Završava se i četvrti dan kampa u Hilandarskom selu. Srbi iz Grčke i Makedonije i Grci – svi na jednom mestu. U bratskom zagljaju, u druženju, u učenju jezika, poseti manastirima, na Svetoj liturgiji i u Svetom pričešću. Priznajem da nije bilo jednostavno upustiti se u ovakvu vrstu posla. I kad mi je ponestajalo snage, i kad sam mislila da je sve ovo preveliki zalogaj, u mislima su mi bili moj duhovni otac iz manastira Vaznesenje koji bi me uvek savetovao da uradim ono što je do mene, a ostalo da prepustim Bogu. Priznajem i da nisam uspevala svaki put u tome. I da sam breme stezala još jače. Da mi ga slučajno neko ne otme. Potom bih ga puštala i sve bi teklo lagano. Setila bih se i hilandarskih staraca i njihovih molitvi, i blaženopočivšeg o. Mitrofana koji je posetio naš Teofil 1198 nekoliko meseci pre nego što će se upokojiti. Setila bih se i mog o. Nifona, grčkog arhimandrita kod koga sam vodila srpsku decu ratnih godina i od koga sam naučila prve korake vođenja jednog pravoslavnog kampa. Zahvalna sam i mojim dragim kolegama iz Teofilosa iz Soluna sa kojima zajednički radim na ovom poduhvatu, kao i podršci Kancelarije u Beogradu. I naravno, koleginici Gagi, koja je ostala u Čačku da isprati dečje radionice. I da… Postala sam u ovoj divnoj, Sijarinskoj Banji, sasvim domaća. Imam utisak da poznajem polovinu ljudi iz nje. Prođem ulicom i zastanem sa kuvaricom restorana i šefom kuhinje, sa čistačima ulice i predsednikom opštine, sa direktorom RH centra Gejzer i prodavcem lubenica. A Banja.. Ona je baš prava. Onakva u kakvu su nekada išle naše nane.
Nela S. Majstorović
Завршава се и четврти дан кампа у Хиландарском селу. Срби из Грчке и Македоније и Грци – сви на једном месту. У братском загљају, у дружењу, у учењу језика, посети манастирима, на Светој литургији и у Светом причешћу. Признајем да није било једноставно упустити се у овакву врсту посла. И кад ми је понестајало снаге, и кад сам мислила да је све ово превелики залогај, у мислима су ми били мој духовни отац из манастира Вазнесење који би ме увек саветовао да урадим оно што је до мене, а остало да препустим Богу. Признајем и да нисам успевала сваки пут у томе. И да сам бреме стезала још јаче. Да ми га случајно неко не отме. Потом бих га пуштала и све би текло лагано. Сетила бих се и хиландарских стараца и њихових молитви, и блаженопочившег о. Митрофана који је посетио наш Теофил 1198 неколико месеци пре него што ће се упокојити.
Сетила бих се и мог о. Нифона, грчког архимандрита код кога сам водила српску децу ратних година и од кога сам научила прве кораке вођења једног православног кампа. Захвална сам и мојим драгим колегама из Теофилоса из Солуна са којима заједнички радим на овом подухвату, као и подршци Канцеларије у Београду. И наравно, колегиници Гаги, која је остала у Чачку да испрати дечје радионице. И да… Постала сам у овој дивној, Сијаринској Бањи, сасвим домаћа. Имам утисак да познајем половину људи из ње. Прођем улицом и застанем са куварицом ресторана и шефом кухиње, са чистачима улице и председником општине, са директором РХ центра Гејзер и продавцем лубеница. А Бања.. Она је баш права. Онаква у какву су некада ишле наше нане.
Nela S. Majstorović
