Voditeljka programa, Verica Kovačević, pozdravila je sve prisutne i najavila goste koji su rečima i muzikom govorili o ovoj temi, arhimandrita Timoteja, igumana manastira Vaznesenje i Asima Sarvana, muzičara. U uvodnom slovu, Verica se osvrnula na greh naših praroditelja Adama i Eve i njihov put od izgnanstva do raja, podsećajući nas da svi težimo za slobodom, a samim tim i za sigurnošću. Istakla je da u ovo vreme kada je ljubav među ljudima zahladnela, savladavanje straha od slobode je jedino čemu treba da težimo.
Da zabrana može biti u isto vreme i sloboda ukazao je arhimandrit Timotej. Adam i Eva su izgnani iz raja zbog toga što su se oglušili o zabranu Tvorca, a sve do tada su bili gospodari tvorevine. Neposlušnošću su dozvolili da smrt uđe u njihov život. A Bog se stvarajući čoveka upustio u rizik svoje apsolutne ljubavi. Sloboda svakog čoveka je u njegovoj slobodnoj volji da izabere svoj životni put. Ljudi su se kroz istoriju sukobljavali u datoj im slobodi, a sloboda nije u tome da druge menjamo, utičemo na njih ili ih potčinimo. Pojam slobode na istoku i zapadu je potpuno različit. Današnji čovek je za svoj model slobode prihvatio pojam koji je došao sa zapada, a to je sloboda za sebe i sloboda od drugog, za razliku od pojma sa istoka koji kaže da je sloboda zapravo sloboda od sebe, a za drugoga. Navodeći najsvetliji primer takvog poimanja slobode, arhimandrit Timotej se osvrnuo na Gospoda Isusa Hrista koji je čitav svoj život živeo za drugoga, uzimajuću pri tom na sebe grehe celokupnog ljudskog roda. Samim tim ni današnji čovek ne bi trebalo da živeći svoju slobodu ugrožava slobodu drugog. Pitanje slobode je i pitanje odgovornosti za naše postupke na šta nam ukazuje i apostol Pavle u svojoj poslanici Korinćanima u kojoj jasno kaže: “Sve mi je dozvoljeno, ali mi nije sve na korist.”
Na pitanje zašto imamo strah od slobode, iguman Vaznesenja je naveo da je krivac za to naš strah od smrti. Strah od slobode takođe proističe i iz toga što imamo strah od toga da ne pogrešimo. Pred nama su norme, pravila, propisi.. Kada čovek krene u crkvu, umesto da teži slobodi, on čini potpuno suprotno, a to je da ne pogreši. A Bog nas hoće baš takve kakvi jesmo i ne insistira na tome da budemo sveti. On samo traži da krenemo za Njim. I makar bezbroj puta padali, on želi da se podignemo, da uvek ustanemo. Jedini koji želi da ostanemo na dnu, ne podigavši se nikada, to je nevidljivi neprijatelj celog ljudskog roda. Po rečima oca Timoteja smrt je sastavni deo života, jer je život taj koji je večan, a smrt je za hrišćane samo prelazno stanje iz ovozemaljskog u život večni. “Hrišćani koji ne veruju u vaskrsenje mrtvih ne mogu se nazvati hrišćanima”, istakao je iguman Vaznesenja. A sama smrt je ušla u ovaj svet jer joj je to prvi čovek na zemlji dozvolio i to nikako drugačije nego slobodnom voljom.
Otac Timotej je zapazio i to da ljudi danas često koriste termin sudbina. Po sudbini, Bog je ništa drugo do diktator, a svaki čovek bi u tom slučaji bio tragična ličnost. S obzirom da je Bog ljubav i da se smrću ne završava život, već naprotiv tek počinje, onda je sudbina nešto što nema nikakav smisao niti opravdanje. U prilog tome, iguman Vaznesenja je prisutnima postavio pitanje: “Da li bi čovek bio slobodan kada bi znao datum svoje smrti i da li bi ga taj datum okupirao tokom života?“. Završavajući svoju nadahnutu besedu, otac Timotej je citirajući starca Porfirija Kavsokavilita, ukazao na to da je naša sloboda u tome da se okrenemo od zla i neprestano idemo ka Bogu.
Za muzički deo večeri bio je zadužen Asim Sarvan koji je odabranim pesmama grupe “S vremena na vreme”, kao i pesmama sa zajedničkog albuma “U vreme ono” koji je izdao sa arhimandritom Timotejem, učinio da veče bude nezaboravno u svakom pogledu. I duhovnom i muzičkom.
Tekst: Nela Mečanin
Fotografija: Katarina Alempijević
