IN MEMORIAM LAZAR LEČIĆ (1939. – 2024.)
Tako je za nas govorio Laza Lečić koga ćemo se uvek rado sećati...
Tako je za nas govorio Laza Lečić koga ćemo se uvek rado sećati…
Georgievski, Naumoski, Gečevski, Samardžiski, Magdeski, Pero Antić samo su neka od najpoznatijih košarkaških imena iz Severne Makedonije. Međutim, u nekadašnjoj jugoslovenskoj republici ne bi se igrala kvalitetna košarka da nije bilo legendarnog Laze Grka.
Lazar Lečić (86) rođen je u Kraljevini Jugoslaviji. Smatra se osnivačem makedonske košarke. Igračku karijeru započeo je u Rabotničkom daleke 1957. godine. Trenerski staž čuvenog Laze trajao je 38 godina.
Do 1972. godine boravio je u Skoplju da bi se preselio u Čačak. Vodio je Borac i stigao do četvrtog mesta u tadašnjoj ligi. Halu kraj Morave zamenio je Tivolijem, potom SPENS – om pa se vratio u Skoplje. Vodio je MZT, potom grčki Aris sa kojim je uzeo prvenstvo i kup i igrao Evroligu. Sa Nikol Fertom osvojio je još jedno prvenstvo Makedonije. Bio je deo stručnog štaba reprezentacije Jugoslavije koja je osvojila prvu zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu održanom u Ljubljani.
Na proslavi Lazinog 80. rođendana okupila su se igračka i trenerska imena poput Plećaša, Šolmana, Tvrdića, Jerkova, Tanjevića, Ivkovića, Maljkovića…
I danas se prepričavaju Lečićevi šmekerski i šarmerski potezi. Za nas je kazao da je bilo svega. Da je igrao sa šestoricom igrača na terenu, istovremeno sa dve lopte… Da je igraču posle tajm – auta dao zadatak da čuva sudiju, a kada je arbitar pitao: “Lazo, šta je ovo?” usledio je odgovor: “Ti si njihov najbolji igrač, moramo da te čuvamo” i da su se svi navijači od srca smejali.
Da li ste svojevremeno, kao dečak, trenirali još neki sport?
“Bio sam višestruki prvak Makedonije u plivanju. Potom sam trenirao vaterpolo, igrao stoni tenis, bio sam rukometni golman i na kraju sam zavoleo košarku”.
Ko vam je bio sportski uzor u dečačkim danima?
“U Beogradu sam bio na studijama, a družili smo se u Radničkom sa Crvenog krsta. Sa Rankom Žeravicom, Slobodanom Pivom Ivkovićem i ostalima. Najveći uzor bio mi je Aca Nikolić – Profesor.
Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?
“U Severnoj Makedoniji svakako Rabotnički, u Srbiji Crvenu zvezdu, a u Grčkoj Aris”.
Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
“Uh, bilo je na hiljade utakmica i svaka je bila po nečemu posebna. Bilo je raznih zgoda koji su povezani sa mojim imenom. Igrali smo i sa dve lopte, šestoricom igrača… Vodio sam klubove od Grčke do Slovenije. Kad sam kod Ljubljane za našu reprezentaciju na SP iz 1970. godine ključna utakmica bila je protiv SAD – a . Osvojili smo svetsko zlato i tad je krenula ekspanzija košarke na ovim prostorima koja traje do današnjih dana”.
Životni i sportski moto?
“Želeo sam da postignem uspeh u košarkaškim vodama. Da podignem makedonsku košarku na visok nivo, da ne zaostajemo za ostatkom bivše Jugoslavije. Kao svoje klubove doživljavam Rabotnički, MZT i Nikol Fert u Makedoniji. U Olimpiji sam boravio dva puta, sa Borcem sam stigao do najboljeg rezultata Čačana u istoriji kluba. Mislim na staru Jugoslaviji kada smo bili četvrti. I danas smatram da nam Zvezda nije uzela Radivoja Živkovića Borac bi bio sa šampionskom titulom, eventualno drugoplasirani”.
Đ.M.