Koliko god ovaj aforizam bio tačan, to ipak nije uvek pravilo.

Vib je rođen 8. marta 1932. godine, a od 1994, kada se ovaj vrsni književnik preselio u carstvo nebesko, list Politika na njegov rođendan dodeljuje nagradu za mlade satirične stvaraoce svake godine, sve do ove.

Ove godine vlasnik Politike odlučio je da ukine nagradu i tako prekine jednu lepu tradiciju koja traje više od tri decenije.

Razlog za ukidanje nagrade nije to što nagrada nema kome da se dodeli, s obzirom na to da je Stefan Vučevski prvo obavešten da je nagradu dobio, a nešto kasnije i da je nagrada ipak ukinuta, tako da pravi razlog za donošenje ovakve odluke još uvek ne znamo.

Ono što znamo jeste da se danas nagrada koju su do sada ponela brojna velika imena srpske satire neće dodeliti, kao i da se fotografija mladog satiričara sa nagradom u ruci sutra neće naći na naslovnoj strani našeg najstarijeg dnevnog lista. Umesto toga, biće tu neko od onih lica koja gledamo svakodnevno, a koja su uglavnom i neiscrpna inspiracija nas satiričara.

Nosioci Vibove nagrade, kao što su Nestorović, Slobodan Simić, Čotrić, Ljubenović, Stošić, Stojadinović, nisu danas velika imena satire zato što su nagradu dobili; oni bi to postali čak i da nijednu nagradu nikada nisu dobili.

Zato verujem da nesposobni ne mogu baš uvek da onesposobe sposobne.

Ne čine nagrade pisce, već njihova dela. Nagrade bi, makar po definiciji, trebalo da predstavljaju priznanje za rad, ali i dalju podršku stvaraocima, naročito kada se dodeljuju mladim autorima.

Međutim, živimo u zemlji gde su nagrade neretko povod za razdor i svađe i u kojoj se na mladost, naročito na onu sa kritičkim mišljenjem, ne gleda sa odobravanjem.

Mogu da ukinu Vibovu nagradu, ali ne i Viba, kao ni mlade satiričare.

Vib je napisao i da je zahlađenje način da se istakne nula. Ali strpljivo… stiže nam proleće.