Milovan Ćirković Ćirko prvo je počeo da se bavi gimnastikom. Zavoleo je bazičan sport, kao i brat, i tada je odlučio da studira DIF. Po 3.000 posetilaca je gledalo Ćirka gimnastičara. Pored gimnastike bavio se atletikom. Bio je prvak na nivou opštine, pa na međuopštinskom na 300 metara. Kruna karijere, u “Kraljici sportova”, bila je na krosu Politike na 1.000 metara kada je uzeo prvo mesto među 1.000 učesnika.
“Svi su pratili Maslaća iz Slobode, a Krupež, iz podmlatka Borca, prvi je javio da sam trijufovao. Dane Korica je pobedio, tada, u svojoj disciplini, Vera Nikolić u svojoj , Franjo Mihalić među veteranima. Ja sam bio prvi u svojoj kategoriji. Tada sam bio  drugi razred Gimnazije”, priča nam popularni trener Ćirko.
Da pređemo na pitanja za “5 na 5″…
1. Pored Borca koji klub nosite u srcu?
“Čak 11 sezona sam igrao za Borac. Kratko sam bio u Švedskoj, Bitolju i Spartaku. Međutim, posle mesec dana slomio sam nogu u Subotici. To je bio kraj moje igračke karijere i sada kada se prisetim, uz Borac, izdvajam Golubove. Doživeo sam peh, ali su me Spartak i Tole Karadžić u potpunosti ispoštovali, čak i sve premije su mi isplatili. Više sam zaradio u Spartaku, mada nisam odigrao sekund, zbog preloma, nego u Borcu”.
2. Koje utakmice iz Borca se najradije setite?
“Pobeda nad Slobodom iz Tuzle. Oni tri godine nisu poraženi na Tušnju, a mi smo ih dobili sa 2:0. E sad, jedan kuriozitet je da sam iz Beograda, autobusom, došao u Tuzlu jer sam tada studirao. Takođe, vratio sam se busom u prestonicu, a u polufinalu kupa izgubili smo od Trepče. Sećam se da smo i taj meč mogli da dobijemo”.
3. Nezahvalno pitanje, Borčevih najboljih 11, svih vremena?
“Samo u mojoj generaciji, za tih 11 sezona, menjao se po neki igrač. Šta da kažem za Ćuku Radonjića, Vebela, Gagila Kulaševića, Ostoju…A i kasnije je bilo mnogo dobrih igrača. Za ovo pitanje potrebno je vreme za pravi odgovor”.
4. Najbolji igrač(i), u minulom veku?
“Možda Ćuka Radonjić…Evo Rajevac je pomenuo i moje ime. Znam da su nekada ljudi dolazili zbog mene na stadion kraj Morave. Tek sada shvatam da sam bio dobar igrač. Rajko Mitić, pa ja delim drugo mesto po broju nastupa za olimpijsku reprezentaciju eks Jugoslavije. Ne sme se zaboraviti Baralija, njegove duge lopte, ali je kratko igrao za Zebre. Gudura je odigrao mnogo utakmica gde je pokazivao borbenost, pa igra kod prekida…”.
5. Publika nekada i sada?
“Drastična razlika. Nekada, i kada stižeš na stadion, čuje se huk sa tribina. Krcato, prosek oko 3.000 posetilaca, a nekad i po 5.000. A sada, šta reći kada odem sa utakmice na poluvremenu”, konstatuje Milovan Ćirković.
Za najveće uspehe Borca Ćirković pominje čuveno drugo mesto, u velikoj državi, sa omladincima kluba. Takođe, ulazak u Prvu ligu, igre u Evropi, teško je meriti i porediti.

Priča o Milovanu Ćirkoviću Ćirku: Od gimnastičara do fudbalske legende

Milovan Ćirković, poznatiji kao Ćirko, svojim sportskim talentom oduvek je privlačio pažnju. Njegovi počeci u sportu bili su u gimnastici, sportu koji ga je potpuno osvojio kao i njegovog brata. Ta ljubav ga je i navela da studira na Fakultetu za fizičku kulturu (DIF), a njegov talenat privlačio je čak 3.000 posetilaca.

Iako je gimnastika bila njegov prvi izbor, Ćirko se oprobao i u atletici – konkretno na 300 metara. Ovaj sport mu je doneo titulu prvaka na opštinskom i međuopštinskom nivou. Međutim, kruna Ćirkove atletske karijere bila je pobeda na krosu organizovanom od strane “Politike”, gde je u konkurenciji od 1.000 učesnika zauzeo prvo mesto na 1.000 metara. Njegovo ime izgovaralo se sa poštovanjem, rame uz rame sa imenima kao što su Dane Korica i Vera Nikolić.

Njegovo srce ipak pripada fudbalu. Nije lako zaboraviti trenutke kada se, kao student, iz Beograda upućivao autobusom na utakmice u Tuzlu, gde je sa svojim Borcem pobedio neporaženu Slobodu sa 2:0.

Dok su u Ćirkovom srcu posebni momenti vezani za Borac, teški trenuci nisu zaobišli njegovu karijeru. Prelazak u Spartak iz Subotice završio je neslavno zbog preloma noge, čime je njegova igračka karijera završena. Međutim, Spartak i Tole Karadžić su mu osigurali punu podršku, pokrivajući i sve premije uprkos što nije igrao ni jedan sekund za njih.

Ćirko s ponosom podseća na najbolje trenutke, najdraže utakmice i neprocenjive trenutke sa publikom kada se tribine punile sa 3.000 do 5.000 posetilaca. Prisjećajući se prošlih vremena, kaže da sada i sam shvata koliko je bio dobar igrač.

Prisustvujmo kroz svedočenje Milovana Ćirkovića ne samo njegovom uspehu, već i neverovatnoj energiji koja je pratila njegove sportske dane, dok je nosio ime Borca sa ponosom, prateći tradiciju uspeha i strasti koja se ne gasi.

Đurđe Mečanin/Kablarnet.rs

P.S.

Slobodno, u komentarima, ostavljajte Vaših najboljih jedanaest igrača Borca, svih vremena. Može i najboljeg igrača veka.

(“Vek fudbala kraj Morave”, je projekat koji će se, nadam se, realizovati i u saradnji sa Gradom Čačkom. Skromna pomoć grada, pri čemu izneti stavovi i zaključci ne moraju nužno odražavati zvanične stavove Grada”.)