Kao kapiten KK Borac Šule je dovodio saigrače i na stadionu kraj Morave. Mihailo je prava osoba koja može da kaže nekoliko rečenica o čačanskim fudbalerima.

“I fudbalski klub Borac je bio moja velika ljubav. Negde osamdesetih godina minulog veka počeo sam da pratim fudbal. Gledao sam Sulja Milinkovića, golmana Panića, pa rođaka Šušića…Tada sam išao i na gostovanja fudbalera. Mislim da Mirko Drobnjak i ja imamo najviše odgledanih utakmica fudbalera Borca”, seća se Šušić.

Kasnije je došla Canova i Đorina generacija.

“Slobodno se može reći da se desila ekspanzija. Bili su sjajni igrači u toj generaciji. Moja Ana se udala za Tomasa Vasova koji je bio član te generacije, pa sam još i više pratio Zebre. I sada više volim da odem na Marakanu nego u Arenu. Svi znaju da sam navijač Zvezde”.

Kao veliki fudbalski fan kompetentni ste da kažete koji su najbolji igrači Borca.

“Mogu da pričam o onim igračima koje sam gledao. Suljo, Aćim, Šajče, Prika, nakon njih Simić, Čakar, Cune…Gojković, da nije nastradao, bi bio svetski igrač. Žao mi je nekog ću propustiti, recimo, Zoćo Savić je bio vrhunski golman”.

A Tomas Vasov?

“Uf, pa ljudi će reći da sam pristrasan. Tomas je napravio još bolju karijeru u Gentu, u Kini gde je bio šampion države…Pa Ivica Dragutinović kao moderan bek, moj veliki drug, pa Vujica odličan, kasnije je bio u senci mlađeg brata…Sa mnogima sam prijatelj i stvarno sam voleo da ih gledam”, konstatuje Šušić sa kojim smo vodili razgovor i na košarkaške teme.

A imalo je šta da se čuje od bivšeg kapitena Borca. Sledi i ta priča.

Đurđe Mečanin/Kablarnet.rs

Sa crveno – belih tribina: Kako se fudbal i košarka prepliću uz obale Morave?

Dragi ljubitelji sporta, danas donosimo priču koja spaja dve velike sportske ljubavi: fudbal i košarku. Mihailo Šušić, legendarni košarkaš i trener, ali i verni ljubitelj fudbalskog kluba Borac, deli svoja sećanja i emocije iz jednog drugačijeg ugla. Njegova ljubav prema fudbalu se rodila još osamdesetih godina, kada je sa puno strasti pratio utakmice Borca i navijao sa istim žarom kao i na košarkaškim terenima.

“Kao mladić, sa punom penom adrenalina, odlazio sam na stadion kraj Morave. Gledao sam tadašnje velikane poput Sulja Milinkovića i golmana Zorana Panića. Zajedno sa prijateljima, među kojima je bio i Mirko Drobnjak, nisam propuštao nijednu utakmicu našeg Borca,” seća se Šušić sa osmehom.

Priča se nastavlja i sa dolaskom nove generacije kada su u klub stupili Cane i Đora, a među njima i Šulov tadašnji zet Tomas Vasov. “Bila je to prava ekspanzija talenta. Tomas je osvajao simpatije publike. Moja sestra Ana je pronašla ljubav svog života. I sada, kad god imam priliku, rado odem na Marakanu, jer su emocije prema Crvenoj zvezdi i dalje ogromne”.

Iz ugla pravog fudbalskog entuzijaste, Šušić otvoreno priča o veličini igrača koji su prošli kroz Borac. Suljo, Aćim, Šajče, Prika, i mnogi drugi, ostavili su neizbrisiv trag. “Imao sam čast gledati svetske igrače u svom dvorištu. Da nije bilo nesreća, verujem da bi Gojković osvajao svet, a Zoćo Savić je zaista bio spektakularan između stativa”,  nadahnuto priča Šušić.

A o Tomasu Vasovu dodaje: “Istina je, mnogi će reći da sam pristrasan. Ali Tomas je zasijao u inostranstvu i dokazao svoju vrednost na svakom koraku. Sa Ivicom Dragutinovićem, drugarom, kao savremenim bekom, i Vujicom koji je bio fenomenalan, Zoćom, Šulom. Osećam veliku zahvalnost što sam ih gledao na terenu”.

Ovo je još jedna potvrda da je sport mnogo više od igre; on je način života, međusobno povezivanje ljudi i deljenje strasti koji ne poznaju granice.

Foto, tekst: Đurđe Mečanin / Kablarnet.rs

(“Vek fudbala kraj Morave”, je projekat koji će se, nadam se, realizovati i u saradnji sa Gradom Čačkom. Skromna pomoć grada, pri čemu izneti stavovi i zaključci ne moraju nužno odražavati zvanične stavove Grada”)