Od stonog tenisa do fudbalskih zvezda na borskom nebu

Danas vam donosimo inspirativnu priču o Tomasu Vasovu, bivšem fudbaleru i treneru Borca, koji je svoju karijeru započeo u Radničkom iz Lubnice. Kao dečak, Tomas je bio zaljubljenik u sve sportove, ali fudbal je zauzeo posebno mesto u njegovom srcu. Jedan od njegovih najvećih uzora bio je njegov komšija, Zoran Ranđelov, čija je neverovatna veština na terenu oduševljavala malog Vasova.

Odrastajući u Timočkoj krajini, Tomas je brzo postao prepoznat kao najveći talenat na borskom jezeru. Njegov put ga je vodio do fudbalskog kluba Timok, gde je proveo značajan deo svog života u internatu, školujući se i trenirajući.

Iz Timoka, njegova karijera ga je vodila dalje, do Borca, gde su ga primetili nakon utakmice između Timoka i Borca, u kojoj su pobedili sa 2:1. “To je bila prekretnica”, priseća se Tomas, dodajući da je Spiro Radulović bio sudija na toj utakmici koja je možda najavila njegov dolazak.

Generacija koja se pamti!

U generaciji kojoj je pripadao Tomas, gotovo svi su postali uspešni fudbaleri. Ivica Dragutinović, na primer, istakao se kao jedan od najtrofejnijih srpskih igrača, a Tomas, iako nije bio mnogo iza njegovog uspeha, osvetlio je fudbalske terene u Gentu i Šangaju svojim veštinama.

“U Čačak sam stigao sa osećajem kao da sam prešao na drugi kontinent. To je bila ozbiljna pozornica i za igru i za život”, podelio je Vasov svoje utiske o boravku u Čačku.

Kao trener, Tomas Vasov nije ostvario sve svoje snove, ali ostaje pozitivan i ponosan na svoj igrački put i doprinos fudbalu. Borac u budućnosti? Tomas mu želi samo najbolje, uz poruku da svi treba da rade za bolje sutra sporta u zemlji – za sledeće generacije malih fudbalskih zvezda.

Sve u nastavku teksta…

Kao dečak se bavio stonim tenisom, košarkom, rukometom, fudbalom…Kao i sva dečica u tom periodu, a fudbal je bio dominantan i popularan.

“Zoran Ranđelov, moj dragi komšija, bio mi je uzor. U IMT – u iz Knjaževca je igrao, ne sećam se ranga, ali to i nije bilo bitno. Gledao sam ga posebnim očima”, započinje razgovor Tomas Vasov.

Opšte je poznato da je reč o bivšem igraču i treneru Borca koji je karijeru započeo u Radničkom iz Lubnice.

“Tu sam odrastao, pa su na mene obratili pažnju u Timočkoj krajini, na borskom jezeru, gde sam proglašen za najvećeg talenta. Timok me je doveo u klub, bio sam u internatu, školovao se i igrao fudbal”.

Iz Timoka ste stigli u Borac.

“Pa “krivci” su Đora i Krivi koji me je gledao. Timok i Borac su odigrali utakmicu kada smo dobili Borac sa 2:1. To je prelomilo da dođem u Čačak. Sećam se da je Spiro Radulović sudio meč i možda najavio moj dolazak”.

To se čuveni Canov tim.

“To je pitanje za navijače, ja sam subjektivan i pitanje kvaliteta delim sa saigračima iz tog perioda Borca. Te utakmice se i danas pamte”.

Iz te generacije skoro svi su uspeli kao fudbaleri.

“Igrali su u Zvezdi, Partizanu…Čakar, Anić, Savić, Simić, Dragutinović…Ima ih puno, da ne nabrajam”.

Ivica Dragutinović je iskočio u prvi plan.

“Definitivno je najviše postigao. Igrao je ozbiljan fudbal, malo ljudi zna da je Dragutinović mlađi jedan od najtrofejnijih srpskih igrača. Uzeo je više titula sa Seviljom, Standardom, jako velika karijera Ivice Dragutinovića”.

Ni Tomas Vasov nije mnogo zaostajao.

“Timok, Borac, Gent, Šangaj gde sam osvojio titulu u sezoni 2003./04. Treće mesto u Belgiji posle dve godine kada smo se borili za opstanak. Lepu istoriju kluba smo ispisali. U novembru je bila 125. godišnjica kluba gde sam bio pozvan. Jedan od 50 igrača Genta. Možda sam mogao više, ali ozbiljne povrede kolena su uticale na karijeru”.

Malo o Čačku.

“Pa kada sam došao te 91. godine drugovima sam pričao kao da sam došao negde preko. Čačak je tada bio ozbiljna igračka, životna pozornica…Fudbaleri i košarkaši su bili u središtu pažnje, košarkaši su ulazili u viši rang. Lepo vreme”.

Vi sa Šušićima imate i familijarne odnose.

“Teško je bilo razgovarati sa Šulom, na sportske teme, aha, ha, ha…”, smeje se Tomas i dodaje.

“Jedan od retkih i velikih ljudi. Izuzetan sportista, trener, sportski radnik, sve najbolje o Šulu”.

Igrački ste se ostvarili, a trenerski ne sasvim.

“Prošlo je neko vreme. Imao sam veliku želju, mislim i znanje, ali se nisam se ostvario. Krivca uvek tražim u sebi, a i okolnosti ne idu uzlaznom linijom. Možda mi i nije žao”.

Teško je govoriti o najboljim igračima Borca.

“Jeste. Svaka generacija je imala svoje vedete. Mogu da govorim o vremenu, nešto malo pre i posle mog dolaska u Borac. Bilo je 60 godina kluba i prvi put smo se takmičili u Prvoj ligi. Došao je Gent, a Borac je bio superligaš. Da smo bili na nekom beogradskom brdu uspeh bi bio još veći. Pokojni Jovan Gojković je bio najveći talenat, objektivno je mogao mnogo, ali znamo šta se desilo. Ivica Dragutinović, statistika je neumoljiva, pratio sam ga u Standardu, Sevilji za koju sam navijao, 50 nastupa za reprezentaciju…Sećam se da je bio veliki radnik, mnogo je uložio u svoj napredak i to mu se isplatilo”.

Borac u narednih 100 godina.

“Želim mu sve najbolje, to je sigurno. Ali pitanje je šta će se promeniti ne u Čačku već u državi. Dok sam bio na Pro licenci shvatio sam da se fudbal gasi, da je na aparatima. Ovo nije pitanje za sportske radnike već za državu. Koliko nam se deca bave sportom? Ne radi se fizičko samo u školi, terena možemo da napravimo milion, ali gde su deca”, zaključio je Vasov.

Đurđe Mečanin/Kablarnet.rs (Tekst i Foto)

“Vek fudbala kraj Morave”, je projekat koji će se, nadam se, realizovati i u saradnji sa Gradom Čačkom. Skromna pomoć grada, pri čemu izneti stavovi i zaključci ne moraju nužno odražavati zvanične stavove Grada”