Издавачка кућа ПЧЕЛИЦА објавила је нову збирку песама Драгана Хамовића „Рођен као змајˮ. Узимајући у обзир добро познати издавачки профил Пчелице и летимично сагледан поднаслов ове Збирке: Песме дечје и нимало наивне, велики број читалаца ће исхитрено закључити да су у питању искључиво песме за децу. То није нетачно, али није ни искључива тврдња, а сумњу уноси други део поднаслова – нимало наивне. Заправо, када се мало боље размисли, поднаслов је једна оксиморонска конструкција, јер поезија за децу готово искључиво подразумева наивност, у којој не треба тражити квалитативну инфериорност у односу на поезију за одрасле, већ посебан однос према свету, према његовој спознаји, доживљају и емоцијама које он изазива. Дакле, Хамовићев поднаслов указује на озбиљност теме песама које следе, на широк старосни опсег читалачке публике (песме јесу дечје, али их због тога што нису наивне могу читати и одрасли) и на помало бунтовнички однос према ионако расклиманим правилима теорије књижевности (наивност као један од битних елемената дефиниције поезије за децу овде је укинута и негирана).

За разумевање ове Збирке, битно је нагласити шта аутор подразумева под змајем, тачније српским змајем. У кратком аутопоетичком тексту аутор каже: „Сигурно знате за неке друге, неовдашње змајеве, које је тешко разликовати од ала, аждаја и других гнусних чудовишта. Српски змај није летећа змијурина што шири страх, него је леп ᾽оњевити јунак᾽… Штити свој народ од сваке напасти, а његове усеве од ала што предводе олујне и градоносне облаке. Српски змај не подноси але и обратно…ˮ Дакле, српски змај, чију је поетску биографију аутор дао овом Збирком, није митолошко биће, то је човек и то не било какав – то је јунак који се издваја својом храброшћу, моралношћу и лепотом.

Као што је поменуто, збирка „Рођен као змајˮ је конципирана као поетска биографија. Прецизније одређење је поетска аутобиографија, а за такву тврдњу постоји неколико разлога. Прво, лирски субјект из уводне песме „Змајев прогласˮ, која се уједно може узети и као програмска песма, идентификује сам себе, из првог лица једнине, као писца: Ја постојим, борим се – производим значење. Или: Ма шта маштом радио, макар и не писао,/ Стварам причу значајну, обликујем смисао. Следећи разлог, тј. смерницу да поверујемо да је то разлог зашто ову Збирку треба читати као поетску аутобиографију, макар она била и измаштана, аутор је поново оставио у виду једне занимљиве паралеле. Име Драган фонетски подсећа и оставља сличан утисак као енглеска реч за змаја – dragon. Дакле, лик змајевитог јунака је (ауто)портрет самог песника.

Међутим, он није једини змај у овој књизи. Кроз целу српску историју аутор проналази змајевите јунаке: Марко Краљевић, Милош Обилић, кнез Лазар, деспот Стефан, Ј. Ј. Змај, Змај од Ноћаја, и читава војска змајева-солунаца.

Језик Хамовићеве збирке „Рођен као змајˮ потврђује да ове песме нису нимало наивне, јер се често затварају у херметичност услед подразумеваних алузија, интертекстуалних веза и асоцијација на познате догађаје и личности из историје и културе. Уколико се оваква поезија деци учини претешка никако неће бити одбојна, јер уз малу помоћ литературе и одраслих свака песма се може минималним напором откључати, што причињава посебно интелектуално задовољство.