U čačanskom Borcu počeo je da trenira sa dvanaest godina, a već u sedamnaestoj postao je prvotimac Zebri. Član je generacije koja tri puta nije uspela da prebrodi kvalifikacije za ulazak u Prvu saveznu ligu. Najviše je ostvario tokom tri sezone u OFK Beogradu. U tom periodu “romantičari sa Karaburme“ su pobeđivali čak i timove “velike četvorke“, a Miloš je često postizao odlučujuće golove. Dve sezone je igrao u belgijskom Lirsu, a karijeru je zavšio u Pelisteru.

Ipak, krenimo redom…

“U školi sam igrao rukomet, košarku, za koju sam bio nizak, pa sam prešao na mali fudbal. Voleo sam da gledam Džaju, ali ne mogu da kažem da mi je bio uzor. Težio sam da budem svoj i normalno pratio Ćuku Radonjića, Raca Dragićevića…Ćuku sam baš voleo da gledam. Od trenera izdvajam Škoba Filipovića, pa Patka, Zeca…”, priseća se Miloš Jovašević.

Krenuli ste iz Borca, preko OFK Beograda u koji ste stigli na interesantan način.

“Bio sam gost u Španiji jer Borac nije želeo da me pusti u Beograd pa sam otišao u tadašnju JNA. U Španiji smo uzeli turnir, a Miša Luković me stalno ‘jurio’ da dođem među Romantičare. Za moj prelazak zaslužan je i čuveni Vapa, tadašnji direktor Gimnazije. Skoro četiri godine proveo sam na Staroj Karaburmi i dobro mi je išlo”.

Iz OFK Beograda ste prešli u Belgiju.

“U Lirsu sam bio dve godine, znate ono pravilo da pre 28 godine ne možete u inostranstvo…U Belgiji mi je malo smetalo što nisam znao jezik, a nakon Lirsa prešao sam u Pelister gde sam u 32 godini okončao karijeru. Moram reći da je tadašnja jugoslovenska liga bila jača od belgijske lige jer smo nas dvojica, trojica bili profesionalci, ostali su bili amateri”.

Posle igračke karijere niste se bavili trenerskim pozivom.

“Ne, u Beogradu sam imao kafić, nije bilo loše…”.

Ranije se u Čačku pričalo da je jedna od kvalifikacionih utakmica za ulazak u elitu dogovorena.

“Znam da nisam išao na meč u Banja Luku. Igrao sam cele sezone, posvađao se sa trenerom koji me nije vodio na put”.

A sada prartite sportska odnosno fudbalska zbivanja.

“Malo Zvezdu i Partizan, Borac samo kada nešto čujem, a iskreno, znao sam da će se derbi okončati nerešenim rezultatom. Više gledam evropski fudbal, englesku i špansku ligu, jer sve ovo što se dešava kod nas me nervira, a počelo je sa Obilićem”.

Nekada ste gledali Pelea, Maradonu…

“Ne verujem da bi Pele mogao da sada dominira kao nekada, pre svega zbog fizičke spreme današnjih igrača. Svi kažu Pele je najbolji, mislim da ga je Mesi nadmašio”.

Gledate i košarku.

“Da, da, naročito Željkov Partizan”.

I brat Nikola je trenirao fudbal.

“Jeste, bio je dobar, perspektivan, ali je polomio nogu i tu je bio kraj njegove igračke karijere, a mogao je mnogo jer je bio radan. Ja sam više igrao na talenat, a radio sam koliko sam smatrao da je potrebno”. 

Današnji način života menja ljude koji sada više razmišljaju o svojim interesima. Slično je u sportu…

“Mi smo se nekada družili, nismo se mrzeli…Dobro, bilo je malo zavisti ako ne igraš, ali sve zavisi kako se postaviš… Treneru Šoškiću sam rekao da me slučajno ne stavi na klupu, ako se to dogodi odlazim iz OFK Beograda. Takođe, sada ima mnogo utakmica, naporno je to za igrače, a i nas gledaoce. Gledam Siti, na isti način igra deset godina, sve sam uočio I nije mi interesantno”, konstatuje Miloš Jovašević.

Đ.M.