je trenirao fudbal?

“Bila su jako ružna vremena, deca sudija, lekara su bila izložena raznim stvarima. Sklanjao sam Dula sa ulice. Želeo sam bude tamo gde se stvaraju ljudi. Prošao je celu školu, bio je kapiten, pa igrao u Remontu, ZSK -u , Metalcu KV, Slobodu, Takovu… Želeo je fiziku da studira, pa ne može fizika i fudbal. Završio je španski jezik.”

Moramo da pomenemo Biju Stankovića, Jefta, Mikaču…

“Jefto sa prozora viče doktoreeee…Bija leži na podu. Profesor imao krizu svesti i kaže Jeftu, mislio sam da me ne voliš. Mikača, “Kakvi smo drugovi'”.  Kaže Mikača ćuti, pitam što? “Bacio sam uvo za onaj sto da čujem šta pričaju? Prisluškivao, znao šta se radi u klubu.”

U Štipu su uvek bili grubi. Još neke anegdote?

“Golman Panić padne isped gola. Ja mu ukažem pomoć i kažem ustani. Pane, kaže, čekaj, dole se biju, nećemo valjda da se bijemo sa njima. Suljo u Štipu dobije potres mozga. Odlazimo na hirurgiju, pitam ga znaš li gde smo? Kako ne znam, u Pazaru…”.

Od saradnika Mitar i Vi ste bili sjajan tim?

“U Bitolju, večeramo, dole svadba, mi do ponoći igramo kolo. Dalje, u Bitolju igrači završili sa ručkom, poslao ih na odmor. Sledi ručak za rukovodsvo, ja kasnim, pitam ljudi što ne jedete. Pa čekamo tebe, mi smo tim. Bilo je poštovanje među ljudima. Sada je sve teško jer je struktura fudbala totalno drugačija.  Jaka omladinska škola. Ne mora jedan dobar, već 7,8 solidnih koji čine tim. Kada se podigne nivo Borca, podiže se nivo fudbala u Čačku, u ostalim klubovima. To je jedini način kako se održava nivo fudbala.”

A Mornar je takođe bio ofarban Borčevim bojama?

“Došao je iz Dalmacije kao brzanac, ali nije odigrao dve ili tri utakmice ,već je radio na semaforu. Dalje, moj brat kaže: “Ja sam podvojena ličnost.” Trenirao je u Borcu, ali zbog fakulteta majka mu zabrani da trenira. Živi u Ivanjici i kaže. “Ne znam koga više volim Javor ili Borac”, zaključuje doctor Luković.

Đ.M. / Kablarnet.rs

Донирај