Као верна ученица, желећи и да Му мртвоме послужи, она прва дође на гроб са скупоценим мирисима. Први пут дође рано, док још беше мрак, и угледавши камен одваљен од гроба отрча брзо натраг и извести Св.Петра и Св.Јована Богослова говорећи „Узеше Господа из гроба”. Петар и Јован похиташе на гроб а за њима и Света Магдалина. Када апостоли не видеше на гробу Христовом ништа сем погребне хаљине, вратише се, а Света Магдалина остаде код гроба плачући  и надвири се над гроб и виде два анђела у белим хаљинама где седе један чело главе а други чело ногу где беше лежало тело Исусово. И анђели јој рекоше: Жено, што плачеш? , а она им одговори: Узеше Господа мог, и не знам где Га метнуше. Рекавши то, обазре се натраг, и виде самог Господа где стоји, и не познаде Га. Но, мислећи да је вртар упита Исуса за Исусово тело: Господине, ако си га ти узео кажи ми где си га метнуо, и ја ћу га узети. И кад је Господ ослови по имену тада она познаде да је то сам Господ, и припаде к ногама Његовим клањајући Му се, иако јој Господ забрањиваше да Га се дотиче.

“О, чудесне жене! О, какве венце Небески свет плете за Мироносице – боље и светије неголи за нас људе. Када су јурнули на Господа Христа Јерусалимљани, и научници, и фарисеји, и књижевници јеврејски, и други, жене (Мироносице) су плакале и ридале за Господом Христом. Ми и не знамо да је и једна жена била међу онима који су викали: „Распни Га, распни“. Знамо да су оне биле храбрије од ученика Христових. У мрачну црну ноћ, када су ухватили Господа Христа, када је Јуда издао Њега, када су Га водили на Голготу, када су сви ученици побегли од Господа – Мироносице су стајале близу Крста Његовог. Нису се плашиле никога. Вера њихова била је јача од вере ученика Христових. Вера жена јача је од вере мушкараца, и зато се Господ Васкрсли јавио прво Мироносицама, јавио се прво Марији Магдалини и Марији Јаковљевој, јавио се њима јер су служиле Њему и веровале у Њега свим срцем, свом душом, свим бићем својим. И први ускршњи поздрав, анђелски поздрав: „Христос Васкрсе!“ био је упућен Светим Мироносицама, прва Блага вест у нашој, са свих страна затвореној земаљској гробници” – Свети Ава Јустин

Izvor Sveta Anastasija Srpska