MOZZART SPORT

DRAGAN ŠAKOTA: Prvi put je pokazana volja da se reše problemi između NBA, Evrolige i FIBA

Poznati strateg ističe da je punih pedeset godina radio kao prvi trener u mnogobrojnim klubovima!

405pregleda

Pošto je startovalo Svetsko prvenstvo u fudbalu razgovor sa legendarnim košarkaškim trenerom, čiji staž traje pola veka, započeli smo pitanjem koje se odnosilo na Mundijal u Kataru. Možda malo iznenađujuće za velikog košarkaškog znalca Dragana Šakotu, ali želeli smo da čujemo šta veliki trener misli o fudbalskom Mundijalu.

„Gledam fudbal, ali kao i ostali navijači ne mogu da iznesem stručno mišljenje. Voleo bih, kao i svi, da Srbija stigne što dalje, da ostvari rezultat koji afirmiše sport u Srbiji. Mi smo sportska nacija. U ekipnim sportovima jedna od najboljih na svetu. Svi smo mi krenuli sa fudbalom, to je bio sport koji je i mene prvo okupirao, ali izrastao sam i prebacio se na košarku“, ističe Dragan Šakota, jedan od retkih ljudi koji je kao prvi trener radio punih 50 godina.

Sada se okrećemo materiji koju u malom prstu nosi poznati trener. Krećemo od ABA lige.

„Glavne uloge ponovo nose dve beogradske ekipe. Tu se ništa ne menja poslednjih godina. Budućnost i Cedevita Olimpija se trude da nešto promene, da se poboljšaju, ali uloga favorita se zna. Uvek se gleda Mega jer se mogu videti talentovani mladi igrači, potom FMP, koji dobro igra i parira na papiru jačima od sebe. Ostali se bore za opstanak u ABA ligi zbog pravila koja trenutno važe. Regionalna liga nije više toliko snažno takmičenje kao ranije, kvalitet je opao, ne kod Partizana i Zvezde, već kod ostalih timova. Budućnost je pokušavala da pomrsi račune, Mornar ima određenu konstantnost, ali opet u finalu očekujem Beograđane“.

Verujemo da je i Vama Evroliga uvek u prvom planu.

„Naravno, najviše gledam mečeve Evrolige. Nekad neke duele po dva, tri, puta. Analizira se puno toga u želji da se vidi nešto novo. Liga je okrnjena jer nema ruskih timova. CSKA je višestruki prvak, potom, Uniks, Zenit i  Lokomotiva, na određeni način, dali su šansu nekim drugim timovima da se pokažu. Ostaje žal zbog njihovog izostanka i zbog mešanja politike u sport. Barsa i Real su favoriti, ali nisu počeli kako obično započinju takmičenje. Monako to koristi kao i ostali timovi, ali put je dug. Koliko će biti sedmica sa duplim kolima, koliko će biti poraza koje favoriti nisu planirali, ostaje da se vidi. FEnerbahče vidim kao najvećeg favorita “.

Sigurno i Vas interesuje šta mogu da postignu Zvezda i Partizan.

„Imamo zadovoljstvo da gledamo dve naše ekipe u Evroligi. Budžeti su povećani, stigli su dobri stranci, ali još uvek ne mogu da dobiju ulogu favorita. Da se lagano prošetaju do plej – ofa. Naši timovi su imali težak raspored i tek sada ulaze u željeni ritam. Iskreno, očekujem nove pobede i bolji plasman od trenutnog“.

U poslednjem kolu beogradski klubovi su ostvarili pobede. Žocu, u perspektivi želimo desetu titulu, Zvezdi najviši plasman.

„Partizan je do sada imao manje turbulencija od Zvezde. Crno – beli su ušli u seriju pobeda, imaju kadrovske probleme, manjak igrača, dok je Zvezda dala priliku jednom od mlađih trenera. Nije išlo, odlučili su se za promenu trenera, i smatram da je Ivanović odlično rešenje. Duško je dugo u Evroligi, ima bogato iskustvo i već je prepoznao neke situacije, naročito u odbrani. Entuzijazam, agresivnost su bili na zavidnom nivou, ali ne mogu da traju svih 40 minuta. Pokazali su igrači kvalitet, pali su, pa se izvukli. Mislim da je poslednja utakmica najbolja za ekipu. Dobilo se jedinstvo, stvorila atmosfera za dobar rad“.

Nama se čini da su sadašnji igrači i treneri pod većim pritiskom nego ranije.

„Kada sam počinjao trenersku karijeru znalo se gde se koji timovi takmiče. Ko su favoriti i nije bilo toliko prostora za više ambicije. Bilo je manje utakmica, manji broj izrazitih favorita, a treneri su duže trajali. Nisu deljeni otkazi nakon jednog poraza. Da li je bilo više strpljenja, manje šansi za kritike? Niko ne može da odigra 40 utakmica u istom ritmu, nije moguće da se igra u visokom ritmu i da svi budu zadovoljni. Nekad odigraš briljantno, nekada padneš i odmah postaješ predmet kritika. Sve je to prirodno. Sada postoji više trenera na tržištu, postoji uticaj medija, favorizovani treneri, mogućnost da se neko kritikuje više nego što je potrebno. Sve smo to doživljavali i zaključujem da je više tenzija nego ranije“.

Dogovor FIBA i Evrolige možda bi smanjio pritisak na igrače i trenere.

„Ako uzmemo izjave Željka Obradovića, pa našeg selektora Karija Pešića, jasno je da ukoliko imaš kvalitetnije igrače u potencijalnom rosteru više si oštećen njihovom nemogućnošću da igraju. Jedna Letonija, čiji igrači mahom ne igraju ni u Evroligi, već u Evropi, beleži dobre rezultate. Ogroman problem je uigravanje ekipe koja menja sastav, recimo, iz prozora, u prozor. Imao sam priliku da razgovaram sa Dejanom Bodirogom i pre nego što je izabran za predsednika Evrolige. Bio je sastanak prvih ljudi Evrolige, FIBA i NBA lige i prvi put je pokazana volja da dođe do rešenja. Lično mislim da mora doći do dogovora. Evroliga može da funkcioniše pod tim imenom, da se ujedine FIBA Liga šampiona i Evrokup i da postoji jedna treća liga. Na osnovu rezultata ideš gore ili se klubovi takmiče u nižem rangu. Jedino tako može da se napravi raspored koji bi svima odgovarao. Ukoliko je košarka biznis onda je neophodno naći rešenje. To bi dovelo i do rešavanja finansijskih problema klubova“.

Na taj način bi bio manji pritisak i na selektore reprezentacija.

„Ne znam šta možemo da kritikujemo kada su selektori limitirani tokom prozora. Na EP su svi iz grupe otišli u nokaut fazu gde jedan meč sve rešava. To je opasnost za sve. Mi smo igrali sa Italijom i mogli smo neke stvari bolje da uradimo. Kari Pešić je dokazani trener, mladi treneri koji dolaze mogu da sanjaju njegove rezultate. Međutim, ni jedan veliki trener nije bio u situaciji da ga ne kritikuju. Ne poklope se uvek rezultati sa željama. Sve je to logično. Svi smo doživljavali kritike, ali zna se kome se polažu računi, ne možemo se svakom pravdati. Propustili smo neka velika takmičenja, najsvetlije medalje. Srbija je izgubila od Italije i nismo se plasirali na OI, potom smo izgubili od Italije na EP. U tu utakmicu smo ušli kao favoriti, a da li je bilo tako?”  

Vi dobro poznajete grčku košarku i reprezentaciju Grčke koja dočekuje Srbiju krajem februara.

„Verujem da će izvesti jak tim, da mogu da pozovu košarkaše iz Evrolige, a imaju i šta da uzmu. Realno je da izvedu najjači sastav, bolji od našeg u tom momentu. Videćemo“.

Vi živite, kao porodica, čak 32 godine u Grčkoj.

„Pored Beograda naš dom je Grčka gde se osećamo prijatno. Sada mnogo Srba odlazi u Grčku, kupuje nekretnine, zbog klime, zbog mentaliteta…Moj prvi klub u Grčkoj bio je PAOK (1991.) i odmah smo osvojili Evrokup. To je bio veliki uspeh jer tada grčke ekipe nisu osvajale evropske trofeje. Dakle, prvi veliki uspeh posle 1968. godine i AEK – ovog uspeha. Čak 80.000 gledalaca je posmatralo meč, a u klubu postoji plaketa ginisovog rekorda. Nakon našeg uspeha počeli su da se uzdižu Olimpijakos i PAO koji su sa Dudom i Željkom osvojili sve što je moglo da se osvoji. Lepo je bilo raditi u Grčkoj jer smo, svojevremeno, imali pristojne budžete. Sada nije tako, nema više tog novca osim kod Pantatinaikosa i Olimpijakosa“.

U Solunu ste živeli šest godina, a ostalo vreme u Atini.

Dakle, u AEK – u i Atini sam osvojio najviše titula, na određeni način sam proglašen za legendu kluba i planira se ceremonija podizanja, ne dresa, već mog odela. Akademija, u kojoj deca uče košarku, nosi moje ime. AEK mi je mnogo lepih stvari doneo, najlepših“.

Vaš sin Dušan, takođe, je ostavio dubok trag u Grčkoj i AEK- u.

„Bio je kapiten tima, igrao je pet godina za AEK, zajedno smo osvojili značajne trofeje i mnogo lepih uspomena nosimo iz AEK – a. Kao otac, zadovoljan sam Dušanovom igračkom karijerom koja je trajala 16 godina sa velikim brojem odličja. Moram da pomenem i Panatinaikos sa kojim je uzeo čak 11 titula, od Evrolige, šampionata Grčke, Lige šampiona…Zvanično Dušan je završio sa igračkom karijerom i posvetio se drugim poslovima“.

I Vaš sin Miloš je u košarci, počeo je da radi kao trener.

„Da, nekako se svi inficiramo košarkom i milo mi je kako radi. Čini se da je na pravom putu, mnogo je trenera i potrebno je dobiti šansu, a kada je dobiješ moraš i da je iskoristiš. Miloš vodi kadete Zvezde, trudi se da vaspitava i pravilno trenira decu. Pošto puno vremena provodim u Grčkoj prijatno sam iznenađen koliko je napredovao. Poseduje znanje i za seniorske sastave, ali ne mora da žuri, neka sam kuje svoju sreću“.

Tokom trenerske karijere, koja traje pola veka, radili ste u hrvatskim klubovima, Turskoj, Italiji, nedavno u Španiji.

„Vodio sam Zadar i Cibonu kada smo bili jedinstvena zemlja. Veliki klubovi u staroj Jugoslaviji i bila mi je čast što sam ih trenirao. Prvaci države, a Cibona i prvak Evrope. U Turskoj sam vodio klubove sa kojima sam morao da se dokazujem. Fortitudo je veliki italijanski klub, ali kada sam ja bio na čelu nije bilo novca pa smo morali posebno da se dokazujemo. Imao sam želju da radim i u ACB ligi, želeo sam i sebi da dokažem da u ovim godinama mogu uspešno da radim u najjačoj ligi Evrope. Tako je i bilo. Naravno, želeo sam da radim u Crvenoj zvezdi koja je bila član Evrolige. Oba sna sam ispunio“.

Vi ste u svojoj dvadesetoj godini postali trener.

„U MZ Ušće napravili smo klub Novi Beograd, kasnije IMT, koji je bio u sklopu Partizana do ulaska u Drugu ligu. Sve u svemu, trenerskim poslom se bavim punih 50 godina, kao prvi trener, što je retkost. Drugi trener sam bio u našoj reprezentaciji. Sa Dudom Ivkovićem kada smo osvojili zlato, pa sa Željkom Obradovićem dve godine. Bio sam i selektor na SP i drugim takmičenjima“.

Košarka je i dalje Vaš život.

„I dalje je pratim na dnevnoj bazi. Gledam sve što može da se gleda. Savetničke uloge sada postoje samo u NBA, ACB i italijanskoj ligi. Naši treneri su nekada učili od Ace Nikolića, Ranka Žeravice… I sada se sećam šta su sve izgovorili. Ne znam da li danas klubovi misle da je mnogo novca potrebno za savetnika, da li treneri smatraju da sve znaju? U svakom slučaju postoje treneri sa bogatim iskustvom koje se mora preneti. U Grčkoj mi se ne dopada što se ceo budžet iskoristi na igrače. Ne postoji prostor, recimo, za sportskog psihologa kao u Nemačkoj. U celoj Evropi se sada prave centri sa maksimalnim uslovima za rad mladih. U Valensiji imaju 12,13 zatvorenih terena za mlade, u Nemačkoj i Mađarskoj rade po projektima države, osnivaju se akademije. Normalno je da stručni štab ima trenera, pomoćnika, psihologa, savetnika…ali u košarci je problem novac“, zaključuje Dragan Šakota koji ima želju da svoje znanje podeli sa mlađim kolegama.

Đurđe Mečanin

Foto: ABA liga, Nikola Vuruna, Ivica Veselinov, KK Crvena zvezda

djurdje.mecanin@mozzartbet.com   

 

 

 

 

 

Ostavite komentar