„Имао сам отворену рану, морао сам да оперишем вене на нози. Нажалост, нису баш имали разумевања за боловање. Боже мој, сад бар имам више времена да сакупљам материјале и растављам аутомобиле. Заради се две-три хиљаде динара по једном. Да станем не могу кад имам децу, мора да се ради”, започео је Срђан Бижић који је са 16 година протеран из Винковаца, а онда добровољно учествовао на ратишту у Книнској крајини и на подручју Бихаћа.