Zlatni košarkaš sa Svetskog prvenstva u Ljubljani, ali i najkorisniji igrač sa planetarnog prvenstva iz 1967. godine, kad je izabran i za naboljeg sportistu Jugoslavije, Ivo Daneu rođen je u Mariboru. Nastupao je za “Branik” i čak 14 godina za ljubljansku Olimpiju sa kojom je uzeo pet šampionskih titula. Sa reprezentacijom tadašnje države uzeo je srebro sa OI, srebrna odličja na svetskim prvenstvima, a na kontinentalnim čak četiri medalje. Član je FIBA kuće slavnih od 2007.godine.

“U ljubljanskom Tivoliju smo imali podršku sjajne publike. Ja sam imao problem sa povredom, ali sam igrao jer je publika smatrala das am bio u sukobu sa Žeravicom. To nije tačno, bio sam i ostao prijatelj sa Rankom do kraja života. Zaista o Žeravici sam mislio i mislim sve najbolje. Bio je pomalo hazarder, za razliku od Aleksandra Nikolića”, kaže Ivo Daneu.

Na otvaranju i našoj prvoj utakmici u Ljubljani bilo je treme kod igrača, ali je Krešimir Ćosić izvukao ekipu?

“Za Krešu ste u pravu. Međutim, Skansi, Tvrdić, Šolman, a najpre Nikola Plećaš su podneli glavni teret. Zbog povrede sam odigrao samo 100 minuta. Moj najveći doprinos bio je u poslednjih pet minuta protiv SAD – a. Jedan skok šut, jedan horog, ali je slavlje moglo da počne”.

Kako se tada slavilo?

“U hotelu LEV otvorili smo šampanjac. U motelu MEDNO proslavili smo sa veteranima iz cele Jugoslavije. Na Bledu, pred PARKOM dočekala nas je pleh muzika. Nakon duela sa Amerikancima i pobedom kojom smo osvojili zlato odigrali smo sa Rusima, bez takmičarskog značaja. Na današnji dan, pre 50 godina, Tito je poslao avion po nas za proslavu 25. maja”.

Sa zlatnom medaljom okončali ste igračku karijeru.

“Ponosan sam na period od 1960. do 1970. godine. Na OI u Rimu bili smo šesti, godinu dana kasnije na EP u Beogradu drugi, potom, u Riju 1963. Srebrni na SP. Na kontinentalnom prvenstvu u Moskvi drugi, u Čileu na vanrednom SP prvi, ali u Urugvaju drugi. Tada sam bio izabran za MVP  igrača šampionata. Na OI u Meksiku uzeli smo srebro, u Napoliju ponovo smo bili drugi i kruna je Ljubljana, zlato. Žao mi je što nije bilo televizijkih prenosa da ljudi vide našu srebrnu reprezentaciju”.

Da li se sećate se turneje u Kini iz 1957. godine?

“Ženska i  muška košarkaška reprezentacija je bila na turneji. Trebalo je ponovo uspostaviti prijateljske odnose sa Kinom. Bili smo u Pekingu, Šangaju, sada poznatom Vuhanu koji je imao dva miliona stanovnika. Izgubili smo čak sa 20 poena razlike jer su imali igrače od 2.07 metara”.

IZVOR: MOZZART SPORT

djurdje.mecanin@mozzartbet.com