Generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović kaže da je radna grupa koja je radila na izmenama kodeksa bila „razočarana“ što je uopšte morala da kao pravilo zapiše nešto što bi trebalo da se podrazumeva.

Tabloidi, kaže ona, izveštaje sa privatnih sahrana sa sve naznakom „FOTO/VIDEO“ pravdaju interesovanjem publike.

„Ali u takvim slučajevima nema nikakvog javnog interesa, a narušava se dostojanstvo porodice i preminulog“, kaže Filipović za Međuvreme.

„Novinar ne treba da naprosto sledi ono što publika želi, već da proceni šta je u javnom interesu, jer su ljudi često voajeri i žele da znaju stvari koje nisu od značaja za donošenje odluka u njihovim životima. Nikakav biznis, politički interes ili podilaženje najnižim strastima ne može da opravda takvu vrstu izveštavanja.“

Za bdenje nad kodeksom zadužen je Savet za štampu, telo koje su osnovali sami novinari. No, neki mediji ga otvoreno ne prihvataju. Tako se, i kada prekrše kodeks, na njihovim stranicama uopšte neće naći odluka Saveta.

A šta da rade novinari kojima dopadne nečastan zadatak kao što je to izveštavanje o „leleku“ i „muku“ sa sahrane?

„Svaki novinar i svaka novinarka koji se pridržavaju kodeksa mogu da računaju na podršku novinarskih udruženja“, kaže Filipović, dodajući da je Srbija jedna od retkih zemalja gde i zakon dopušta novinaru da odbije zadatak koji krši profesionalne norme.

No, i tu je teorija daleko od prakse. Umesto „sahrane lelek“, probajte da uz pomoć Gugla nađete slučaj tabloidnog novinara koji je odbio da radi ono što su mu tražili. Takvih skoro i da nema.

priču doneo Bojan Bednar