U iščekivanju meseca novembra, kad se zvezdana prašina  spusti na naše ekrane, dolazimo do trenutka kada ćemo imati priliku da uživamo u maestralnom ostvarenju “Tvrđava”. Ova serija, koja se očekuje s velikim nestrpljenjem, zasijaće naročitim sjajem, zahvaljujući izvanrednim izvođačima.

Naša pažnja usmerena je i ka čoveku koji se neumorno penje ka vrhovima glumačke umetnosti, vođen svojim talentom, skromnošću, kroz srž svake uloge, iščezavajući granice između stvarnosti i fikcije. Njegov put, vodio ga je i kroz serije poput “Kosti” i “Vreme smrti”, do  ostvarenja “Lazarev put”.

Kao deo ansambla Beogradskog dramskog pozorišta, njegovo ime blista među poznatima, ali ono što ga čini posebnim je njegov suptilan, ali ubedljiv pristup svakom liku kome daruje život.

U “Tvrđavi”, gde će se naći rame uz rame sa odličnim umetnicima, Ljubom Bandovićem i Koljom Pejakovićem, njegova uloga će zablistati punim sjajem.

Pridružite se i u novembru, da otkrijemo tajne “Tvrđave”,  a do tada glumac JOVO MAKSIĆ za Kablarnet.rs rado nam je odgovorio na nekoliko pitanja.

Koliko je, u današnje vreme, važno biti human i šta čoveka najčešće  motiviše da bude plemenit?

“Gluma je način za slanje iskrenih poruka, a posle snimanja želim da budem običan čovek. Život nas svakodnevno podseća na značaj empatičnosti i humanosti, bez obzira na sve izazove s kojima se suočavamo. U ovom svetu punom izazova, ključno je da čvrsto držimo do svojih vrednosti i plemenitosti, izbegavajući zamke koje nam postavljaju oni na poziciji moći. Često me zateknu misli o tome kako ostati čovek kada zlo vreba sa svih strana. No, uprkos svemu, ne smemo odgovarati zlom na zlo. Tragam za unutrašnjom snagom koja će mi očuvati osmeh i veru, nastojeći da ne postanem kao oni protiv kojih se borim”.

Kojim dobrotvornim akcijama se najradije odazivate?

“Preferiram da ostanem skroman u pomaganjima, sledeći načelo da ne zna levica šta čini desnica. Nikada ne govorim previše o tome koliko pomažem, jer verujem da dela govore više od reči. Srećan sam što moja porodica deli iste vrednosti i ulažem trud da i moja deca razviju osećaj empatije i solidarnosti. Čovek može pomoći na mnogo načina – bilo materijalno ili duhovno, a često je topla reč dovoljna da pruži utehu i podršku. Dakle, da li dajem, pa ako kažem dajem, sebi sam uskočio u usta. Koliko mogu pomažem, a tako i vaspitavam porodicu, zadovoljan sam što moja deca imaju taj osećaj i spremni su da pomognu. Njih ću da pohvalim”.

Da li se družite sa drugarima iz detinjstva?

“Moji prijatelji su rasuti širom sveta. Iako nisam ljubitelj društvenih mreža, uvek pronalazim način da održim veze sa onima koji su mi najdraži. U životu srećemo mnogo ljudi, ali samo nekoliko njih zaslužuje da ih nazivamo istinskim prijateljima. Ako imate nekoliko istinskih prijatelja, zaista ste srećni i bogati”.

Da li ste svojevremeno trenirali neki sport i koji?

“Sport je uvek bio deo mog života – od malena sam igrao fudbal. Ipak, danas ga posmatram drugačije, s obzirom na to da se često koristi kao sredstvo manipulacije, u skladu sa čuvenom izrekom „hleba i igara“. To nije put kojim želim ići”.

Minule godine radili ste na novom projektu koji je zahtevao puno odricanja, ali je i pružio priliku da se kroz uloge prenese duboka ljudska priča.

“Kao glumac, trudim se da svakom ulogom prenesem iskrenu poruku publici. Kada se svetla ugase, ostajem običan čovek, rano zahvalan za sve izazove i lepe trenutke koje mi ovaj posao donosi. Ponosan sam na uloge koje su mi omogućile da donesem male, ali značajne promene u svetu umetnosti”. 

Šta nam možete reći o seriji  Tvrđava?

“Dakle, ponovo smo radili sa Hajdukom, (Saša Hajduković) ali snimiti je najlakše, a posle postprodukcija traje i godinu dana. U novembru je premijera serije od 11 epizoda. Očekujem puno od Tvrđave. Ne znam po kojim ulogama me ljudi prepoznaju. To mi je opterećujuće, želim da radim svoj posao koji volim. Kad se spusti klapa ja sam običan čovek. Ponosan sam na uloge u Kostima, Koži, Isceljenju, da ne nabrajam. Sve zahteva odricanje, neku vrstu žrtve, poistovećenja…Što je više ljudska uloga,  to je bolja gluma. Glumom se bavim zato što je volim, ali i da neko nešto prepozna. Tako se šalje iskrena poruka”, zaključuje Jovo Maksić.

Đ.M.

Игуман Методије служио помен на врху Кајмакчалана

Александар Кикановић – од Илиндана до Успења трчањем до Хиландара