Sa nekadašnjim saigračem Filipom Dumićem sjajni košarkaš Mladen Pantić je pokrenuo akademiju P&D (Panta i Duma). Prvo se konsultovao sa prijateljima Savanom i Rašićem jer je želeo da ostane u košarci koju toliko voli i koju je igrao do svoje 42. godine.

“Želja nam je da radimo profesionalno, da budemo samostalni, kvalitetni i svoji. Pričao sam sa Aleksandrom Rašićem, Duškom Savanovićem, a potom sam sa Dumićem krenuo sa akademijom. Pokrili smo bekovske i centarske pozicije. Duma još nije završio igračku karijeru, vraća se nakon povrede. Sećam se Jagodnik je u Hemofarmu sa 34, 35 godina uspeo da se vrati na parket i bio MVP Jadranske lige,” priča nam Mladen Pantić.

Košarku nosite u srcu pa verovatno pratite šta se dešava na parketima širom planete?

“Iskreno NBA ne volim da gledam, liči mi na zabavu za publiku. Evroliga je ono što se nekad nazivalo košarkom, meni je top i u tim utakmicama uživam. U ABA ligi volim da pogledam mečeve najboljih timova jer je kvalitet pao. Imamo tri kluba koja dosta odskaču, a ostali se bore za opstanak ili plej of. Kada sam ja igrao bila su tri kluba iz Evrolige i četiri iz Evrokupa. KLS, kada sam prestao da igram ne pratim, nivo košarke nije zadovoljavajući.”

Da li će NBA uticati na Evroligu?

“NBA Evropa se pominje od 2007. godine i nema pomaka. Sve je pitanje novca, televizijskih prava itd. NBA ima problem da dovodi nove igrače koji se povlače sa drafta. U koledž košarci možeš da nastupaš do 28. godine, ugovori su veći od ruki ugovora, a porez je manji. Na koledž košarku porez je 10%, a uNBA 50%. NBA Evropa je pod znakom pitanja jer i Evropa ima problem da zadrži najbolje juniore.”

Evroliga upravo kreće. Šta očekujete?

“Tek ću sada da se ozbiljnije posvetim i ispratim timove. Gledao sam utakmice naših večitih, ali ne sviđa mi se što tek trojica, četvorica srpskih igrača ima mesto, a ostalo su stranci. Navijaću, naravno, za srpske klubove.”

I ranije smo pisali da ste igrali do 42 godine života?

“Možda sam najstariji učesnik Kupa Radivoja Koraća, ali definitivno igrao sam u 25 klubova. Najzvučnija imena timova su FMP, Hemofarm, ALBA sa kojom sam osvojio titulu, mada sam se vraćao posle preležane mononukleoze.”

Ko su zaslužni ljudi za Vašu karijeru?

“Prvo, moj komšija koji me je u 14. godini uzeo za ruku i odveo na trening, Joca Korak koga pozfravljam. Treneri koje pamtim su pokojni Bagzi, pa Dragan Vaščanin, kome dosta dugujem za centarsku tehniku, pa Bale Baletić sa kojim sam trenirao sat pre ili sat posle treninga i mislim da sam najviše napredovao. Vlada Vukoičić je zapostavljen na našim prostorima i kasnije sam shvatio Vladine vrline. Takođe, i Stepijeve, taj odnos sa igračima, atmosfera, radna na svim poljima…Boško Đokić takođe, znalac…Od stranaca Priftis, Homičus čuveni reprezentativac i trener.”

A saigrači koje pamtite za ceo život?

“Iz mlađih dana Savan, Boki Popović, Rašić sa kojim sam rastao. Čekanje buseva, satima, bilo je naporno i lepo.  Vuds i Femerling su najzvučnija imena sa kojima sam igrao, a ne smem da zaboravim na Jora, Stragija, Aškrbića, Nikolića, Cvetkovića, Teodosića, Mila Ilića, potom Stefan Nađfeji…”.

U Borac ste se vraćali tri ili četiri puta?

“Tri tačno mada sam Mićku Mariću jednom stao na nogu i izvrnuo zglob zbog čega sam pauzirao. Ostalih puta igrao sam na otvoren ugovor.”

Da li Vam nedostaje košarka odnosno utakmice?

“Treća godina kako sam završio karijeru. Da, treba reći da sam tri sezone igrao za Čačak 94. Cilj je bio da što bliže budem kući jer deca su bila mala i te godine se ne mogu vratiti. Takođe, želeo sam da zavole sport. Zaboravio sam da istaknem da mi je prva sezona u Čačku 94 bila jedna od najlepših, druženje, ekipa, liga slabija, ali smo imali presing da moramo da uđemo u viši rang.”

Košarka sada i ne tako davno?

“Voleo bih da današnje klince, vremeplovom, vratim u neko naše vreme. Da vide šta smo mi prolazili. Motorički, psihološki su prilično niži, ne trpe kritiku, sugestije, lako odustaju…Gledaju nas i misle da može da se nešto uradi tek tako. Trebalo mi je vremena da se adaptiram i spustim na nivo dece. Deci treba raščlaniti svaki pokret.”

A roditelji?

“Uh, moj sin trenira fudbal od šeste godine. Najbitnija je pedagogija, na koji način rade sa njiim i ostalom decom. Bio sam zgrožen ponašanjem roditelja na prvoj utakmici gde oni svojoj deci dobacuju, sve i svašta…Roditelji svoje ambicije, koje nistu ostvarili, žele da nadoknade kroz decu. Jedan je Mesi, Ronaldo, Jokić među osam milijardi ljudi. Ne možeš dete da posmatraš kao džak para. Ranije kreću sa treninzima, mi smo znatno kasnije počinjali, ali smo vreme provodili u igri. Danas deca 20 sati provode u kući sa igricama.”

Čačak grad košarke?

“Borcu želim uspešnu sezonu bez obzira na budžet. Čačku 94 takođe, Želu, Mladosti…Svi su dobro raspoređeni i deca mogu da napreduju kroz sve nivoe takmičenja. Potreban je rad, trud i vreme. Treneri mlađih kategorija moraju da budu profesionalci. Mladi Bjelić i Šušić su imali sreću da im roditelji budu treneri i uz talenat su na pravom putu da uspeju.”

Šta trenutno radite?

“Tražimo termine za sale…Obojica imamo licence, licencirani smo treneri. Tu je i iskustvo višedecenijsko”, zaključio je Mladen Pantić.

Đurđe Mečanin/ Kablarnet.rs

https://nova.rs/sport/kosarka/odlaze-se-pocetak-aba-lige-ovo-je-zvanicno-saopstenje-evo-zbog-cega-se-desio-skandal/