Kao najava intervjua sa Radivojem Živkovićem Žilom poslužiće i knjiga koju je napisao naš sagovornik. Žil je rođen u Trnavi, igrao je za Borac, Zvezdu, a završio je Fakultet za fizičko vaspitanje na kome je radio kao asistent. Kao trener je radio u Švajcarskoj, uglavnom sa mlađim kategorijama.

“Ljubav prema sportu ugradio mi je otac. Inače, on se bavio narodnim višebojom, a meni je govorio da je sport bitan. Pošto sam bio visok bio sam golman. Profesor Todosijević je pravio prognozu visine dece, meni je rekao da ću biti visok i da igram košarku. Igrali smo u Domu kulture jer nije bilo koševa. Profesor je nacrtao dva kruga, mi se dodajemo i šutiramo ka tim krugovima. I danas škola u Trnavi nema salu već deca treniraju u Domu kulture. To je apsurd. U Ča Glasu je napisano da je Borac ušao u Prvu ligu, u Ivangradu. Sećam se, otišao sam na Borčevo, silazio niz stepenice, od restorana Brioni ide, ka meni, visok dečak kome kažem da želim da treniram košarku. On se okreće i izgovara: “Conja, došao ti jedan visok da trenira”. Bio je to Mirko Drobnjak, eto tako je počelo”, priča Radivoje Živković. 

Nastaviće se…

Đ.M.