Problem divljih deponija u Srbiji čini se nerešivim već decenijama, a na ovim smetlištima završi petina komunalnog otpada. Najbliža slobodna mesta u okruženju, pored puteva, na obalama reka, u šumama, postala su laka meta nesavesnih građana koji tu nelegalno bacaju svoj otpad. Mnoge divlje deponije je nemoguće i očistiti jer nastaju na nepristupačnim terenima, poput jama i vrtača.  Zvanično ih u Srbiji  ima 2.642, ali se procenjuje da taj broj može biti daleko veći, navodi se u izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine.

Foto Kablarnet

Na divljim deponijama  odlaže se sve, od starih šporeta i kreveta, do stakla, građevinskog materijala, plastike  i metala. Nije retkost da se bacaju i lekovi kojima je istekao rok, leševi životinja, elektronski i električni otpad, akumulatori i baterije, proizvodi koji sadrže azbest…Ovakva vrsta smetlišta predstavlja veliki ekološki problem jer znatno utiče na zagađenost životne sredine. Meštani koji žive u blizini divljih deponija kažu da se najviše otpada baca pod okriljem mraka.

„Noću se to baca. Dodju ljudi sa prikolicama punim smeća i samo istovaraju.Baca ko šta stigne.Ružno je i pogledati, a zamislite kako je živeti u blizini tog smetlišta. Sve što im ne treba u njihovom dvorištu, oni bace ispred tuđe kuće. Što ne baci u kontejner ili ne otera na deponiju, nego ga dotera meni ispred vrata“,  priča jedan od meštana čija kuća se nalazi u blizini divljeg smetlišta.

Foto Kablarnet

Kao rezultat ovako neodgovornog odlaganja smeća javljaju se erozije, smanjuje se plodnost zemljišta, dolazi do uginuća različitih vrsta životinja, pomora riba, izlivanja reka čak i pri manjim padavinama, kao i nekontrolisanog širenja štetnih supstanci. Zdravstveni i sigurnosni rizik odnosi se na mogućnost širenja bolesti i infekcija zbog prisustva prenosilaca zaraze (glodari, ptice…)

Na ovim smetlištima često dolazi do samopaljenja otpada, što dovodi do emisije zagađujućih materijala.

„Deponije – smetlišta sa najvećim rizikom po životnu sredinu i zdravlje ljudi su one koje se nalaze na udaljenosti manjoj od 100 metara od naselja ili na udaljenostima manjim od 50 metara od obala reka, potoka, jezera ili akumulacija“, piše u izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine o upravljanju otpadom.

Foto Kablarnet

Meštani kažu da su nemoćni, pa i kada vide da neko baca smeće ne mogu to da spreče.

„Šta da uradimo? Ako nekom lepo, ljudski kažete da nije u redu  da istovara svoj otpad u blizini kuća gde žive deca, gde su naše plodne njive, reka i on na to samo odmahne rukom i doda gas – šta da uradite? Ja ne mogu da se bijem. Računam da svi treba da budemo ljudi pre svega“, ističu meštani.

U čačanskoj Komunalnoj miliciji ističu da njihove ekipe  vrše redovnu kontrolu  na lokacijama gde se najčešće odlaže  otpada, a postupa se i po prijavi gradjana.

„U tekućoj godini postupano je prema 45 lica kojima je usmeno naredjeno da očiste deponovani otpad, što su  i uradili, a za učinjeni prekršaj im je izdat  prekršajni nalog“, navode iz čačanske Komunalne milicije. Novčana kazna za nepropisno odlaganje smeća je 10.000 dinara za fizička lica, za  preduzetnike 30.000, a za pravna lica 60.000 dinara.

Da bi se nesavesnom odlaganju smeća stalo na put već nekoliko godina na najugroženijim lokacijama postavljaju se foto  klopke.

„Trenutno je nedovoljan broj fotoklopki da bi se pokrile sve lokacije koje mogu postati divlje deponije ili gde je uočeno  da se deponuje otpad. Izvestan broj je u  vlasništvu Komunalne milicije, a koriste se i uređaji koje su nabavili JKP Komunalac i mesne zajednice. Snimci sa tih uređaja olakšavaju pronalaženje počinioca i služe kao dokazni materijal u postupku. Takođe, služe i u preventivne svrhe, građani su upoznati da na tim lokacijama postoji kontrola i vremenom se smanjuje nepropisno odlaganje otpada“, izjavila je Milena Jovanović, načelnica Komunalne  milicije u Čačku..

Agencija za zaštitu životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj, prošle godine, pokrenuli su aplikaciju “Ukloni divlju deponiju“, preko koje će svi gradjani moći, lako i anonimno, da daju svoj doprinos evidentiranju lokacija divljih deponija u Srbiji.

Otpad ne miruje, poput bumeranga vraća se kroz vodu, zemlju i vazduh i dospeva u lanac ishrane. Cena za strategiju  „da smeće sklonim ispred svojih vrata“ , previsoka je i svi je plaćamo.

Iz serijala “EKO PUTOKAZ”, u okviru konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje interesa u oblasti javnog informisanja Grada Čačka.