Naš današnji sagovornik je Matija Vesnić student četvte godine računarstva i informatike na Matematičkom fakultetu. Povod za razgovor sa Matijom je velika posvećenost borilačkoj veštini koja nije puno zastupljena u Srbiji. Reč je o kendu, sportu, sa kojim će nas bliže upoznati ovaj dvadsestdvogodišnji Beograđanin koji vuče korene iz Čačka. Mama, primarijus fizijatar – reumatolog, Gordana Bogdanović upravo je rođena u gradu sa Morave.

Evo šta nam je Matija kazao o svom omiljenom sportu i EP koje se uskoro održava u Beogradu…

“Kendo ili put mača je veština koja dolazi iz drevnog Japana. Tačnije, kendo potiče iz škole Rju – Ha – Kendžicu koja daje akcenat akademskom pristupu veštini mačevanja. Nakon Drugog svetskog rata Japancima je bilo zabranjeno da se bave borilačkim veštinama, pa i kendom. Posle pedesetih godina minulog veka ‘sankcije’su skinute i kendo postaje jako popularan. Normalno, prvo u Japanu, potom Koreji, a u Evropi u Francuskoj. Interesantno, u Francuskoj kendo borci mogu biti profesionalci jer se Savez nalazi pod džudo savezom koji ima novca.

Kad je kendo stigao u Srbiju?

“Oko 1970. godine, ali prvi kendo borci su bili samouki. Nešto kasnije stigli su treneri iz Japana. Normalno, to je puno značilo jer su podigli nivo i kvalitet kenda u našoj zemlji”.

Beograd će uskoro biti domaćin Evropskog šampionata?

“Upravo tako, od 24. do 26. maja u Štark Areni održaće se kontinentalno takmičenje. Pre toga bili smo uspešni na šampionatu Balkana jer je Srbija uzela zlatne medalje u ženskoj, muškoj seniorskoj, ali i juniorskoj kategoriji”.

U ovom momentu u Srbiji postoji više kendo klubova. Da li možete da pomenete neke?

“U Beogradu funkcionišu “Kendo Beograd”, “Rojal”, “Makoto”…Na mapi kendo klubova nalaze se još Novi Sad, Niš, Šabac…Moj klub je “Makoto”.

Matija je posvećen kendu još od 2009. godine.

“Do 2011. godine trenirao sam u klubu koji sad više ne postoji. U klubu “Makoto” sam od 2013. godine. Kao dečačić voleo sam mačeve, potom sam se oprobao u olimpijskom mačevanju, ali nije mi se baš svidelo. Pronašao sam se u kendu. Treniram četiri puta sedmično, svima bih preporučio ovaj sport, ali to je individualna odluka. Svi koji se opredele za kendo moraju se naoružati stpljenjem jer će dugo biti početnici”.

Ipak, tvoj trud i rad se isplatio…

“ Na Hungari kupu uzeo sam zlatnu medalju, potom naredne sezone bio na širem spisku reprezentacije. Ove godine sam u prvom timu za EP, krajem maja, u Beogradu”.

Kendo borci tek sa napunjenih trinaest godina mogu da uđu u konkurenciju za crni pojas.

“Da, rekao sam da je strpljenje najbitnije za kendo. Postoji pet učeničkih zvanja odnosno osam majstorskih, ali je jako specifičan sistem kako se stiže do majstorskih zvanja. Praktično, kendom se možete baviti do kraja života. U Japanu ima boraca koji su zagazili u devetu deceniju života”.

Kendo nije olimpijski sport?

“Japan, kao kolevka kenda, ne želi da ovaj sport bude olimpijski. Plaše se da se ne izgubi duh sporta. Osnovni postulati kenda su: KI – duh. Posedovati znači biti ispunjen duhom. KEN – mač. Kendo ima malo koristi od teorije ako se ne dopunjuje umetnošću mača.TAI – telo, stav. Jedini stav koji može zaštititi od napadača jeste odlučan duh”, konstatovao je Matija Vesnić.

kablarnet.rs