U Čačku, a i šire, poznat je kao Dule Sekirica, a inače je Dule Dragićević. Sa Dulom smo dogovarali mini intervju mesecima, međutim, tek sada su nam se složile kockice.
Pa da započnemo razgovor uz naše kratke napomene da je prvo trenirao fudbal, pa košarku, u KK Borac, da bi se vratio na fudbalske terene.
“Sve se dešavalo u mom šestom, sedmom, razredu. Košarku me je trenirao Aco Stefanović, a fudbal Ostoja – Slobodan Ostojić. Tada su bili samo pioniri i juniori, po tri generacije. Generacija su mi bili Čaplja Petrović, Zoran Vitorović (mislim da se upokojio, žao mi je), Mališić, Dragan Vučković i čuveni Željko Lazović – Laki”, seća se Dragićević.
Generacije pre i nakon Vaše bile su brojnije?
“Tako je. Uz napomenu da su se smenjivali i treneri prvog tima: Ostoja, Kolar, Ćuka, Dule Marić…”.
Ovo je rubrika “Vek fudbala kraj Morave”. Fk Borac – Fk Borac 1926. Šta kažete za nabolje igrače u ovih 100 godina?
“Svi ističu Ćuku Radonjića, a ja sam čuo za Baralića, nisam ga gledao, da je bio vanserijski igrač. Trag je ostavio u Zvezdi i staroj Jugi. Od mojih saigrača najbolji je bio Šajče, ljubiša Ristić i Radovan Gudurić Raki. To su igrači koje sam gledao na utakmicama , treninzima…Šajče je bio jedan od najboljih igrača, najzahvalnijih, ne samo u Borcu već u tadašnjoj državi. Iskremo mislim da nije postigao ni 20 procenata što je mogao. Što je Modrić, u današnjem fudbalu, to je bio Šajče u tim vremenima”.

Nastavićemo priču sa Dulom Sekiricom…

Đ. Mečanin/Kablarnet.rs