Pisali su o monografiji

Pisali su o monografiji Ak „ Sloboda” Čačak

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 2 / 86

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 3 / 86

Pisali su o monografiji Ak „ Sloboda” Čačak Čačak septembar 2026.

Adam Trifunović

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 4 / 86
Sadržaj

file:///D:/Users/Lenovo/Downloads/Pisali%20su%20o%20monografiji.pdf
KABLARNET
1.01. Koautori monografije AK Sloboda su Adam Trifunović i Momčilo Jovašević
1,02,. ADAM TRIFUNOVIĆ koautor monografije AK SLOBODA
1.03. Katarina Sekulić: Svetle tačke moje karijere su osvajanje trećeg mesta na EJOF – u i plasman na osmo mesto na
Svetskom prvenstvu za juniore
1.04. AK SLOBODA – 60 godina – 1966. – 2026. godina
1.05. Snežana Ćirić udato Džambasović: Dugo sam držala nacionalni rekord od 1.76 metara, u konkurenciji juniorki
1.06. SNEŽANA PAJKIĆ o monografiji AK Sloboda i jubileju kluba
1.07. Željko Pantelić: Odlazak na trening bio je radost, svako takmičenje praznik, a pripreme u Medulinu i na
Zlatiboru imaju i danas posebno mesto u mojim sećanjima
1.08. Olivera Jevtić: Čuveni trener Aca Petrović, kada bi dolazio u Užice sa Snežanom Pajkić, uvek je pronalazio načina da me zadirkuje, simpatično mi prenoseći pozdrave od Ivane Vukajilović!
1.09. Šest decenija Atletskog kluba Sloboda – Piše Jugoslava Dabović svojevremeno članica kluba
1.10. Jugoslava Dabović: “Moje godine u Atletskom klubu Sloboda Čačak”
1.11. Miroslav Đurović, AK Sloboda: Izuzetnu uspomenu predstavlja kupovina žutih sprinterica od reprezentativca
Dragana Zdravkovića, za koje je bilo potrebno potrošiti dve očeve plate
1.12. Goran Davidović: Čačak nije samo Borac već i čačansko sportsko društvo Jedinstvo. Društvo Jedinstvo je, između dva svetska rata, beležilo zapaženije rezultate
1.13. Monografija o šest decenija AK Sloboda ugledala je svetlost dana
1.14. AK Sloboda – šest decenija i promocija monografije
1.15. Bojana Kaličanin: Drago mi je što je povodom šest decenija postojanja kluba izdata monografija koja osvetljava
bogatu istoriju AK Sloboda!
1.16. Adam Trifunović, koautor monografije o AK Sloboda: Atletičari našeg kluba osvojili su 1.270 medalja
na različitim takmičenjima
MORAVAINFO
1.17. Osvrt na veliki jubilej AK Sloboda iz ugla legendarne Sneške Pajkić: Željko Pantelić bio mi je sparing
partner pred osvajanje evropske titule u Splitu
1.18. U Gradskoj biblioteci promocija monografije povodom 60 godina Atletskog kluba Sloboda
1.19. Adam Trifunović, koautor monografije o AK Sloboda: Atletičari našeg kluba osvojili su 1.270 medalja
na različitim takmičenjima

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 5 / 86
1.20. Željko Pantelić, spoljnopolitički komentator i bivši atletičar: Trener AK Sloboda Bato Radojičić bio je
najznačajnija osoba u mom detinjstvu
1.21. Osvrt na veliki jubilej AK Sloboda iz ugla legendarne Sneške Pajkić: Željko Pantelić bio mi je sparing
partner pred osvajanje evropske titule u Splitu
1.22. Legendarni dugoprugaš Dane Korica o velikom jubileju AK Sloboda
OZONPRES
1.23. Čačak nije samo Borac već i čačansko sportsko društvo Jedinstvo
1.24. Poznati srpski novinar bio je član Atletskog kluba Sloboda
1.25. Katarina Sekulić o atletskoj karijeri u AK Sloboda
1.26. 60 godina Atletskog kluba Sloboda
1.27. Srećko Kopljaš: Diplomirao sam sa desetkom, a nosio sam i olimpijski plamen!
SPORTSKI ŽURNAL
1.28. Trifunović-Velika imena kao motiv
ČAČANSKI GLAS
1.29.ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ АТЛЕТСКОГ КЛУБА „СЛОБОДА” У УТОРАК У ГРАДСКОЈ
БИБЛИОТЕЦИ
1.30. ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ АТЛЕТСКОГ КЛУБА „СЛОБОДА“
EPICENTARPRES
1.31. Šest decenija atletike u Čačku
N2
1.32. Monografija o 60 godina Ak „ Sloboda” predstavljena u Čačku
1.33. Adam Trifunović, koautor monografije o AK Sloboda: Atletičari našeg kluba osvojili su 1.270 medalja
na različitim takmičenjima
1.34. Sneška Pajkić o jubileju AK Sloboda i evropskoj tituli u Splitu
1.35. Katarina Sekulić o atletskoj karijeri u AK Sloboda
1.36.ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ АТЛЕТСКОГ КЛУБА „СЛОБОДА“
1.37. Na ponos grada ,Srbije i Jugoslavije

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 6 / 86
Petak, septembar 11, 2026
KABLARNET
1.01. Koautori monografije AK Sloboda su Adam Trifunović i Momčilo
Jovašević

AK Sloboda iz Čačka, osnovan 18. marta 1966. godine, obeležava šest decenija postojanja i tim povodom
izašla je monografija Sloboda – Atletski klub: 1966 – 2026. Koautori monografije su Adam
Trifunović i Momčilo Jovašević. Jedan od koautora kaže da je u godini kada je Čačak bio prestonica kulture
bila velika izložba o Slobodi. Istorijski arhiv, sa Goranom Davidovićem na čelu, je vodio taj projekat i tražio
je podatke o sportskim klubovima Slobode, AK, TK i FK Sloboda.
“Kao nekadašnji direktor Slobode kontaktirao sam ljude iz kluba, iz fabrike, i došao do informacije da je
nekadašnji atletičar Slobode, Partizana, kasnije trener, predsednik kluba, Momčilo Jovašević počeo rad na
monografiji za 50 godina kluba. Stupio sam u kontakt sa Momčilom, dao mi je materijal, a u meni se javila

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 7 / 86
želja da završim posao. Osnovni motiv je što se u Čačku, kada se priča o atletici, pojavi nekoliko imena. To
su Sekula, Dukanac, Ivana, Markešević i tu se priča završava”, govori Adam Trifunović.
Niste bili srećni jer ste ustanovili da klub ima 1270 medalja na svetskim, evropskim, balkanskim,
jugoslovenskim takmičenjima.
“Taj podatak niko ne zna. Drugi sportovi i sportisti su mnogo više promovisani i nagrađivani. Baš to me je
motivisalo na put koji je trajao tri godine i koji je bio trnovit, rudarski… Trebalo je pregledati 1.200
brojeva Čačanskog glasa, lista fabrike Sloboda koji su od 2000. godine digitalizovani. Na sreću novinari su
pratili dešavanja u AK Sloboda. Takođe, hvala osoblju iz zavičajnog odeljenja jer smo napravili bazu
podataka. Kada smo sve stavili na papir bilo je oko 170 strana, pa je krenula analiza. Po uzrastima,
destinacijama, kategorijama, tipovima…Došli smo do tabela, bez obzira što neke države više ne postoje, i
podataka da imamo 1270 medalja. Plus na kvalifikacionim takmičenjima, krosevima, preko 1.700 medalja.
Ukupno oko 130 takmičara AK Sloboda je osvojilo neku medalju. Markešević ima 90 medalja pa ljudi sa 60,
70 medalja koje su osvojili takmičari za koje niko nije čuo. To mi je poražavajuće, moj motiv više da se
posvetim ovom poslu. Da tim ljudima damo priznanje i ukažemo poštovanje”.
Mnogo razgovora i kafa ste ispili u komunikaciji sa atletičarima.
“Mnogi nemaju ništa napisano o sebi, ne postoji pisani trag. Pomislim da bi bilo lepo da neki takmičar uzme
monografiju pa pokaže detetu, unučetu…I to me je motivisalo”.
Na 120 strana su samo fotografije.
“I to je posebna priča. Slika iz 1970. godine, sa 20 ljudi, pa se ne zna ko je ko. Trudili smo se da
identifikujemo prave osobe na fotografijama. Tražili smo finansijere, pa su direktori Stefanović i Luković,
potom Boro i Bato iz Tifanija izašli u susret, i uz pomoć još nekih sponzora, došli smo do potrebnih
sredstava. Naš arhiv je želeo da bude izdavač, ali su tražili da pismo bude ćirilično. Usprotivio sam se jer je
znak Slobode na oba pisma, pola ćirilica, pola latinica. AK Sloboda nije samo čačanski, srpski,
jugoslovenski, po rezultatima, već ima veću širinu. Sa bibliotekom opštine Lučani, odeljenje Guča, napravili
smo dogovor da oni budu izdavači monografije”.
Recezenti su istoričar Goran Davidović, dr Dane Korica i Dragan Zarić što sve daje dodatnu težinu
monografiji. Monografija ima 510 stranica, 200 strana u koloru, sa registrovanih oko 700 atletčara. Ukupno
110 monografija je podeljeno, 50 je dobila kompanija Sloboda odnosno klub, biblioteka je dobila 20
primeraka, manji broj je ostao za prodaju jer motiv nije bio ekonomski. Za sada su komentari pohvalni i
pozitivni.
Koautor Momčilo Jovašević se, pored atletike, bavio fudbalom.
“Zapažena je moja brzina mada je bilo “saplitanja” pa sam prešao na atletiku. Nisam se pokajao. Novim
snagama poručujem da krenu sa atletikom, nije uzalud “kraljica sportova”. Trčao sam na 100, 200 i 400
metara. Godine 1970. bio sam drugoplasirani na prvenstvu Jugoslavije. Monografija je fantastična i
prevazilazi sve što je odrađeno. Dragan Sekulić je možda najbolji atletičar Slobode, pa Gordana Prtenjak,
Zorica Ljujić, Zvonko Maslać, Dragan Dukanac, Dušan Markešević…Mi nismo imali atletsku stazu već smo
trenirali na fudbalskom stadionu, ali smo koristili staze u Užicu, Milanovcu, Kragujevcu. Najviše sam se
družio sa ljudima iz Kragujevca, poput Miškovića, Spasojevića, Dančetovića, Vukovića”, priča
nam Jovašević.
Đurđe Mečanin

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 8 / 86

SHARE ON FACEBOOKSHARE ON TWITTERSHARE ON VKONTAKTE

OSTAVITE KOMENTAR
Nedelja, septembar 20, 2026
KABLARNET

1.02. ADAM TRIFUNOVIĆ koautor monografije AK SLOBODA

AK Sloboda iz Čačka, osnovan 18. marta 1966. godine,
obeležava šest decenija postojanja i tim povodom izašla
je monografija Sloboda – Atletski klub: 1966 – 2026.
Koautori monografije su Adam Trifunović i Momčilo
Jovašević. Jedan od koautora kaže da je u godini kada
je Čačak bio prestonica kulture bila velika izložba o
Slobodi. Istorijski arhiv, sa Goranom Davidovićem na čelu, je vodio taj projekat i tražio je podatke o
sportskim klubovima Slobode, AK, TK i FK Sloboda.
“Kao nekadašnji direktor Slobode kontaktirao sam ljude iz kluba, iz fabrike, i došao do informacije da je
nekadašnji atletičar Slobode, Partizana, kasnije trener, predsednik kluba, Momčilo Jovašević počeo rad na
monografiji za 50 godina kluba. Stupio sam u kontakt sa Momčilom, dao mi je materijal, a u meni se javila
želja da završim posao. Osnovni motiv je što se u Čačku, kada se priča o atletici, pojavi nekoliko imena. To
su Sekula, Dukanac, Ivana, Markešević i tu se priča završava”, govori Adam Trifunović.
Niste bili srećni jer ste ustanovili da klub ima 1270 medalja na svetskim, evropskim, balkanskim,
jugoslovenskim takmičenjima.
“Taj podatak niko ne zna. Drugi sportovi i sportisti su mnogo više
promovisani i nagrađivani. Baš to me je motivisalo na put koji je
trajao tri godine i koji je bio trnovit, rudarski… Trebalo je
pregledati 1.200 brojeva Čačanskog glasa, lista fabrike Sloboda koji
su od 2000. godine digitalizovani. Na sreću novinari su pratili
dešavanja u AK Sloboda. Takođe, hvala osoblju iz zavičajnog
odeljenja jer smo napravili bazu podataka. Kada smo sve stavili na
papir bilo je oko 170 strana, pa je krenula analiza. Po uzrastima,
destinacijama, kategorijama, tipovima…Došli smo do tabela, bez
obzira što neke države više ne postoje, i podataka da imamo 1270
medalja. Plus na kvalifikacionim takmičenjima, krosevima, preko
1.700 medalja. Ukupno oko 130 takmičara AK Sloboda je osvojilo
neku medalju. Markešević ima 90 medalja pa ljudi sa 60, 70
medalja koje su osvojili takmičari za koje niko nije čuo. To mi je
poražavajuće, moj motiv više da se posvetim ovom poslu. Da tim

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 9 / 86
ljudima damo priznanje i ukažemo poštovanje”.
Mnogo razgovora i kafa ste ispili u komunikaciji sa atletičarima.
“Mnogi nemaju ništa napisano o sebi, ne postoji pisani trag. Pomislim da bi bilo lepo da neki takmičar uzme
monografiju pa pokaže detetu, unučetu…I to me je motivisalo”.
Na 120 strana su samo fotografije.
“I to je posebna priča. Slika iz 1970. godine, sa 20 ljudi, pa se ne zna ko je ko. Trudili smo se da
identifikujemo prave osobe na fotografijama. Tražili smo finansijere, pa su direktori Stefanović i Luković,
potom Boro i Bato iz Tifanija izašli u susret, i uz pomoć još nekih sponzora, došli smo do potrebnih
sredstava. Naš arhiv je želeo da bude izdavač, ali su tražili da pismo bude ćirilično. Usprotivio sam se jer je
znak Slobode na oba pisma, pola ćirilica, pola latinica. AK Sloboda nije samo čačanski, srpski,
jugoslovenski, po rezultatima, već ima veću širinu. Sa
bibliotekom opštine Lučani, odeljenje Guča, napravili smo
dogovor da oni budu izdavači monografije”.
Recezenti su istoričar Goran Davidović, dr Dane Korica i Dragan
Zarić što sve daje dodatnu težinu monografiji. Monografija ima
510 stranica, 200 strana u koloru, sa registrovanih oko 700
atletčara. Ukupno 110 monografija je podeljeno, 50 je dobila
kompanija Sloboda odnosno klub, biblioteka je dobila 20 primeraka, manji broj je ostao za prodaju jer
motiv nije bio ekonomski. Za sada su komentari pohvalni i pozitivni.
Koautor Momčilo Jovašević se, pored atletike, bavio fudbalom.
“Zapažena je moja brzina mada je bilo “saplitanja” pa sam prešao na atletiku. Nisam se pokajao. Novim
snagama poručujem da krenu sa atletikom, nije uzalud “kraljica sportova”. Trčao sam na 100, 200 i 400
metara. Godine 1970. bio sam drugoplasirani na prvenstvu Jugoslavije. Monografija je fantastična i
prevazilazi sve što je odrađeno. Dragan Sekulić je možda najbolji atletičar Slobode, pa Gordana Prtenjak,
Zorica Ljujić, Zvonko Maslać, Dragan Dukanac, Dušan Markešević…Mi nismo imali atletsku stazu već smo
trenirali na fudbalskom stadionu, ali smo koristili staze u Užicu, Milanovcu, Kragujevcu. Najviše sam se
družio sa ljudima iz Kragujevca, poput Miškovića, Spasojevića, Dančetovića, Vukovića”, priča nam
Jovašević.

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 10 / 86
Ivana Vukajlović se pored atletike bavila gimnastikom, ali i
folklorom na radost svog oca.
“Na školskom krosu zapazio me je trener Slobodan Nidžović,
jer sam pobedila, pa mi je ponudio atletiku kao opciju. Jedno
vreme sam paralelno trenirala oba sporta, ali ubrzo je
atletika bila moj izbor. Ljubav za narednih deset godina. Do
desete godina moj najveći uzor bila je Olivera Jeftić, kasnije i rivalke sa staze. U moje vreme AK Sloboda
imao je više reprezentativaca poput Željka Marića, Ivana Miladinovića, Radmile Josipović, Jelene
Radomirović i Dušana Markeševića. Zdrava ekipa, zdrava atmosfera…Najznačajniji trofeji su svetsko
juniorsko prvenstvo gde sam bila prva, potom EP, KEŠ, a najveću težinu imaju Olimpijske igre mladih u
Moskvi kada sam bila četvrta. Sekulić je značajan, ali Markešević je ostavio veliki pečat kao i Željko Marić
jer smo karijere pravili istovremeno. U moje vreme su uslovi bili teži, a rezultati bolji. Nikad nismo znali ko
će da pobedi na srednjim prugama jer smo svi bili tu negde. Ssada su srpske perjanice Angelina Topić,
Adrijana Vilagoš, Ivana Španović, mada kvalitet pada”.

Šta se dogodilo tokom bombardovanja?
“Te 1999. godine, tokom bombardovanja,
dobijam ponudu da svoju karijeru
nastavim u SAD – u. Izazovna ponuda, koju
odbijam, ali ne zbog mladosti i roditelja.
Odluka je bila samo moja, i danas bih
uradila isto, javno odbijam stipendiju,
ostajem u Čačku i Slobodi. To je bio možda
prelomni trenutak za moju karijeru,
porodicu, da sam otišla ne bih imala Taru
koja ima 19 godina”, zaključuje Ivana
Vukajlović.

Đurđe Mečanin/Kablarnet.rs

Pisali su o monografiji

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 11 / 86
KABLARNET
SPORT
1.03. Katarina Sekulić: Svetle tačke moje karijere su osvajanje trećeg mesta
na EJOF – u i plasman na osmo mesto na Svetskom prvenstvu za juniore
Kako se sećanja osvežavaju uz listanje stranica monografija, nekadašnja atletičarka AK Sloboda, Katarina
Sekulić, podelila je svoje uspomene povodom promocije monografije kluba za Kablarnet.rs.
“Moj ulazak u svet sporta započeo je odbojkom sa samo šest godina, ali, kao što to sudbina često namesti,
ubrzo sam se usmerila ka ‘kraljici sportova’. Od prvog koraka na stazi do oproštajnog zvuka pištaljke, moj
put je nadgledao trener Slobodan Nidžović, figura koja je oblikovala svaki moj korak”, prisetila se Katarina
sa osmehom.
Na pitanje o sportskim postignućima, Katarina ponosno ističe: “Osvajanje trećeg mesta na Evropskom
olimpijskom festivalu mladih (EJOF) i plasman na osmo mesto na Svetskom prvenstvu za juniore su
svakako svetle tačke moje karijere.”
Iako svaki sportista teži postizanju više, Katarina gleda na svoju karijeru sa zadovoljstvom: “Naravno, uvek
postoji prostor za unapređenje, ali biti zadovoljna sobom – to je uspeh sam po sebi.”
Kako se bliži dugoočekivana promocija monografije povodom jubileja, AK Sloboda obeležava značajnih 60
godina postojanja. Katarina uz mali uzdah kaže: “Nažalost, zbog povratka sa mora 17. septembra, neću biti
u mogućnosti da prisustvujem promociji 15. septembra.”
U njenom životu sada se otvara novo poglavlje, kako se ostvarila
kao majka: “Pre samo dva meseca postala sam majka divnog
sina,” kaže sa očiglednim ponosom i toplinom u glasu.
Govoreći o počecima svoje strasti prema atletici, Katarina podeli:
“Prvo me je fudbal privukao, jer moj brat je trenirao, ali tada
sam sa mamom prisustvovala jednom treningu gde je skakala
Marijana Jovančević. Ta scena me je očarala, i za samo pet dana
odlučila sam da je atletika moj pravi put.”
Kada je reč o uzorima iz sveta srpske atletike, Katarina navodi
imena poput Ivane Španović i Angeline Topić, i sa ljubavlju
izdvaja Anđelu Obradović među atletičarkama iz Čačka.
Na kraju našeg razgovora, želimo Katarini svu sreću u budućim
poduhvatima i upućujemo poljubac njenom malenom sinu.
Kablarnet.rs

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 12 / 86
Nekadašnja atletičarka AK Sloboda Katarina Sekulić povodom promocije monografije AK za Kablarnet.rs
priča:
“Malo sam se bavila odbojkom, sa šest godina, pa sam
prešla na “kraljicu sportova”. Moj prvi trener bio je
Slobodan Nidžović koji me je vodio do kraja karijere”.
Vaši najbolji rezultati?
“Treće mesto na EJOF – u, Evropski olimpijski festival
mladih, i osmo mesto na SP za juniore”.
Da li ste zadovoljni karijerom atletičarke?
“Pa uvek može više, ali sam zadovoljna”.
AK Sloboda 1966 – 2026. godina. Promocija
monografije 15. 09. 2026. godine?
“Pa neću biti na promociji, vraćam se sa mora tek 17.
09. Kasno sam saznala”.
Ostvarili ste se kao majka?
“Pre dva meseca sam dobila sina”.
Nekoliko rečenica o sebi?
“Brat je trenirao fudbal, sa mamom sam otišla da
gledam trening. Videla sam Marijanu Jovančević koja je
preskakala prepone. To me je zaintrigiralo i za pet dana
sam donela odluku da će moj život, u narednom
periodu, biti atletika”.
Od srpskih atletičarki volite?
“Ivanu Španović, Angelinu Topić…od čačanskih Anđelu Obradović”, konstatuje Katarina Sekulić kojoj smo
poželeli svu sreću i da poljubi sinčića.
Đ.Mečanin

SHARE ON FACEBOOK

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 13 / 86
SHARE ON TWITTERSHARE ON VKONTAKTE
OSTAVITE KOMENTAR
KABLARNET

1.04. AK SLOBODA – 60 godina – 1966. – 2026. godina

Dane Korica, legenda srpske atletike, za nas govori i o velikom
jubileju AK Sloboda iz Čačka, a i povodom monografije čija će se
promocija održati 15. 09. 2026. godine.

“Veliki jubilej za klub. Zahvalnost onima koji su se setili da stave
dosadašnju istoriju među korice. Radujem se dolasku na promociju
knjige. Čačak je imao vrhunske atletičare, stariji i mlađi. AK je
beležio dobre rezultate na nivou Srbije odnosno Jugoslavije. Puno
toga nas vezuje na polju atletike bez obzira što se radi o gradu
košarke. Atletika nije imala takve asove, kao košarka, ali je imala
masovnost, reprezentativce…Sve piše u knjizi, i da nekog ne
izostavim. Sarađivao sam sa Nidžovićem, Vukajilovićkom, Sekulićem,
Markeševićem…Biće loše što neke preskačem. Tu je Bata Tifani, on je
pomagao, umeo, pomoć je bila velika…Dovodio je u Medulin, na
pripreme, mnogo dece”, priča nam Dane Korica.
Nastaviće se…
Đurđe Mečanin / Kablarnet.rs

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 14 / 86
KABLARNET
MARA I MARECSPORT
1.05. Snežana Ćirić udato Džambasović: Dugo sam držala nacionalni rekord
od 1.76 metara, u konkurenciji juniorki
Pre atletike Ćira je trenirala košarku u Borcu, sa Maksom, kod trenera Janja.
Za atletiku je “kriva” Mara jer je dala predlog da se oprobaju u kraljici
sportova.
“Moj trener je bio Milenko Kozomora. Na Balkanskim igrama u Turskoj bila
sam četvrta u skoku uvis, u Ohridu, bivša Jugoslavija, druga. Dvomeč
Jugoslavija – Francuska, prva, a nacionalni rekord od 1.76, u konkurenciji
juniora, dugo je bio moj”, priča nam Snežana Ćirić udato Džambasović.
Koga se rado setite, po sportskim kvalitetima, iz AK Sloboda?
“Svi su bili dobri, ali evo, mala Jelena Drobnjak, Lidija Vuković, Sunčica
Lazović, Cica, od malo starijih, potom Milena Popović, naš Dukanac, Biljana
Damljanović, Goca Prtenjak, dobra je bila i Jugoslava Dabović”.
Dobili ste i naslednicu u vidu Vaše ćerke?
“Da,Jovana Džambasović udato Marković, trčala je na 400, 800 metara. Uspela
je da tokom karijere osvoji oko 50 medalja, toliko sam, čini mi se i ja uzela”.
Da li Vam se dopada monografija AK Sloboda?
“Pa nisam je videla, ali mislim da su autori postigli cilj. I ja sam malo pomogla, koliko sam mogla. Imam
svoju sveščicu sa rezultatima, iz toga smo pronalazili i ostale atletičare
Slobode”.
Da li i sada pratite atletiku?
“Naravno i obavezno. Moju disciplinu i Angelinu Topić, pa Adrianu
Vilagoš…Dečka koji trči na 3.000 metara, naši maratonci su dobri…”.
Ćira se setila i Ivana Dlačića?
“Pa još uvek trči, bavi se triatlonom, maratonom”.
Koliko pratite čačanski sport?
“Pa oduševila sam se kada sam čula za ženski fudbalski klub”.
Deci, Ćira poručuje:
“Da se bave bilo kojim sportom. Evo, u ovim godinama osećam koliko mi znači,
za zdravlje celog tela, zglobova, na poslu ne mogu da sedim, već stojim. I sada šetam, ali planiram i malo više da
hodam”, zaključila je Ćira – Snežana Džambasović devojačko prezime Ćirić.
Tekst i foto: Đurđe Mečanin/Kablarnet.rs

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 15 / 86
KABLARNET
1.06. SNEŽANA PAJKIĆ o monografiji AK Sloboda i jubileju kluba
Pošto se za 17 dana ( 15.09. 2026. godine) održava promocija
monografije AK SLOBODA Čačak pozvali smo i nekadašnju evropsku
prvakonju, heroinu, Snežanu Pajkić da nam kaže neku reč o klubu koji
obeležava 60 godina postojanja.
“Na pripremama su uvek bili i Čačani predvođeni Batom Radojičićem.
Imali su Gordanu Damjanović, pa Biljanu A jedno vreme sparing
partner, oko prvenstva u Splitu, bio mi je Željko Pantelić, novinar i
dopisnik iz Rima. Gde sam bila ja tu je bio i Željko. Iz tog sparingovanja,
treninga, i svega Željko je istrčao pionirski rekord Jugoslavije”, seća se
Snežana Pajkić. Svi su, sa Draganom Sekulićem na čelu, dolazili u Ćupriju.

“Bila su to lepa druženja. Profesor Aca Petrović je gotivio Bata i svuda smo
se lepo družili. Čačani su bili jedni od retkih sa kojima smo se divno družili.
Uvek nam je bilo lepo, Bata je legenda, divan čovek i trener. Divna sećanja
imam na Čačak i AK Sloboda”, zaključuje Snežana Pajkić.

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 16 / 86
S obzirom na to da će za samo 17 dana, tačnije 15.
septembra 2026. godine, biti održana svečana promocija
monografije Atletskog kluba SLOBODA iz Čačka, imali
smo čast da razgovaramo sa Snežanom Pajkić,
nekadašnjom prvakinjom Evrope i istinskom sportskom
heroinom, kako bismo čuli njene utiske o klubu koji
proslavlja čak šest decenija postojanja.
“Ponosna sam što sam imala priliku da sarađujem sa
Čačanima, uvek predvođenim izuzetnim trenerom
Batom Radojičićem. Njihov tim činili su i sjajni
atletičari poput Gordane Damjanović i Biljane. Posebno
pamtim period oko prvenstva u Splitu, kada je moj
sparing partner bio izvanredni Željko Pantelić,
renomirani novinar i dopisnik iz Rima. Gde god sam ja
bila, pratio me i Željko. Kroz naše treninge i saradnju,
on je postigao pionirski rekord Jugoslavije, čega se sa
ponosom sećam”, prisetila se Snežana Pajkić. Svi su,
predvođeni Draganom Sekulićem, redovno dolazili u
Ćupriju.
“To su bila nezaboravna druženja. Profesor Aca
posebno je cenio Batu, i svuda smo uživali u zajedničkim
trenucima. Čačani su bili među retkim prijateljima sa
kojima je druženje bilo istinski prijatno. Uvek smo
provodili divne trenutke zajedno, a Bata je zaista
legenda, neverovatan čovek i trener. Moja sećanja na
Čačak i AK Sloboda ispunjena su toplinom i
poštovanjem”, zaključuje Snežana Pajkić.

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 17 / 86
KABLARNET
1.07. Željko Pantelić: Odlazak na trening bio je radost, svako takmičenje
praznik, a pripreme u Medulinu i na Zlatiboru imaju i danas posebno mesto
u mojim sećanjima
“Atletika je oblikovala moj život, otvorila mi je nove horizonte, omogućila,
slikovito rečeno, da izađem iz ove naše čačanske kotline”!
– Željko Pantelić je srpsko-italijanski novinar s bogatom karijerom koja je
počela u Radio-televiziji Beograd, a kasnije se razvijala u Italiji i kao
dopisnik u Briselu.
– Tokom NATO bombardovanja Srbije, bio je prebačen iz sportske u
informativnu redakciju RTS-a, gde je radio kao voditelj noćnih vesti.
– Nakon bombardovanja zgrade RTS-a 1999. godine, odlučio je da napusti
Srbiju zbog stida i kukavičluka što nije prekinuo pristrasne vesti u kojima
je učestvovao.
– Opisuje atmosferu na RTS-u tokom bombardovanja, uključujući kako su
lažne patriotske teme dominirale nad stvarnim tragedijama žrtava.
– Serija događaja i ličnih iskustava tokom bombardovanja RTS-a uticali su
na njegovu odluku da se preseli u inostranstvo i napusti karijeru u Srbiji.
-Ipak, danas nam Željko Pantelić odgovara, uglavnom, na sportska pitanja i
to u vezi sa AK Sloboda iz Čačka gde je počeo sportsku karijeru.
1. Da li ste se kao dečak bavili još nekim sportom osim atletike?
“Pored atletike igrao sam košarku i fudbal, međutim, u to vreme, u
pionirskom uzrastu, atletika je pružala mnogo više mogućnosti za
putovanja, odlaske u druge republike tadašnje SFRJ i inostranstvo,
tako da je, iz te perspektive, atletika, barem meni, bila mnogo
privlačnija”.
2. Ko Vam je bio prvi trener?
“Bato Radojičić nije bio samo moj prvi trener, već je bio možda i
najznačajnija osoba u mom detinjstvu. Za njega i njegovu celu
porodicu vezuju me najlepša sećanja iz vremena odrastanja. Bato
mi je dao i nadimak „Mali“ – on će me pratiti sve vreme u
pionirskim i juniorskim danima – pošto sam bio najmlađi u
njegovoj grupi, u kojoj su bili Dragan Sekulić, Dragan Dukanac i
Biljana Damljanović”.
3. Da li ste imali sportske uzore?
“Kada sam ja počinjao da treniram, 1984. godine, imao sam tri
uzora: Dragana Sekulića, zatim Dragana Zdravkovića – u to vreme,
na jugoslovenskom nivou, Cale je bio ikona srednjih pruga – a od
stranih srednjoprugaša strastveno sam navijao za Stiva Krema,
člana čuvene britanske veličanstvene trojke sa Ovettom i Kouom”.

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 18 / 86
4. Na koji naćin se sećate AK Sloboda?
“AK Sloboda je u to vreme bila velika porodica. Odlazak na trening bio je radost, svako takmičenje
praznik, a pripreme u Medulinu i na Zlatiboru imaju i danas posebno mesto u mojim sećanjima, kao,
verujem, i u sećanjima velike većine atletičarki i atletičara sa kojima
sam trenirao. Iako atletika nije timski sport, mi smo se družili i bili tu
jedni za druge uvek. To zajedništvo je nešto što nikada više nisam
iskusio na drugim mestima, bilo da se radi o sportu ili poslu”.
5. Tokom karijere mnogo ste pomogli Sneži Pajkić kao i ona Vama?
“Za Snežu Pajkić me vežu veoma lepe uspomene. Proveli smo nekoliko
godina zajedno. Gotovo se nismo razdvajali i bili smo sinhronizovani
kao blizanci na treninzima. Budući da je ona tri godine starija od mene, bila mi je kao starija sestra koju
nisam imao i uz nju sam naučio puno stvari, uključujući pijenje kafe i brojne kartaške igre. Zahvaljujući
radu sa njom, istrčao sam i tadašnje jugoslovenske rekorde na 800 i 1.500 metara”.

6. Koliko je “kraljica sportova” uticala na Vaš život?
“Atletika je oblikovala moj život, otvorila mi je nove horizonte, omogućila, slikovito rečeno, da izađem iz ove
naše čačanske kotline i da stignem na mesta o kojima sam maštao dok sam trčao po bedemu, atletskoj stazi
ili okretao krugove oko Slobodinog igrališta”.
7. Kako ste počeli da se bavite novinarstvom?

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 19 / 86
“Novinarsku karijeru sam počeo na nacionalnoj televiziji koja se tada zvala Radio-televizija Beograd, a tek
su joj kasnije promenili ime u RTS. A nekoliko meseci sam radio i na čačanskom Radio Džokeru. Jedan sam
od retkih koji je počeo na televiziji, a završio u tzv. pisanom novinarstvu; obično se ide drugim putem –
novine, nedeljnici, pa televizija. Pisano novinarstvo ima veliku prednost, koju sve više cenim, a to je sloboda,
odnosno, niste vezani za mesto, kao što je slučaj sa televizijom”.
8. Koliko često Vas put navede u Čačak?
“U Srbiju i Čačak, zbog obaveza, dolazim retko i posebno mi je žao što sam izgubio kontakt sa
prijateljicama i prijateljima iz atletskih dana. Pozitivna okolnost kada se ne viđate sa nekada dragim
ljudima jeste to što oni ostaju za vas u vremenu kada ste se družili, tako da su oni za mene ostali i danas
tinejdžeri”.
Đurđe Mečanin/ Kablarnet.rs
Nedeljnik

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 20 / 86
KABLARNET
1.08.Olivera Jevtić: Čuveni trener Aca Petrović, kada bi dolazio u Užice sa
Snežanom Pajkić, uvek je pronalazio načina da me zadirkuje, simpatično mi
prenoseći pozdrave od Ivane
Vukajilović!
To me je motivisalo da još više i bolje treniram!
Velika nam je čast što smo imali priliku da
razgovaramo sa našom izuzetnom atletičarkom
Oliverom Jevtić, koja je pet puta predstavljala
našu zemlju na Olimpijskim igrama i koja je više
puta proglašavana za najbolju sportistkinju Srbije.
Naravno, zanimalo nas je da čujemo nešto više o
njenim kontaktima sa čačanskim atletičarkama i
Atletskim klubom Sloboda.
Olivera je sa osmehom podelila nekoliko
zanimljivih priča iz svog bogatog sportskog
iskustva.

“Lepota ovakvih događaja uvek me oduševi. Neke
prve atletske korake pravila sam i u vašem gradu,
još kao devojčica. Moja velika rivalka tada je bila Ivana Vukajilović. Čuveni trener Aca Petrović, kada bi
dolazio u Užice sa Snežanom Pajkić, uvek je pronalazio načina da me zadirkuje, simpatično mi prenoseći
pozdrave od Ivane. Nas dve smo uistinu vodile neke divne borbe – ja sam tada trčala na 600 metara, dok je
Ivana briljirala na kraćim deonicama, što mi je mnogo značilo kasnije za maraton. Te sitne dodirne tačke, te
zajedničke uspomene, ostale su mi u srcu. Septembar i oktobar puni su takmičenja, ali ako budem pozvana i
pronađem malo vremena, rado ću doći na promociju monografije. Sećam se jasno, pobedila sam je na
jednoj trci i uz osmeh sam rekla Aci: ‘Petroviću Aleksandre, pozdravila Vas Ivana’.”

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 21 / 86
Ove uspomene i anegdote iz prošlosti svedoče o upornosti i posvećenosti kojima je Olivera dostigla vrhunac u
svojoj karijeri. Njeni rezultati i iskustva predstavljaju inspiraciju mnogim mladim sportistima u potrazi za
svojim mestom pod svetlima atletske pozornice. Neka to važi za čačanske atletičare.

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 22 / 86
KABLARNET
SPORT
1.09. Šest decenija Atletskog kluba Sloboda – Piše Jugoslava Dabović
svojevremeno članica kluba
Postoje mesta koja pamtimo, i postoje mesta koja zauvek nosimo u
sebi. Za mnoge od nas, Atletski klub Sloboda Čačak je upravo
takvo mesto. Šezdeset godina jednog kluba nisu samo godine,
medalje, rekordi i rezultati. To su hiljade treninga, umorne noge i
osmesi posle trke. To su putovanja, takmičenja, navijanja, prve
pobede i porazi iz kojih smo učili. To su prijateljstva koja su počela
na atletskoj stazi, a neka od njih traju čitav život.
Na toj stazi odrastale su generacije čačanskih atletičara. Tu smo
učili da budemo uporni, da ne odustajemo kada je teško i da uvek
postoji još jedan korak koji možemo da napravimo. A iza svakog
našeg koraka stajali su ljudi. Naši treneri, koji nisu merili samo
sekunde i metre. Prepoznavali su naše mogućnosti, hrabrili nas
kada sami nismo verovali da možemo i učili nas lekcijama koje su
nam mnogo kasnije značile i van sporta. Zato danas, povodom 60
godina AK Sloboda, sa posebnom toplinom i zahvalnošću mislimo
na sve njih – na trenere, atletičare, sportske radnike, roditelje,
prijatelje kluba i sve one koji su utkali deo sebe u njegovu istoriju.
Sa nežnošću se sećamo i onih kojih više nema među nama. Vreme
prolazi, ali ljudi koji su obeležili našu mladost ne nestaju. Ostaju u
pričama koje prepričavamo, starim fotografijama, rezultatima,
ponekom zaboravljenom detalju sa treninga i u onom posebnom
osećaju koji se javi kada se ponovo sretnemo posle mnogo godina. Jer
Sloboda nije bila samo klub u kojem smo trenirali. Bila je deo našeg
odrastanja.
Danas možda više ne stojimo svi zajedno na istoj stazi, ali nas ona i
dalje povezuje. Zato neka ovaj veliki jubilej bude prilika da jedni
drugima kažemo jedno jednostavno i iskreno – hvala. Hvala svima
koji su gradili Slobodu pre nas. Hvala onima koji su je gradili
zajedno sa nama. I hvala mladim generacijama koje danas
nastavljaju tamo gde smo mi nekada trčali.
Srećan 60. rođendan, naša Slobodo. Neka još dugo odzvanjaju koraci
novih generacija, a uspomene svih nas koji smo jednom nosili njene
boje neka zauvek ostanu deo njene staze.
Piše: Jugoslava Dabović sa privremenog rada u Skandinaviji
Srećan 60. rođendan, naša Slobodo. Neka još dugo odzvanjaju koraci
novih generacija, a uspomene svih nas koji smo jednom nosili njene
boje neka zauvek ostanu deo njene staze.
Đurđe Mečanin

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 23 / 86
KABLARNET
SPORT
1.10. Jugoslava Dabović: “Moje godine u Atletskom klubu Sloboda Čačak”
Piše: Jugoslava Dabović, nekadašnja atletičarka
Slobode

Moja priča sa atletikom počela je još dok sam bila
dete, početkom osamdesetih godina. Koliko se
danas sećam, bilo je to negde oko 1982. godine,
kada je održan jesenji kros pored Morave u Čačku.
Pobedila sam u toj trci i tako je, sasvim spontano,
počelo nešto što će obeležiti veliki deo mog
detinjstva i mladosti. Počela sam da treniram u
Atletskom klubu Sloboda Čačak.
Moj prvi trener bio je Bata Radojičić. Kada danas
razmišljam o njemu, teško mi je da ga opišem samo
kao trenera. Bio nam je gotovo kao drugi otac. Svi
smo ga voleli i poštovali. Njegovi treninzi nisu bili
laki – umeo je bukvalno da nam „uzme dušu“ – ali
su iza tog rada dolazili rezultati.
Zato mi je posebno drago kada danas pročitam da
ga se na isti način sećaju i veliki atletičari tog
vremena. Snežana Pajkić, nekadašnja evropska

Sa Sekulom , Željkom i Acom Petrovićem…
prvakinja, govoreći o Slobodi i zajedničkim pripremama, Batu naziva legendom, divnim čovekom i
trenerom. Seća se Čačana koji su dolazili u Ćupriju kod profesora Ace Petrovića i druženja koje je postojalo
između nas. Meni je to dragoceno, jer potvrđuje atmosferu koje se i sama sećam.
Kasnije je sa nama radio i Poledica, koga takođe pamtim kao sjajnog čoveka. To mi je važno da ostane
zapisano. Imala sam sreću da tokom tih godina pored sebe imam ljude koji nisu bili samo treneri. Oni su
učestvovali u našem odrastanju, učili nas disciplini, radu, odgovornosti i odnosu prema drugima. Kozomora
je više radio sa sprinterima i atletičarima koji su se bavili skokom udalj i uvis, pa sam sa njim imala manje
kontakta, jer su moje discipline bile srednje pruge.
Mislim da smo tada imali jednu zaista izuzetnu generaciju Slobode. Pamtim Dragana Sekulića, a iz naše
generacije Željka Pantelića, Sunčicu Lazović, Jelenu Drobnjak, Dobrila Vuković, Nenada Glavonjića,
Marinu Živković i mnoge druge.

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 24 / 86
Kada sam nedavno videla stranicu iz monografije AK Sloboda posvećenu periodu 1980–1990. godine, bilo je
veoma emotivno. Među svim tim fotografijama nalazi se i moja – Dabović Jugoslava. Posle toliko godina
ponovo gledam lica ljudi sa kojima sam praktično odrasla. Dokumentacija kluba pokazuje koliko je ta
generacija bila uspešna. Željko Pantelić bio je najuspešniji pionir grada, Sunčica Lazović najuspešnija
pionirka, Jelena Drobnjak najbolja sportistkinja Čačka, Marina Živković najbolja pionirka, a ženska ekipa
Slobode dobijala je priznanja.
Željko je ostvario i pionirski rekord Jugoslavije. Zato, kada danas kažem da je Sloboda tada bila jak klub,
to nije samo moje sećanje iz detinjstva. Rezultati te generacije govore sami za sebe. I meni je atletika donela
rezultate na koje sam bila ponosna. Bila sam vicešampionka Srbije na 600 metara, osvojila sam drugo mesto
na Krosu Politike, a pobeđivala sam i na Belom krosu. Trčala sam 600, 800 i 1500 metara, kroseve i brojne
druge trke. Tačnih vremena danas se, posle gotovo četrdeset godina, više ne sećam i ne bih želela da ih
navodim dok ne pronađemo originalne rezultate. Mislim da sam 600 metara trčala oko 1:47, ali to ostavljam
kao svoje sećanje, a ne kao zvaničan podatak. Posebno sam volela ulične trke u Čačku. Na njima sam često
pobeđivala. Sećam se i Marine Živković, koja je bila odlična srednjeprugašica moje generacije. Nekada bih
pobedila ja, nekada Marina. To je bilo lepo sportsko rivalstvo koje nas je teralo da budemo bolje. Jedan od
najvećih uspeha za mene bio je ulazak u pionirsku reprezentaciju Jugoslavije. To je u ono vreme bila velika
stvar. Sa nama je radio čuveni Aleksandar Aca Petrović iz Ćuprije, trener iz čije su škole izašla neka od
najvećih imena jugoslovenske atletike, među njima i Snežana Pajkić.

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 25 / 86
Često smo odlazili u Ćupriju. Na pripremama i takmičenjima susretali smo sportiste iz svih krajeva
tadašnje Jugoslavije. Ali kada danas razmišljam o tim godinama, shvatam da mi možda čak ni medalje i
plasmani nisu najlepša uspomena. Najviše pamtim pripreme. Medulin, Ivanjica, Palićko jezero… Putovali
smo mnogo. Nekada kombijem, nekada čak i avionom. Sloboda je u to vreme imala mogućnosti da stane iza
svojih atletičara. Imali smo opremu, išli na pripreme i takmičenja i osećali da pripadamo ozbiljnom klubu.
Za nas decu to je bio čitav jedan svet.
Na tim pripremama nisu nastajali samo sportski rezultati.
Nastajala su prijateljstva sa ljudima iz cele Jugoslavije. Bilo je
smeha, druženja, nestašluka, prvih simpatija i prvih ljubavi.
Zajedno smo trenirali, jeli, putovali, radovali se pobedama i
tešili jedni druge kada rezultat nije bio onakav kakav smo
želeli. Tada nismo razmišljali da li je neko iz Srbije, Hrvatske,
Bosne i Hercegovine, Slovenije, Makedonije ili Crne Gore. Bili
smo deca i sportisti. Imali smo istu stazu, iste treninge i iste
snove. Mnoga od tih prijateljstava preživela su sve što je
kasnije došlo i neki od nas su ostali u kontaktu do danas.
A onda je došlo vreme koje je sve promenilo. Posebno mi je
ostalo u sećanju Prvenstvo Jugoslavije u krosu u Pakracu.
Tamo je došlo do pucnjave i sukoba, a nas takmičare su na
kraju smestili u voz i poslali nazad prema Srbiji. Taj događaj
nije ostao samo u mom sećanju – o njemu je kasnije govorio i
moj otac, Jugoslav Jugo Dabović, prisećajući se moje atletske
karijere.
To je verovatno jedna od slika koja najbolje pokazuje kako se
završavala jedna epoha. Do tada smo putovali Jugoslavijom
zbog sporta, upoznavali ljude i stvarali prijateljstva, a onda se
zemlja u kojoj smo sve to radili počela raspadati. Neki iz naše
generacije već su prelazili u juniore. Sloboda je počela da se
osipa, ljudi su odlazili i sve se postepeno menjalo. Nikada ne možemo znati šta bi bilo da nije došlo do rata,
ali verujem da je u našoj generaciji bilo mnogo atletičara koji su mogli da naprave veoma dobre rezultate i
kao juniori i kao seniori. Sport je bio prisutan i u mojoj porodici. Moj otac Jugoslav Jugo Dabović bio je
fudbaler i čovek kome je sport predstavljao veliki deo života. Zbog toga mi danas posebno znači što je u
jednom od svojih poslednjih intervjua, govoreći o svojoj deci, za mene rekao da sam bila dobra atletičarka i
reprezentativka. Možda čovek tek mnogo kasnije shvati koliko mu jedna takva rečenica roditelja znači.
Danas živim potpuno drugačiji život, daleko od one devojčice koja je trčala pored Morave. Prošlo je skoro
četrdeset godina i normalno je da su se neki datumi, rezultati i vremena izgubili iz sećanja. Ali neke stvari
nisu. Pamtim stadion. Pamtim Moravu. Pamtim osećaj pred trku. Pamtim umor posle Batinih treninga.
Pamtim Poledicu kao sjajnog čoveka. Pamtim kombi, putovanja, Medulin, Ćupriju, Palić, Ivanjicu. Pamtim
svoju ekipu. Pamtim prijateljstva, smeh i prve ljubavi. I kada danas pogledam staru fotografiju na kojoj
ispod jednog mladog lica piše „Dabović Jugoslava“, ne vidim samo sebe. Vidim celu jednu generaciju. Vidim
jedno vreme u kome smo verovali da su pred nama beskrajne staze, putovanja i takmičenja. Rezultati i
vremena sa štoperice mogu da se zaborave. Ljudi i vreme koje smo zajedno proživeli – ne mogu.
Piše: Jugoslava Dabović
P.S.
Koautor monografije “AK Sloboda” Adam Trifunović smatra da su takmičari Slobode nepravedno
zapostavljeni i pomalo zaboravljeni u gradu na Moravi. I Jugoslava Dabović misli da je zaslužila makar
jedno priznanje od Čačka. Grad je dodeljivao priznanja ljudima sa mnogo slabijim rezultatima. Na taj
način, verujemo, razmišljaju i mnogi drugi atletičari Slobode iz Čačka.

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 26 / 86
KABLARNET
1.11. Miroslav Đurović, AK Sloboda: Izuzetnu uspomenu predstavlja
kupovina žutih sprinterica od reprezentativca Dragana Zdravkovića, za koje
je bilo potrebno potrošiti dve očeve plate
Miroslav Đurović iz Atletskog kluba Sloboda predstavlja inspirativni put jednog atlete čija je ljubav prema
sportu oblikovala njegovu životnu priču. Kao dečak, započeo je svoju sportsku avanturu sa karatom pod
vođstvom Zorana Petrovića. Ubrzo zatim, kao što to biva kod mnogih mališana, okušao se i u fudbalu pre
nego što se potpuno posvetio atletici.
Na atletskoj stazi je prvi put kročio zajedno sa drugaricom Milenom Popović. Njihov šarm i potencijal
zapazio je Bratislav Radojičić – Bato, koji ih je upitao da li žele ozbiljno da
treniraju. Tako je počela Miroslavova ljubavna veza sa atletikom, sportom kojem
će ostati veran. Šest godina se takmičio sa puno uspeha. Danas, on i dalje uživa u
trkačkim disciplinama od 800 i 1500 metara.
Tokom svoje karijere, Miroslav se ugledao na legendarne atlete kao što su Dragan
Zdravković, Sebastijan Kou i Stiv Oven. Zidove njegove sobe krasili su njihovi
posteri, a treninge je obavljao s neiscrpnom energijom i strašću, vodeći pedantne
dnevnike učenja i napretka.
Njegova predanost atletici se ogledala kroz svakodnevne treninge, često duplo
dnevno, balansirajući školu i sportske obaveze. Pobede su bile mnogobrojne; od
Krosa Politike, Belog krosa, do Fočanske olimpijade. Reprezentovao je Srbiju čak
pet puta u vreme kada je bila deo bivše Jugoslavije. Njegov juniorski rezultat od
1:56 na 800 metara i danas predstavlja izazov za mlađe generacije atletičara.
Tokom 1970-ih, Miroslavova strast prema atletici nije jenjavala. Čak i nakon
završetka vojnog roka, nastavio je da trči rekreativno, gradeći čvrsta prijateljstva
sa kolegama atletičarima. Izazovi vremenskih uslova nisu ga mogli obeshrabriti –
kiša, sneg ili sunce nisu sprečili njega i Dukanaca da vežbaju sa internacionalcem
Draganom Sekulićem, poznatim kao Sekula, koji je nadmašio granice Srbije u
svojoj disciplini.
Sport je ostao suštinski deo Miroslavovog života. Vodio je prodavnicu sportske
opreme, gde je pratio najnovije trendove sportske mode. Izuzetnu uspomenu
predstavlja kupovina žutih sprinterica od reprezentativca Dragana Zdravkovića,
za koje je bilo potrebno potrošiti dve očeve plate, što pokazuje koliko je visoko
vrednovao kvalitet i posvećenost
Monografija Adama Trifunovića, koja dokumentuje šest decenija kluba, predstavlja obavezno štivo za
svakog atletičara. Ljubav prema atletici, sportski duh bili su glavni Miroslavovi pokretači tokom cele
karijere, dok je njegovo učešće u Upravnom odboru Atletskog kluba Sloboda simbol njegovog
kontinuiranog doprinosa sportu.
Đurđe Mečanin/ Kablarnet.rs

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 27 / 86
KABLARNET

1.12.Goran Davidović: Čačak nije samo Borac već i čačansko sportsko
društvo Jedinstvo. Društvo Jedinstvo je, između dva svetska rata, beležilo
zapaženije rezultate

Jedan od inicijatora objavljivanja monografije AK Sloboda bio je istoričar iz Međuopštinskog arhiva Čačak
Goran Davidović.
Sa diplomiranim istoričarem razgovarali smo nakon promocije monografije na kojoj su učestvovali
koautori, Trifunović – Jovašević, potom Dane Korica, Dragan Zdravković i Goran Davidović.
“Kada sam pogledao letopis kluba i neke fascinantne podatke došao sam do zaključka da se nešto mora
uraditi. Ovo je i najveće sportsko priznanje za sve generacije, dar za sportske radnike i atletičare Slobode.
Oni su mnogo toga uradili za klub, naš grad koji je pomagao kroz decenije ali se nije odužio do kraja i na
pravi način”, kaže Davidović.
Knjiga ima preko 500 strana.
“Malo sam počeo da se bavim istorijom sporta i ima zanimljivih stvari. Redak primer gde su koautori
uradili popis svih atletičara. Za mene kao istoričara ovo je fascinantan primer”.
BK Borac obeležio je osam decenija, FK Borac vek postojanja. Očekuje nas puno toga kada je sport u
pitanju.
“Čačak ima bogatu tradiciju i drago mi je što se i FK Remont obnovio. Čačak nije samo Borac već i
čačansko sportsko društvo Jedinstvo koje je između dva svetska rata beležilo zapaženije rezultate. Jedinstvo
je bilo regionalni prvak u tadašnjoj kraljevini Jugoslaviji”, govori nam Goran Davidović i možda najavljuje
nova iznenađenja.

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 28 / 86
Pored Davidovića na promociji u biblioteci “Vladislav Petković Dis” govorili su Dane Korica i Dragan
Zarić.
„Mali je broj klubova koji mogu da se pohvale ovako detaljnom i obimnom monografijom. Prikazano je sve
što je svaki atletičar postigao, od ranih početaka do završetka sportske karijere. Zahvalnost dugujem
autorima što su me pozvali da budem deo ove značajne priče. Iskreno verujem da će ova monografija služiti
i kao inspiracija mladim sportistima da se posvete atletici“, izjavio je Zarić.
Na pitanje o najboljim atletičarima koje je Srbija iznedrila, Zarić je sa ponosom spomenuo imena Vere
Nikolić, Nenada Stekića i Franje Mihalića.
“Moram da istaknem da sam od 1975. do 1985. godine bio aktivan učesnik u sportu. Moj prvi selektor bio je
Dane Korica. Iako su nam se putevi kasnije razdvojili, kroz različite sportske saveze, ostali smo bliski
prijatelji. Njegovi sportski uspesi zaista ostaju nedostižni, zadržao je rekord Srbije punih 55 godina.”
Na pitanje o ličnim uspesima, Zarić je sa ponosom pomenuo: “Naše štafetno postignuće na 4×100 metara, iz
1981. godine, je i danas aktuelno nakon 45 godina. U toj štafeti bili su Nikolić, Popović, Milinkov i ja. Ispisali
smo vreme 39.79 na Balkanijadi u Sarajevu. Moj lični rekord na Balkanskom prvenstvu je 10.52 sekunde.
Sećam se trke u Solunu, gde smo, iako je Grk bio favorit, bugarski atletičar i ja završili ispred njega. Na
Balkanskim igrama dva puta sam zauzeo drugo mesto na 100 i 200 metara. Takođe sam trčao u polufinalu
evropskog prvenstva na istim distancama, rame uz rame sa najbržim ljudima toga doba. Bio sam i kandidat
za Olimpijske igre 1980. godine.”
Zarić je takođe podelio svoja razmišljanja o sadašnjosti i budućnosti atletike: „U moje vreme, Jugoslavija je
bila velika zemlja i mogla je da sastavi sjajnu reprezentaciju. Danas, nažalost, svedoci smo osipanja i među
takmičarima i među trenerima. Ipak, i dalje ima entuzijastičnih trenera koji vredno rade i stvaraju nove
generacije sportista. Tako poput porodica Topić ili Vilagoš, i Ivana Španović je mnogo postigla. Radujem se
novim entuzijastima u sportu”, naglasio je Zarić.

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 29 / 86
Dane Korica, poznati atletičar, selektor,
sportski radnik, rekorder, na 10.000 metara,
čitavih 55 godina, govorio je i o monografiji i
jubileju AK Sloboda! Prvo o rekordu starom
55 godina.
“Da, čitavih 55 godina važi, aktuelan je, i 16.
maja sam pozvao drugare, ministra sporta i
još neke prijatelje…Ako neko ne može da
obori rekord čak pola veka znači da je
vredan, a postavio sam ga 1971. godine”.
Dane Korica, istaknuta figura srpske
atletike, deli svoje misli povodom značajnog jubileja Atletskog kluba Sloboda iz Čačka i monografije koja je
ugledala svetlost dana.
“Šezdesetogodišnjica je izuzetan trenutak za jedan klub. Velika zahvalnost pripada svima koji su učinili
napor da se bogata istorija kluba ovekoveči u koricama knjige. Sa nestrpljenjem sam iščekivao promociju
knjige. Čačak je grad koji je dao vrhunske atletičare u različitim generacijama. Atletski klub Sloboda
ostvario je zapažene uspehe kako na nivou Srbije, tako i bivše Jugoslavije. Naša povezanost kroz atletiku je
duboka, čak i ako je Čačak poznatiji po košarkaškim zvezdama. Atletika u ovom gradu možda nije imala
pojedince sa svetskom slavom, kao u košarci, ali je svakako imala snagu u masovnosti i ponosne
reprezentativce. Sve te priče su zabeležene u monografiji, i nadam se da neće biti zanemarenih, jer ne želim
nikoga izostaviti. Radio sam sa mnogim izvanrednim atletičarima kao što su Nidžović, Vukajilovićka,
Sekulić, Markešević… I mnogi drugi koji su dali svoj doprinos. Tu je i Bata Tifani, njegov doprinos bio je
ogroman, posebno u organizaciji priprema u Medulinu, gde su brojni mladi sportisti imali priliku da se
razvijaju,” kaže Dane Korica.
Gde ste bili ovih dana?
“Nedavno sam se vratio sa Zlatibora. Na srpskoj lepotici je održan Festival sportskog filma gde sam dobio
priznanje za životno delo. Prisutni su bili Dejan Rambo Petković, Goran Maksimović, novinari i nagrađeni
filmovi”.
Vi ste igrali i fudbal na Zlatiboru?
“Slavka Kanjevac, najbolja fudbalerka i kapiten reprezentacije Jugoslavije, Rambo Petković i ja igrali smo
protiv momaka, stigli smo do finala, ali smo promašili penale. Baš je bilo interesantno, 3:3, u penalima se
nismo snašli, a rivali su bili mlađi od nas”.
Bili ste i selektor naših reprezentacija?
“Da, prvo juniora, pa seniora…Mnogo je bilo posla, velika zemlja i vodio sam računa o svim našim
reprezentativcima”.
Da li je atletika Vaš prvi sport?
“Rođen sam u Kutini, mala sredina i nije bilo pionira već sam odmah igrao fudbal sa seniorima koji su bili
grublji. Inače, putovao sam po šest kilometara od kuće do škole i toliko nazad. Učestvovao sam na
krosevima, bio sam uporan, pa sam bio drugoplasirani. To se kod mene primilo, krenuo sam na prvenstva,

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 30 / 86
došao u Beograd 1964. godine, postao prvak Juge na 3.000 metara i tako je krenulo. Bronzani na 5.000
metara, na prvenstvu Balkana, pa je došla vojska, sportska četa, gde sam trenirao sa Franjom Mihalićem.
On je bio moj uzor. Mihalić je bio nosilac srebra na OI u maratonu. Želeo sam da se svira naša himna, ali
sam bio jednom sedmi u finalu, te dve trke, na 10.000 metara, su me iznenadile, to je bilo mnogo za tri dana.
Bilo je prenaporno, međutim, tako je bilo i drugima. Na EP sam bio četvrti i peti na 10.000 metara”.
Vaš rekord na 10.000 metara je još uvek aktuelan?
“Da, čitavih 55 godina važi, aktuelan je, i 16. maja sam pozvao drugare, ministra sporta i još neke
prijatelje…Ako neko ne može da obori rekord čak pola veka znači da je vredan, a postavio sam ga 1971.
godine”.
Pored toga što ste bili selektor u ASS obavljali ste još neke funkcije?
“U Sportskom savezu Srbije bio sam gen. sek. 13 godina, pa u sportskom društvu Crvena zvezda, jedan
mandat, sportski direktor ASS…i iz SSS otišao sam u penziju”.
Kažete da Vam je sport sve dao?
“Pa sedam meseci sam ležao u gipsanom koritu, nisam bio pokretan, kasnije imao sam i tuberkuloza pluća,
ali mi je sport sve dao. Nikada, kasnije,
nisam bio bolestan”.
Uvek aktuelno pitanje, srpska atletika
danas?
“Angelina Topić, Adriana Vilagoš, koja
je ostvarila zapažene rezultate na
poslednjim takmičenjima…Ne može
uvek da se ostvari planirano, kao
nedavno kod Angeline. Bila je spremna
za mnogo više, kao i Bošković,
Mitrović…Ivana Španović još istražuje
novu disciplinu i nije rekla svoju
konačnu reč. Može mnogo u troskoku,
ima i volje i potencijala”, zaključio je
Dane Korica.
Đurđe Mečanin / Kablarnet.rs

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 31 / 86
KABLARNET
1.13. Monografija o šest decenija AK Sloboda ugledala je svetlost dana
Atletski klub Sloboda svečano je predstavio
monografiju, povodom obeležavanja značajnog
jubileja – 60 godina postojanja kluba. Ova
prezentacija održana u biblioteci Vladislav
Petković Dis privukla je pažnju brojnih posetilaca,
među kojima je bio i ugledni gost, Dragan Zarić.
„Mali je broj klubova koji mogu da se pohvale
ovako detaljnom i obimnom monografijom.
Prikazano je sve što je svaki atletičar postigao, od
ranih početaka do završetka sportske karijere.
Zahvalnost dugujem autorima što su me pozvali da
budem deo ove značajne priče. Iskreno verujem da
će ova monografija služiti kao inspiracija mladim sportistima da se posvete atletici“, izjavio je Zarić.

Na pitanje o najboljim atletičarima koje je Srbija iznedrila, Zarić je sa ponosom spomenuo imena poput
Vere Nikolić, Nenada Stekića i Franje Mihalića.
“Moram da istaknem da sam od 1975. do 1985. godine bio aktivan učesnik u sportu. Moj prvi selektor bio je
Dane Korica. Iako su nam se putevi kasnije razdvojili kroz različite sportske saveze, ostali smo bliski
prijatelji. Njegovi sportski uspesi zaista ostaju nedostižni, zadržao je rekord Srbije punih 55 godina.”
O rekordu koji nije oboren 55 godina Korica je rekao:

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 32 / 86
“Da, čitavih 55 godina važi, aktuelan je, i 16. maja sam pozvao drugare, ministra sporta i još neke
prijatelje…Ako neko ne može da obori rekord čak pola veka znači da je vredan, a postavio sam ga 1971.
godine”.
I Dragan Zarić je sa ponosom pomenuo svoj rekord star 45 godina:
“Naše štafetno postignuće na 4×100 metara iz 1981. godine, koje je i danas aktuelno nakon 45 godina. U toj
štafeti bili su Nikolić, Popović, Milinkov i ja. Ispisali smo vreme 39.79 na Balkanijadi u Sarajevu.
Na pitanje o ličnim uspesima, Zarić je sa ponosom pomenuo: “Naše štafetno postignuće na 4×100 metara iz
1981. godine, koje je i danas aktuelno nakon 45 godina. U toj štafeti bili su Nikolić, Popović, Milinkov i ja.
Ispisali smo vreme 39.79 na Balkanijadi u Sarajevu. Moj lični rekord na Balkanskom prvenstvu je 10.52
sekunde. Sećam se trke u Solunu, gde smo, iako je Grk bio favorit, Bugarski atletičar i ja završili ispred
njega. Na Balkanskim igrama dva puta sam zauzeo drugo mesto na 100 i 200 metara. Takođe sam trčao u
polufinalu evropskog prvenstva na istim distancama, rame uz rame sa najbržim ljudima toga doba. Bio sam
i kandidat za Olimpijske igre 1980. godine.”

Trifunović, Jovašević, Zarić, Korica, Davidović i Rudinac!
Zarić je takođe podelio svoja razmišljanja o sadašnjosti i budućnosti atletike: „U moje vreme, Jugoslavija je
bila velika zemlja i mogla je da sastavi sjajnu reprezentaciju. Danas, nažalost, svedoci smo osipanja i među
takmičarima i među trenerima. Ipak, i dalje ima entuzijastičnih trenera koji vredno rade i stvaraju nove
generacije sportista. Tako poput porodica Topić ili Vilagoš, i Ivana Španović je mnogo postigla. Radujem se
novim entuzijastima u sportu.”

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 33 / 86
KABLARNET
SPORT
1.14. AK Sloboda – šest decenija i promocija monografije

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 34 / 86

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 35 / 86

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 36 / 86

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 37 / 86
KABLARNET
1.15. Bojana Kaličanin: Drago mi je što je povodom šest decenija postojanja
kluba izdata monografija koja osvetljava bogatu istoriju AK Sloboda!
Tokom svoje sportske karijere, atletika je bila
jedini sport koji sam posvetila svom vremenu i
strasti. Moja priča sa AK Slobodom počela je
2005. godine kada sam, nakon trčanja na
opštinskom krosu u subotu, čula za nedeljni
trening atletike i odlučila da se priključim.
Radostan početak u ovom izvanrednom klubu
bio je osnažen vođstvom mog trenera
Slobodana Nidžovića, čija je posvećenost bila
ključna u oblikovanju mog atletskog puta.
U AK Sloboda stekla sam mnogo prijatelja, a
prijateljstva negovana na atletskim stazama i
dalje su čvrsta, što dodatno obogaćuje moju
sportsku avanturu. Među brojnim lepim
trenucima i uspesima koje sam doživela tokom
svog treniranja, trenutak kada sam postala
Prvakinja Balkana na 400 metara za mlađe
juniorke zauzima posebno mesto u mom srcu.
Inspirisana izuzetnim sportistima, poput
Duška Markeševića, koji je u to vreme
dominirao evropskom atletikom, bila sam
počastvovana mogućnošću da treniram u
njegovom društvu. Zajedničkim snagama, uz
podršku AK Sloboda i trenera Nidžovića,
postigla sam brojne uspehe, među kojima su i
državna prvenstva i balkanske medalje.
Posebno mi je drago što je povodom šest
decenija postojanja kluba izdata monografija
koja osvetljava bogatu istoriju AK Sloboda. S
nestrpljenjem očekujem da pročitam knjigu i ponovo oživim mnoge uspomene.

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 38 / 86
U 2017. godini, usled nastavka studija, nastavila sam svoju sportsku karijeru u AK Partizanu, gde sam
radila pod vođstvom trenera Mirjane Stojanović. Od 2020. godine, rekreativno se bavim trčanjem, što mi
donosi sreću i zadovoljstvo.
Trenutno radim u Srpskom atletskom savezu kao Pomoćnik komesara za takmičenja, gde učestvujem u
organizaciji atletskih događaja. Sa sigurnošću mogu reći da sam se upoznala sa svim aspektima koji su
potrebni da bi se jedno atletsko prvenstvo organizovalo uspešno, iskustvo koje je neprocenjivo u mojoj
profesionalnoj karijeri.

– Atletika je jedini sport koji je Bojana trenirala, a u atletiku je ušla nakon što je čula za trening nakon
opštinskog krosa 2005. godine.
– Trener joj je bio Slobodan Nidžović iz AK Sloboda.
– U klubu je stekla mnoštvo prijatelja i zabeležila mnoge lepe uspehe, uključujući i postajanje Prvakinjom
Balkana na 400 metara za mlađe juniorke.
– Duško Markešević, evropski osvajač medalja, bio je njen uzor.
– Osvojila je mnoge državne titule i balkanske medalje tokom svoje atletske karijere.
– Pohvaljuju pisanje monografije povodom jubileja kluba i raduje se njenom čitanju.
– Zbog studija, 2017. godine prešla je u AK Partizan, a od 2020. trči rekreativno.

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 39 / 86
– Trenutno, radi kao Pomoćnik komesara za takmičenja u Srpskom atletskom savezu, gde je stekla uvid u
organizaciju atletskih takmičenja.

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 40 / 86
1.16. Adam Trifunović, koautor monografije o AK Sloboda: Atletičari
našeg kluba osvojili su 1.270 medalja na različitim takmičenjima
7. septembar 2026.
Pisali su o monografiji

Adam Trifunović; foto: Đ. Mečanin/Kablarnet
ČAČAK – Atletski klub Sloboda iz Čačka, osnovan 18. marta 1966. godine, ove godine obeležava šest decenija
postojanja i tim povodom izašla je monografija “Sloboda – Atletski klub: 1966 – 2026“. Koautori monografije su
Adam Trifunović i Momčilo Jovašević.
Jedan od koautora, Adam Trifunović, nekadašnji direktor “Slobode“, kaže za Kablarnet da je u godini kada je Čačak
bio prestonica kulture bila velika izložba o toj kompaniji. Istorijski arhiv, sa Goranom Davidovićem na čelu, je vodio taj
projekat i tražio je podatke o sportskim klubovima Slobode, atletskom, teniskom i fudbalskom klubu Sloboda.
• Kao nekadašnji direktor “Slobode“ kontaktirao sam ljude iz kluba, iz fabrike, i došao do informacije
da je nekadašnji atletičar Slobode, Partizana, kasnije trener, predsednik kluba, Momčilo Jovašević
počeo rad na monografiji za 50 godina kluba. Stupio sam u kontakt sa Momčilom, dao mi je materijal,
a u meni se javila želja da završim posao. Osnovni motiv je što se u Čačku, kada se priča o atletici,
pojavi nekoliko imena. To su Sekula, Dukanac, Ivana Vukajlović, Markešević i tu se priča završava –
govori Adam Trifunović.

Niste bili srećni, jer ste ustanovili da klub ima 1.270 medalja na svetskim, evropskim, balkanskim, jugoslovenskim
takmičenjima.

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 41 / 86
• Taj podatak niko ne zna. Drugi sportovi i sportisti su mnogo više promovisani i nagrađivani. Baš to
me je motivisalo na put koji je trajao tri godine i koji je bio trnovit, rudarski… Trebalo je pregledati
1.200 brojeva Čačanskog glasa, lista fabrike Sloboda koji su od 2000. godine digitalizovani. Na sreću
novinari su pratili dešavanja u AK Sloboda. Takođe, hvala osoblju iz zavičajnog odeljenja jer smo
napravili bazu podataka. Kada smo sve stavili na papir bilo je oko 170 strana, pa je krenula analiza.
Po uzrastima, destinacijama, kategorijama, tipovima… Došli smo do tabela, bez obzira što neke
države više ne postoje, i podataka da imamo 1.270 medalja. Plus na kvalifikacionim takmičenjima,
krosevima, preko 1.700 medalja. Ukupno oko 130 takmičara AK Sloboda je osvojilo neku medalju.
Markešević ima 90 medalja pa ljudi sa 60, 70 medalja koje su osvojili takmičari za koje niko nije čuo.
To mi je poražavajuće, moj motiv više da se posvetim ovom poslu. Da tim ljudima damo priznanje i
ukažemo poštovanje – kaže Adam Trifunović.
Mnogo razgovora i kafa ste ispili u komunikaciji sa atletičarima.
• Mnogi nemaju ništa napisano o sebi, ne postoji pisani trag. Pomislim da bi bilo lepo da neki takmičar
uzme monografiju pa pokaže detetu, unučetu… I to me je motivisalo.

Na 120 strana su samo fotografije.
• I to je posebna priča. Slika iz 1970. godine, sa 20 ljudi, pa se ne zna ko je ko. Trudili smo se da
identifikujemo prave osobe na fotografijama. Tražili smo finansijere, pa su direktori Stefanović i
Luković, potom Boro i Bato iz Tifanija izašli u susret, i uz pomoć još nekih sponzora, došli smo do
potrebnih sredstava. Naš arhiv je želeo da bude izdavač, ali su tražili da pismo bude ćirilično.
Usprotivio sam se jer je znak Slobode na oba pisma, pola ćirilica, pola latinica. AK Sloboda nije samo
čačanski, srpski, jugoslovenski, po rezultatima, već ima veću širinu. Sa bibliotekom opštine Lučani,
odeljenje Guča, napravili smo dogovor da oni budu izdavači monografije. Recezenti su istoričar
Goran Davidović, dr Dane Korica i Dragan Zarić, što sve daje dodatnu težinu monografiji.
Monografija ima 510 stranica, 200 strana u koloru, sa registrovanih oko 700 atletičara. Ukupno 110
monografija je podeljeno, 50 je dobila kompanija “Sloboda“, odnosno klub, biblioteka je dobila 20
primeraka, manji broj je ostao za prodaju jer motiv nije bio ekonomski. Za sada su komentari
pohvalni i pozitivni – ističe Trifunović.

Izvor: Kablarnet/Đ. Mečanin

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 42 / 86
1.17. Osvrt na veliki jubilej AK Sloboda iz ugla legendarne Sneške
Pajkić: Željko Pantelić bio mi je sparing partner pred osvajanje
evropske titule u Splitu
29. avgust 2026.
ČAČAK – U susret promociji monografije povodom velikoj
jubileja – 60 godina od osnivanja Atletskog kluba Sloboda Čačak,
za portal Kablarnet govorila je nekadašnja evropska prvakinja na
1.500 metara Snežana Pajkić.

Ona je evocirala uspomene na druženje sa čačanskim atletičarima.
• Ponosna sam što sam imala priliku da sarađujem sa
Čačanima, uvek predvođenim izuzetnim trenerom
Batom Radojičićem. Njihov tim činili su i sjajni atletičari
poput Biljane Damjanović i Biljane. Posebno pamtim
period oko prvenstva u Splitu, kada je moj sparing
partner bio izvanredni Željko Pantelić, renomirani
novinar i dopisnik iz Rima. Gde god sam ja bila, pratio
me i Željko. Kroz naše treninge i saradnju, on je
postigao pionirski rekord Jugoslavije, čega se sa
ponosom sećam – kaže legendarna srednjoprugašica.
Svi su, sa Draganom Sekulićem na čelu, dolazili u Ćupriju.
• Bila su to lepa druženja. Profesor Aca Petrović je gotivio
Bata i svuda smo se lepo družili. Čačani su bili jedni od
retkih sa kojima smo se divno družili. Uvek nam je bilo
lepo, Bata je legenda, divan čovek i trener. Divna
sećanja imam na Čačak i AK Sloboda – zaključuje
Sneška Pajkić.

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 43 / 86
Izvor: Kablarnet/Đ. Mečanin

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 44 / 86
1.18. U Gradskoj biblioteci promocija monografije povodom 60 godina
Atletskog kluba Sloboda
14. septembar 2026.
ČAČAK – U Velikoj sali Gradske biblioteke “Vladislav Petković Dis“, u utorak, 15. septembra, u 18 časova, biće
predstavljena monografija “Atletski klub Sloboda Čačak: 1966–2026“.

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 45 / 86
Monografija je objavljena povodom šest decenija postojanja Atletskog kluba Sloboda, a u publikaciji je
zabeležena istorija kluba od osnivanja 1966. godine do danas.
Na promociji će govoriti istoričar Goran Davidović, proslavljeni atletski reprezentativci Dane Korica i
Dragan Zarić, kao i autori monografije Adam Trifunović i Momčilo Jovašević. Moderator programa biće
Vesna Rudinac.
Tokom promocije biće predstavljeni značajni momenti iz istorije Atletskog kluba Sloboda i odato priznanje
generacijama atletičara, trenera i saradnika koji su svojim radom doprineli razvoju i rezultatima kluba.
Izvor: Morava info

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 46 / 86
1.19. Adam Trifunović, koautor monografije o AK Sloboda: Atletičari
našeg kluba osvojili su 1.270 medalja na različitim takmičenjima
7. septembar 2026.
Adam Trifunović;
foto: Đ. Mečanin/Kablarnet

ČAČAK – Atletski klub Sloboda iz
Čačka, osnovan 18. marta 1966.
godine, ove godine obeležava šest
decenija postojanja i tim povodom
izašla je monografija “Sloboda –
Atletski klub: 1966 – 2026“. Koautori
monografije su Adam Trifunović i
Momčilo Jovašević.
Jedan od koautora, Adam
Trifunović, nekadašnji direktor “Slobode“, kaže za Kablarnet da je u godini kada je Čačak bio prestonica
kulture bila velika izložba o toj kompaniji. Istorijski arhiv, sa Goranom Davidovićem na čelu, je vodio taj
projekat i tražio je podatke o sportskim klubovima Slobode, atletskom, teniskom i fudbalskom klubu
Sloboda.
• Kao nekadašnji direktor “Slobode“ kontaktirao sam ljude iz kluba, iz fabrike, i došao do
informacije da je nekadašnji atletičar Slobode, Partizana, kasnije trener, predsednik kluba,
Momčilo Jovašević počeo rad na monografiji za 50 godina kluba. Stupio sam u kontakt sa
Momčilom, dao mi je materijal, a u meni se javila želja da završim posao. Osnovni motiv je što se
u Čačku, kada se priča o atletici, pojavi nekoliko imena. To su Sekula, Dukanac, Ivana
Vukajlović, Markešević i tu se priča završava – govori Adam Trifunović.

Niste bili srećni, jer ste ustanovili da klub ima 1.270 medalja na svetskim, evropskim, balkanskim,
jugoslovenskim takmičenjima.
• Taj podatak niko ne zna. Drugi sportovi i sportisti su mnogo više promovisani i nagrađivani. Baš
to me je motivisalo na put koji je trajao tri godine i koji je bio trnovit, rudarski… Trebalo je
pregledati 1.200 brojeva Čačanskog glasa, lista fabrike Sloboda koji su od 2000. godine
digitalizovani. Na sreću novinari su pratili dešavanja u AK Sloboda. Takođe, hvala osoblju iz
zavičajnog odeljenja jer smo napravili bazu podataka. Kada smo sve stavili na papir bilo je oko
170 strana, pa je krenula analiza. Po uzrastima, destinacijama, kategorijama, tipovima… Došli
smo do tabela, bez obzira što neke države više ne postoje, i podataka da imamo 1.270 medalja.
Plus na kvalifikacionim takmičenjima, krosevima, preko 1.700 medalja. Ukupno oko 130
takmičara AK Sloboda je osvojilo neku medalju. Markešević ima 90 medalja pa ljudi sa 60, 70
medalja koje su osvojili takmičari za koje niko nije čuo. To mi je poražavajuće, moj motiv više da
se posvetim ovom poslu. Da tim ljudima damo priznanje i ukažemo poštovanje – kaže Adam
Trifunović.

Mnogo razgovora i kafa ste ispili u komunikaciji sa atletičarima.

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 47 / 86
• Mnogi nemaju ništa napisano o sebi, ne postoji pisani trag. Pomislim da bi bilo lepo da neki
takmičar uzme monografiju pa pokaže detetu, unučetu… I to me je motivisalo.

Na 120 strana su samo fotografije.
• I to je posebna priča. Slika iz 1970. godine, sa 20 ljudi, pa se ne zna ko je ko. Trudili smo se da
identifikujemo prave osobe na fotografijama. Tražili smo finansijere, pa su direktori Stefanović i
Luković, potom Boro i Bato iz Tifanija izašli u susret, i uz pomoć još nekih sponzora, došli smo do
potrebnih sredstava. Naš arhiv je želeo da bude izdavač, ali su tražili da pismo bude ćirilično.
Usprotivio sam se jer je znak Slobode na oba pisma, pola ćirilica, pola latinica. AK Sloboda nije
samo čačanski, srpski, jugoslovenski, po rezultatima, već ima veću širinu. Sa bibliotekom opštine
Lučani, odeljenje Guča, napravili smo dogovor da oni budu izdavači monografije. Recezenti su
istoričar Goran Davidović, dr Dane Korica i Dragan Zarić, što sve daje dodatnu težinu
monografiji. Monografija ima 510 stranica, 200 strana u koloru, sa registrovanih oko 700
atletičara. Ukupno 110 monografija je podeljeno, 50 je dobila kompanija “Sloboda“, odnosno
klub, biblioteka je dobila 20 primeraka, manji broj je ostao za prodaju jer motiv nije bio
ekonomski. Za sada su komentari pohvalni i pozitivni – ističe Trifunović.

Izvor: Kablarnet/Đ. Mečanin

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 48 / 86
1.20. Željko Pantelić, spoljnopolitički komentator i bivši atletičar:
Trener AK Sloboda Bato Radojičić bio je najznačajnija osoba u mom
detinjstvu
2. septembar 2026.
1
Željko Pantelić (drugi sleva) u društvu Dragana
Sekulića, Snežane Pajkić i profesora Aleksandra
Petrovića
ČAČAK – Željko Pantelić (53) je srpsko-italijanski

novinar s bogatom karijerom koja je počela u Radio-
televiziji Beograd, a kasnije se razvijala u Italiji.

Autor je rubrike “Georeport“ u “Nedeljniku“, u kojoj iz
nedelje u nedelju objavljuje najaktuelnije
spoljnopolitičke analize.
Svojevremeno kao atletičar AK Sloboda bio izuzetno perspektivan srednjoprugaš, o čemu je i govorio za
portal Kablarnet povodom velikog jubileja – 60 godina postojanja Atletskog kluba Sloboda iz Čačka.
Da li ste se kao dečak bavili još nekim sportom osim atletike?
• Pored atletike igrao sam košarku i fudbal, međutim, u to vreme, u pionirskom uzrastu, atletika je
pružala mnogo više mogućnosti za putovanja, odlaske u druge republike tadašnje SFRJ i
inostranstvo, tako da je, iz te perspektive, atletika, barem meni, bila mnogo privlačnija.

Ko Vam je bio prvi trener?
• Bato Radojičić nije bio samo moj prvi trener, već je bio možda i najznačajnija osoba u mom
detinjstvu. Za njega i njegovu celu porodicu vezuju me najlepša sećanja iz vremena odrastanja.
Bato mi je dao i nadimak Mali, koji će me pratiti sve vreme u pionirskim i juniorskim danima,
pošto sam bio najmlađi u njegovoj grupi, u kojoj su bili Dragan Sekulić, Dragan Dukanac i
Biljana Damljanović.
Da li ste imali sportske uzore?
• Kada sam ja počinjao da treniram, 1984. godine, imao sam tri uzora: Dragana Sekulića, zatim
Dragana Zdravkovića, u to vreme, na jugoslovenskom nivou Cale je bio ikona srednjih pruga, a
od stranih srednjoprugaša strastveno sam navijao za Stiva Krema, člana čuvene britanske
veličanstvene trojke sa Ovetom i Kouom.

Na koji naćin se sećate AK Sloboda?
• AK Sloboda je u to vreme bila velika porodica. Odlazak na trening bio je radost, svako
takmičenje praznik, a pripreme u Medulinu i na Zlatiboru imaju i danas posebno mesto u mojim
sećanjima, kao, verujem, i u sećanjima velike većine atletičarki i atletičara sa kojima sam
trenirao. Iako atletika nije timski sport, mi smo se družili i bili tu jedni za druge uvek. To

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 49 / 86
zajedništvo je nešto što nikada više nisam iskusio na drugim mestima, bilo da se radi o sportu ili
poslu.

Tokom karijere mnogo ste pomogli Sneži Pajkić kao i ona vama?
• Za Snežu Pajkić me vežu veoma lepe uspomene. Proveli smo nekoliko godina zajedno. Gotovo se
nismo razdvajali i bili smo sinhronizovani kao blizanci na treninzima. Budući da je ona tri godine
starija od mene, bila mi je kao starija sestra koju nisam imao i uz nju sam naučio puno stvari,
uključujući pijenje kafe i brojne kartaške igre. Zahvaljujući radu sa njom, istrčao sam i tadašnje
jugoslovenske rekorde na 800 i 1.500 metara.

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 50 / 86
Koliko je “kraljica sportova“ uticala na vaš život?
• Atletika je oblikovala moj život, otvorila mi je nove horizonte, omogućila, slikovito rečeno, da
izađem iz ove naše čačanske kotline i da stignem na mesta o kojima sam maštao dok sam trčao po
bedemu, atletskoj stazi ili okretao krugove oko Slobodinog igrališta.

Kako ste počeli da se bavite novinarstvom?
• Novinarsku karijeru sam počeo na nacionalnoj televiziji koja se tada zvala Radio-televizija
Beograd, a tek su joj kasnije promenili ime u RTS. A nekoliko meseci sam radio i na čačanskom
Radio Džokeru. Jedan sam od retkih koji je počeo na televiziji, a završio u tzv. pisanom
novinarstvu; obično se ide drugim putem – novine, nedeljnici, pa televizija. Pisano novinarstvo
ima veliku prednost, koju sve više cenim, a to je sloboda, odnosno, niste vezani za mesto, kao što je
slučaj sa televizijom.
Koliko često Vas put navede u Čačak?
• U Srbiju i Čačak, zbog obaveza, dolazim retko i posebno mi je žao što sam izgubio kontakt sa
prijateljicama i prijateljima iz atletskih dana. Pozitivna okolnost kada se ne viđate sa nekada
dragim ljudima jeste to što oni ostaju za vas u vremenu kada ste se družili, tako da su oni za mene
ostali i danas tinejdžeri.
•
Izvor: Kablarnet/Đ. Mečanin

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 51 / 86
1.21. Osvrt na veliki jubilej AK Sloboda iz ugla legendarne Sneške
Pajkić: Željko Pantelić bio mi je sparing partner pred osvajanje
evropske titule u Splitu
29. avgust 2026.
ČAČAK – U susret promociji monografije povodom velikoj
jubileja – 60 godina od osnivanja Atletskog kluba Sloboda
Čačak, za portal Kablarnet govorila je nekadašnja evropska
prvakinja na 1.500 metara Snežana Pajkić.

Ona je evocirala uspomene na druženje sa čačanskim
atletičarima.
• Ponosna sam što sam imala priliku da sarađujem sa Čačanima, uvek predvođenim izuzetnim
trenerom Batom Radojičićem. Njihov tim činili su i
sjajni atletičari poput Biljane Damjanović i Biljane.
Posebno pamtim period oko prvenstva u Splitu, kada
je moj sparing partner bio izvanredni Željko
Pantelić, renomirani novinar i dopisnik iz Rima. Gde
god sam ja bila, pratio me i Željko. Kroz naše
treninge i saradnju, on je postigao pionirski rekord
Jugoslavije, čega se sa ponosom sećam – kaže
legendarna srednjoprugašica.

Svi su, sa Draganom Sekulićem na čelu, dolazili u Ćupriju.
• Bila su to lepa druženja. Profesor Aca Petrović je
gotivio Bata i svuda smo se lepo družili. Čačani su bili
jedni od retkih sa kojima smo se divno družili. Uvek
nam je bilo lepo, Bata je legenda, divan čovek i
trener. Divna sećanja imam na Čačak i AK Sloboda –
zaključuje Sneška Pajkić.

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 52 / 86
Izvor: Kablarnet/Đ. Mečanin

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 53 / 86
1.22.Legendarni dugoprugaš Dane Korica o velikom jubileju AK
Sloboda
27. avgust 2026.

ČAČAK – Dane Korica, istaknuta figura srpske atletike,
deli svoje misli povodom značajnog jubileja – 60 godina
postojanja Atletskog kluba Sloboda iz Čačka.
Povodom velikog jubileja biće upriličena promocija
monografije koja će se održati 15. septembra. Autori
monografije o AK Sloboda su Adam Trifunović i Momčilo
Jovašević.
• Šezdesetogodišnjica je izuzetan trenutak za jedan klub. Velika zahvalnost pripada svima koji su
učinili napor da se bogata istorija kluba ovekoveči u koricama knjige. Sa nestrpljenjem iščekujem
promociju knjige. Čačak je grad koji je dao vrhunske atletičare u različitim generacijama.
Atletski klub Sloboda ostvario je zapažene uspehe kako na nivou Srbije, tako i bivše Jugoslavije.
Naša povezanost kroz atletiku je duboka, čak i ako je Čačak poznatiji po košarkaškim zvezdama.
Atletika u ovom gradu možda nije imala pojedince sa svetskom slavom kao u košarci, ali je
svakako imala snagu u masovnosti i ponosne reprezentativce. Sve te priče su zabeležene u
monografiji, i nadam se da neće biti zanemarenih, jer ne želim nikoga izostaviti. Radio sam sa
mnogim izvanrednim atletičarima kao što su Nidžović, Vukajilovićka, Sekulić, Markešević… I
mnogi drugi koji su dali svoj doprinos. Tu je i Bata Tifani, njegov doprinos bio je ogroman,
posebno u organizaciji priprema u Medulinu, gde su brojni mladi sportisti imali priliku da se
razvijaju – počinje Dane Korica razgovor za Kablarnet.

Gde ste ovih dana?
• Upravo sam se vratio sa Zlatibora. Na srpskoj lepotici je održan Festival sportskog filma gde sam
dobio priznanje za životno delo. Prisutni su bili Dejan Rambo Petković, Goran Maksimović,
novinari i nagrađeni filmovi.
Vi ste igrali i fudbal na Zlatiboru?
• Slavka Kanjevac, najbolja fudbalerka i kapiten reprezentacije Jugoslavije, Rambo Petković i ja
igrali smo protiv momaka, stigli smo do finala, ali smo promašili penale. Baš je bilo interesantno,
3:3, u penalima se nismo snašli, a rivali su bili mlađi od nas.

Bili ste selektor naših reprezentacija?
• Da, prvo juniora, pa seniora. Mnogo je bilo posla, velika zemlja i vodio sam računa o svim našim
reprezentativcima.
Da li je atletika Vaš prvi sport?

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 54 / 86
• Rođen sam u Kutini, mala sredina i nije bilo pionira već sam odmah igrao fudbal sa seniorima
koji su bili grublji. Inače, putovao sam po šest kilometara od kuće do škole i toliko nazad.
Učestvovao sam na krosevima, bio sam uporan, pa sam bio drugoplasirani. To se kod mene
primilo, krenuo sam na prvenstva, došao u Beograd 1964. godine, postao prvak Juge na 3.000
metara i tako je krenulo. Bronzani na 5.000 metara, na prvenstvu Balkana, pa je došla vojska,
sportska četa, gde sam trenirao sa Franjom Mihalićem. On je bio moj uzor. Mihalić je bio nosilac
srebra na OI u maratonu. Želeo sam da se svira naša himna, ali sam bio jednom sedmi u finalu, pa
dve trke, na 10.000 metara, su me iznenadile, to je bilo mnogo za tri dana. Bilo je prenaporno,
međutim, tako je bilo i drugima. Na EP sam bio četvrti i peti na 10.000 metara.

Vaš rekord na 10.000 metara je još uvek aktuelan?
• Da, čitavih 55 godina važi, aktuelan je, i 16. maja sam pozvao
drugare, ministra sporta i još neke prijatelje… Ako neko ne
može da obori rekord čak pola veka znači da je vredan, a
postavio sam ga 1971. godine.

Pored toga što ste bili selektor u ASS, obavljali ste još neke funkcije?
• U Sportskom savezu Srbije bio sam generalni sekretar 13
godina, pa u sportskom društvu Crvena zvezda, jedan mandat,
sportski direktor ASS… Iz SSS otišao sam u penziju”.

Kažete da vam je sport sve dao?
• Pa sedam meseci sam ležao u gipsanom koritu, nisam bio
pokretan, kasnije imao sam i tuberkuloza pluća, ali mi je sport
sve dao. Nikada, kasnije, nisam bio bolestan.

Uvek aktuelno pitanje, srpska atletika danas?
• Angelina Topić, Adriana Vilagoš, koja je ostvarila zapažene rezultate na poslednjim
takmičenjima… Ne može uvek da se ostvari planirano, kao sada kod Angeline. Bila je spremna za
mnogo više, kao i Bošković, Mitrović… Ivana Španović još istražuje novu disciplinu i nije rekla
svoju konačnu reč. Može mnogo u troskoku, ima i volje i potencijala – zaključio je Dane Korica.
Pisali su o monografiji
Izvor: Kablarnet/Đ. Mečanin

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 55 / 86
1.23. Čačak nije samo Borac već i čačansko sportsko društvo Jedinstvo
Objavljeno 16/09/2026
Tag: Borac, jedinstvo, sport
Jedan od inicijatora objavljivanja monografije AK Sloboda bio je istoričar iz Međuopštinskog arhiva
Čačak Goran Davidović.
Sa diplomiranim istoričarem razgovarali smo nakon promocije monografije na kojoj su učestvovali
koautori, Trifunović –
Jovašević, potom Dane
Korica, Dragan
Zdravković i Goran
Davidović.
“Kada sam pogledao
letopis kluba i neke
fascinantne podatke
došao sam do zaključka
da se nešto mora
uraditi. Ovo je i najveće
sportsko priznanje za
sve generacije, dar za
sportske radnike i
atletičare Slobode. Oni
su mnogo toga uradili
za klub, naš grad koji
je pomagao kroz
decenije ali se nije
odužio do kraja i na
pravi način”, kaže Davidović.
Knjiga ima preko 500 strana.
“Malo sam počeo da se bavim istorijom sporta i ima zanimljivih stvari. Redak primer gde su koautori
uradili popis svih atletičara. Za mene kao istoričara ovo je fascinantan primer”.
BK Borac obeležio je osam decenija, FK Borac vek postojanja. Očekuje nas puno toga kada je sport u
pitanju.
“Čačak ima bogatu tradiciju i drago mi je što se i FK Remont obnovio. Čačak nije samo Borac već i
čačansko sportsko društvo Jedinstvo koje je između dva svetska rata beležilo zapaženije rezultate. Jedinstvo
je bilo regionalni prvak u tadašnjoj kraljevini Jugoslaviji”, govori nam Goran Davidović i možda najavljuje
nova iznenađenja.
Pored Davidovića na promociji u biblioteci “Vladislav Petković Dis” govorili su Dane Korica i Dragan
Zarić.
„Mali je broj klubova koji mogu da se pohvale ovako detaljnom i obimnom monografijom. Prikazano je sve
što je svaki atletičar postigao, od ranih početaka do završetka sportske karijere. Zahvalnost dugujem
autorima što su me pozvali da budem deo ove značajne priče. Iskreno verujem da će ova monografija služiti
i kao inspiracija mladim sportistima da se posvete atletici“, izjavio je Zarić.
Na pitanje o najboljim atletičarima koje je Srbija iznedrila, Zarić je sa ponosom spomenuo imena Vere
Nikolić, Nenada Stekića i Franje Mihalića.

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 56 / 86
“Moram da istaknem da sam od 1975. do 1985. godine bio aktivan učesnik u sportu. Moj prvi selektor bio
je Dane Korica. Iako su nam se putevi kasnije razdvojili, kroz različite sportske saveze, ostali smo bliski
prijatelji. Njegovi sportski uspesi zaista ostaju nedostižni, zadržao je rekord Srbije punih 55 godina.”
Na pitanje o ličnim uspesima, Zarić je sa ponosom pomenuo: “Naše štafetno postignuće na 4×100 metara, iz
1981. godine, je i danas aktuelno nakon 45 godina. U toj štafeti bili su Nikolić, Popović, Milinkov i ja. Ispisali
smo vreme 39.79 na Balkanijadi u Sarajevu. Moj lični rekord na Balkanskom prvenstvu je 10.52 sekunde.
Sećam se trke u Solunu, gde smo, iako je Grk bio favorit, bugarski atletičar i ja završili ispred njega. Na
Balkanskim igrama dva puta sam zauzeo drugo mesto na 100 i 200 metara. Takođe sam trčao u polufinalu
evropskog prvenstva na istim distancama, rame uz rame sa najbržim ljudima toga doba. Bio sam i kandidat
za Olimpijske igre 1980. godine.”
Zarić je takođe podelio svoja razmišljanja o sadašnjosti i budućnosti atletike: „U moje vreme, Jugoslavija je
bila velika zemlja i mogla je da sastavi sjajnu reprezentaciju. Danas, nažalost, svedoci smo osipanja i među
takmičarima i među trenerima. Ipak, i dalje ima entuzijastičnih trenera koji vredno rade i stvaraju nove
generacije sportista. Tako poput porodica Topić ili Vilagoš, i Ivana Španović je mnogo postigla. Radujem se
novim entuzijastima u sportu”, naglasio je Zarić.
Dane Korica, poznati atletičar, selektor, sportski radnik, rekorder, na 10.000 metara, čitavih 55 godina,
govorio je i o monografiji i jubileju AK Sloboda! Prvo o rekordu starom 55 godina.
“Da, čitavih 55 godina važi, aktuelan je, i 16. maja sam pozvao drugare, ministra sporta i još neke
prijatelje…Ako neko ne može da obori rekord čak pola veka znači da je vredan, a postavio sam ga 1971.
godine”.
Dane Korica, istaknuta figura srpske atletike, deli svoje misli povodom značajnog jubileja Atletskog kluba
Sloboda iz Čačka i monografije koja je ugledala svetlost dana.
“Šezdesetogodišnjica je izuzetan trenutak za jedan klub. Velika zahvalnost pripada svima koji su učinili
napor da se bogata istorija kluba ovekoveči u koricama knjige. Sa nestrpljenjem sam iščekivao promociju
knjige. Čačak je grad koji je dao vrhunske atletičare u različitim generacijama. Atletski klub Sloboda
ostvario je zapažene uspehe kako na nivou Srbije, tako i bivše Jugoslavije. Naša povezanost kroz atletiku je
duboka, čak i ako je Čačak poznatiji po košarkaškim zvezdama. Atletika u ovom gradu možda nije imala
pojedince sa svetskom slavom, kao u košarci, ali je svakako imala snagu u masovnosti i ponosne
reprezentativce. Sve te priče su zabeležene u monografiji, i nadam se da neće biti zanemarenih, jer ne želim
nikoga izostaviti. Radio sam sa mnogim izvanrednim atletičarima kao što su Nidžović, Vukajilovićka,
Sekulić, Markešević… I mnogi drugi koji su dali svoj doprinos. Tu je i Bata Tifani, njegov doprinos bio je

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 57 / 86
ogroman, posebno u organizaciji priprema u Medulinu, gde su brojni mladi sportisti imali priliku da se
razvijaju,” kaže Dane Korica.
Gde ste bili ovih dana?
“Nedavno sam se vratio sa Zlatibora. Na srpskoj lepotici je održan Festival sportskog filma gde sam dobio
priznanje za životno delo. Prisutni su bili Dejan Rambo Petković, Goran Maksimović, novinari i nagrađeni
filmovi”.
Vi ste igrali i fudbal na Zlatiboru?
“Slavka Kanjevac, najbolja fudbalerka i kapiten reprezentacije Jugoslavije, Rambo Petković i ja igrali smo
protiv momaka, stigli smo do finala, ali smo promašili penale. Baš je bilo interesantno, 3:3, u penalima se
nismo snašli, a rivali su bili mlađi od nas”.
Bili ste i selektor naših reprezentacija?
“Da, prvo juniora, pa seniora…Mnogo je bilo posla, velika zemlja i vodio sam računa o svim našim
reprezentativcima”.
Da li je atletika Vaš prvi sport?
“Rođen sam u Kutini, mala sredina i nije bilo pionira već sam odmah igrao fudbal sa seniorima koji su bili
grublji. Inače, putovao sam po šest kilometara od kuće do škole i toliko nazad. Učestvovao sam na
krosevima, bio sam uporan, pa sam bio drugoplasirani. To se kod mene primilo, krenuo sam na prvenstva,
došao u Beograd 1964. godine, postao prvak Juge na 3.000 metara i tako je krenulo. Bronzani na 5.000
metara, na prvenstvu Balkana, pa je došla vojska, sportska četa, gde sam trenirao sa Franjom Mihalićem.
On je bio moj uzor. Mihalić je bio nosilac srebra na OI u maratonu. Želeo sam da se svira naša himna, ali
sam bio jednom sedmi u finalu, te dve trke, na 10.000 metara, su me iznenadile, to je bilo mnogo za tri dana.
Bilo je prenaporno, međutim, tako je bilo i drugima. Na EP sam bio četvrti i peti na 10.000 metara”.
Vaš rekord na 10.000 metara je još uvek aktuelan?
“Da, čitavih 55 godina važi, aktuelan je, i 16. maja sam pozvao drugare, ministra sporta i još neke
prijatelje…Ako neko ne može da obori rekord čak pola veka znači da je vredan, a postavio sam ga 1971.
godine”.
Pored toga što ste bili selektor u ASS obavljali ste još neke funkcije?
“U Sportskom savezu Srbije bio sam gen. sek. 13 godina, pa u sportskom društvu Crvena zvezda, jedan
mandat, sportski direktor ASS…i iz SSS otišao sam u penziju”.
Kažete da Vam je sport sve dao?
“Pa sedam meseci sam ležao u gipsanom koritu, nisam bio pokretan, kasnije imao sam i tuberkuloza pluća,
ali mi je sport sve dao. Nikada, kasnije, nisam bio bolestan”.
Uvek aktuelno pitanje, srpska atletika danas?
“Angelina Topić, Adriana Vilagoš, koja je ostvarila zapažene rezultate na poslednjim takmičenjima…Ne
može uvek da se ostvari planirano, kao nedavno kod Angeline. Bila je spremna za mnogo više, kao i
Bošković, Mitrović…Ivana Španović još istražuje novu disciplinu i nije rekla svoju konačnu reč. Može
mnogo u troskoku, ima i volje i potencijala”, zaključio je Dane Korica.
Đurđe Mečanin / Kablarnet.rs

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 58 / 86
1.24. Poznati srpski novinar bio je član Atletskog kluba Sloboda
Objavljeno 31/08/2026
Tag: Atletika, Sloboda, Željko Pantelić
Željko Pantelić je srpsko-italijanski novinar s bogatom karijerom koja je
počela u Radio-televiziji Beograd, a kasnije se razvijala u Italiji i kao dopisnik
u Briselu.
Ipak, danas nam Željko Pantelić odgovara, uglavnom, na sportska pitanja i to
u vezi sa AK Sloboda iz Čačka gde je počeo sportsku karijeru.
1. Da li ste se kao dečak bavili još nekim sportom osim atletike?
“Pored atletike igrao sam košarku i fudbal, međutim, u to vreme, u
pionirskom uzrastu, atletika je pružala mnogo više mogućnosti za
putovanja, odlaske u druge republike tadašnje SFRJ i inostranstvo,
tako da je, iz te perspektive, atletika, barem meni, bila mnogo
privlačnija”.
2. Ko Vam je bio prvi trener?
“Bato Radojičić nije bio samo moj prvi trener, već je bio možda i
najznačajnija osoba u mom detinjstvu. Za njega i njegovu celu
porodicu vezuju me najlepša sećanja iz vremena odrastanja. Bato mi je
dao i nadimak „Mali“ – on će me pratiti sve vreme u pionirskim i
juniorskim danima – pošto sam bio najmlađi u njegovoj grupi, u kojoj
su bili Dragan Sekulić, Dragan Dukanac i Biljana Damljanović”.
3. Da li ste imali sportske uzore?
“Kada sam ja počinjao da treniram, 1984. godine, imao sam tri uzora:
Dragana Sekulića, zatim Dragana Zdravkovića – u to vreme, na
jugoslovenskom nivou, Cale je bio ikona srednjih pruga – a od
stranih srednjoprugaša strastveno sam navijao za Stiva Krema,
člana čuvene britanske veličanstvene trojke sa Ovettom i
Kouom”.
4. Na koji naćin se sećate AK Sloboda?
“AK Sloboda je u to vreme bila velika porodica. Odlazak na
trening bio je radost, svako takmičenje praznik, a pripreme u
Medulinu i na Zlatiboru imaju i danas posebno mesto u mojim
sećanjima, kao, verujem, i u sećanjima velike većine atletičarki i
atletičara sa kojima sam trenirao. Iako atletika nije timski sport,
mi smo se družili i bili tu jedni za druge uvek. To zajedništvo je
nešto što nikada više nisam iskusio na drugim mestima, bilo da se
radi o sportu ili poslu”.
5. Tokom karijere mnogo ste pomogli Sneži Pajkić kao i ona
Vama?
“Za Snežu Pajkić me vežu veoma lepe uspomene. Proveli smo
nekoliko godina zajedno. Gotovo se nismo razdvajali i bili smo
sinhronizovani kao blizanci na treninzima. Budući da je ona tri
godine starija od mene, bila mi je kao starija sestra koju nisam
imao i uz nju sam naučio puno stvari, uključujući pijenje kafe i
brojne kartaške igre. Zahvaljujući radu sa njom, istrčao sam i

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 59 / 86
tadašnje jugoslovenske rekorde na 800 i 1.500 metara”.
6. Koliko je “kraljica sportova” uticala na Vaš život?
“Atletika je oblikovala moj život, otvorila mi je nove horizonte, omogućila, slikovito rečeno, da izađem iz ove
naše čačanske kotline i da stignem na mesta o kojima sam maštao dok sam trčao po bedemu, atletskoj stazi
ili okretao krugove oko Slobodinog igrališta”.
7. Kako ste počeli da se bavite novinarstvom?
“Novinarsku karijeru sam počeo na nacionalnoj televiziji koja se tada zvala Radio-televizija Beograd, a tek
su joj kasnije promenili ime u RTS. A nekoliko meseci sam radio i na čačanskom Radio Džokeru. Jedan sam
od retkih koji je počeo na televiziji, a završio u tzv. pisanom novinarstvu; obično se ide drugim putem –
novine, nedeljnici, pa televizija. Pisano novinarstvo ima veliku prednost, koju sve više cenim, a to je sloboda,
odnosno, niste vezani za mesto, kao što je slučaj sa televizijom”.
8. Koliko često Vas put navede u Čačak?
“U Srbiju i Čačak, zbog obaveza, dolazim retko i posebno mi je žao što sam izgubio kontakt sa
prijateljicama i prijateljima iz atletskih dana. Pozitivna okolnost kada se ne viđate sa nekada dragim
ljudima jeste to što oni ostaju za vas u vremenu kada ste se družili, tako da su oni za mene ostali i danas
tinejdžeri”.
Đurđe Mečanin/ Kablarnet.rs

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 60 / 86
1.25. Katarina Sekulić o atletskoj karijeri u AK Sloboda
Objavljeno 27/08/2026
Kako se sećanja osvežavaju uz listanje stranica monografija,
nekadašnja atletičarka AK Sloboda, Katarina Sekulić, podelila
je svoje uspomene povodom promocije monografije kluba za
Kablarnet.rs.
“Moj ulazak u svet sporta započeo je odbojkom sa samo šest
godina, ali, kao što to sudbina često namesti, ubrzo sam se
usmerila ka ‘kraljici sportova’. Od prvog koraka na stazi do
oproštajnog zvuka pištaljke, moj put je nadgledao trener
Slobodan Nidžović, figura koja je oblikovala svaki moj korak”,
prisetila se Katarina sa osmehom.
Na pitanje o sportskim postignućima, Katarina ponosno
ističe: “Osvajanje trećeg mesta na Evropskom olimpijskom
festivalu mladih (EJOF) i plasman na osmo mesto na Svetskom
prvenstvu za juniore su svakako svetle tačke moje karijere.”
Iako svaki sportista teži postizanju više, Katarina gleda na svoju karijeru sa zadovoljstvom: “Naravno, uvek
postoji prostor za unapređenje, ali biti zadovoljna sobom – to je uspeh sam po sebi.”
Kako se bliži dugoočekivana promocija monografije povodom jubileja, AK Sloboda obeležava značajnih 60
godina postojanja. Katarina uz mali uzdah kaže: “Nažalost, zbog povratka sa mora 17. septembra, neću biti
u mogućnosti da prisustvujem promociji 15. septembra.”
U njenom životu sada se otvara novo poglavlje, kako se ostvarila kao majka: “Pre samo dva meseca postala
sam majka divnog sina,” kaže sa očiglednim ponosom i toplinom u glasu.
Govoreći o počecima svoje strasti prema atletici, Katarina podeli: “Prvo me je fudbal privukao, jer moj brat
je trenirao, ali tada sam sa mamom prisustvovala jednom treningu gde je skakala Marijana Jovančević. Ta
scena me je očarala, i za samo pet dana odlučila sam da je atletika moj pravi put.”
Kada je reč o uzorima iz sveta srpske atletike, Katarina navodi imena poput Ivane Španović i Angeline
Topić, i sa ljubavlju izdvaja Anđelu Obradović među atletičarkama iz Čačka.
Na kraju našeg razgovora, želimo Katarini svu sreću u budućim poduhvatima i upućujemo poljubac njenom
malenom sinu.
Kablarnet.rs

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 61 / 86
1.26. 60 godina Atletskog kluba Sloboda
Objavljeno 26/08/2026
Tag: AK Sloboda, Atletika, Korica
Dane Korica, legenda srpske atletike, za nas govori i o velikom jubileju AK
Sloboda iz Čačka, a i povodom monografije čija će se promocija održati 15.
09. 2026. godine.
– Šezdesetogodišnjica je izuzetan trenutak za jedan klub. Velika zahvalnost
pripada svima koji su učinili napor da se bogata istorija kluba ovekoveči u
koricama knjige. Sa nestrpljenjem iščekujem promociju knjige. Čačak je
grad koji je dao vrhunske atletičare u različitim generacijama. Atletski klub
Sloboda ostvario je zapažene uspehe kako na nivou Srbije, tako i bivše
Jugoslavije. Naša povezanost kroz atletiku je duboka, čak i ako je Čačak
poznatiji po košarkaškim zvezdama. Atletika u ovom gradu možda nije
imala pojedince sa svetskom slavom kao u košarci, ali je svakako imala
snagu u masovnosti i ponosne reprezentativce. Sve te priče su zabeležene u
monografiji, i nadam se da neće biti zanemarenih, jer ne želim nikoga
izostaviti. Radio sam sa mnogim izvanrednim atletičarima kao što su
Nidžović, Vukajilovićka, Sekulić, Markešević… I mnogi drugi koji su dali
svoj doprinos. Tu je i Bata Tifani, njegov doprinos bio je ogroman, posebno
u organizaciji priprema u Medulinu, gde su brojni mladi sportisti imali priliku da se razvijaju – kaže Dane
Korica.
• Gde ste ovih dana?
– Upravo sam se vratio sa Zlatibora. Na srpskoj lepotici je održan Festival sportskog filma gde sam dobio
priznanje za životno delo. Prisutni su bili Dejan Rambo Petković, Goran Maksimović, novinari i nagrađeni
filmovi.
• Vi ste igrali i fudbal na Zlatiboru?
– Slavka Kanjevac, najbolja fudbalerka i kapiten reprezentacije Jugoslavije, Rambo Petković i ja igrali smo
protiv momaka, stigli smo do finala, ali smo promašili penale. Baš je bilo interesantno, 3:3, u penalima se
nismo snašli, a rivali su bili mlađi od nas.
• Bili ste selektor naših reprezentacija?
– Da, prvo juniora, pa seniora…Mnogo je bilo posla, velika zemlja i vodio sam računa o svim našim
reprezentativcima.
• Da li je atletika Vaš prvi sport?
– Rođen sam u Kutini, mala sredina i nije bilo pionira već sam odmah igrao fudbal sa seniorima koji su bili
grublji. Inače, putovao sam po šest kilometara od kuće do škole i toliko nazad. Učestvovao sam na
krosevima, bio sam uporan, pa sam bio drugoplasirani. To se kod mene primilo, krenuo sam na prvenstva,
došao u Beograd 1964. godine, postao prvak Juge na 3.000 metara i tako je krenulo. Bronzani na 5.000
metara, na prvenstvu Balkana, pa je došla vojska, sportska četa, gde sam trenirao sa Franjom Mihalićem.
On je bio moj uzor. Mihalić je bio nosilac srebra na OI u maratonu. Želeo sam da se svira naša himna, ali
sam bio jednom sedmi u finalu, pa dve trke, na 10.000 metara, su me iznenadile, to je bilo mnogo za tri
dana. Bilo je prenaporno, međutim, tako je bilo i drugima. Na EP sam bio četvrti i peti na 10.000 metara.
• Vaš rekord na 10.000 metara je još uvek aktuelan?
– Da, čitavih 55 godina važi, aktuelan je, i 16. maja sam pozvao drugare, ministra sporta i još neke
prijatelje…Ako neko ne može da obori rekord čak pola veka znači da je vredan, a postavio sam ga 1971.
godine.
• Pored toga što ste bili selektor u ASS obavljali ste još neke funkcije?
– U Sportskom savezu Srbije bio sam gen. sek. 13 godina, pa u sportskom društvu Crvena zvezda, jedan
mandat, sportski direktor ASS…i iz SSS otišao sam u penziju.

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 62 / 86
• Kažete da Vam je sport sve dao?
– Pa sedam meseci sam ležao u gipsanom koritu, nisam bio pokretan, kasnije imao sam i tuberkuloza pluća,
ali mi je sport sve dao. Nikada, kasnije, nisam bio bolestan.
• Uvek aktuelno pitanje, srpska atletika danas?
– Angelina Topić, Adriana Vilagoš, koja je ostvarila zapažene rezultate na poslednjim takmičenjima…Ne
može uvek da se ostvari planirano, kao sada kod Angeline. Bila je spremna za mnogo više, kao i Bošković,
Mitrović…Ivana Španović još istražuje novu disciplinu i nije rekla svoju konačnu reč. Može mnogo u
troskoku, ima i volje i potencijala – zaključio jeDane Korica.
Đurđe Mečanin / Kablarnet.rs / Ozon Press

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 63 / 86
1.27.Srećko Kopljaš: Diplomirao sam sa desetkom, a nosio sam i
olimpijski plamen!
Objavljeno 18/08/2026
Tag: Borac, karijera, Srećko Kopljaš
U školi, u Kotraži, bio je neprikosnoveni majstor rukometa i odbojke, briljirajući među dečacima rođenim
1960. godine. I ne samo da je bio neprikosnoven među svojim vršnjacima, već je dominaciju proširio i na
dečake rođene godinu dana ranije.
Sa starijim momcima s lakoćom je ulazio u fudbalske okršaje, a srednjoškolsko obrazovanje nastavio je u
Čačku. Tu je, pod budnim okom trenera Rajka Đokovića, usavršavao gimnastičke veštine, dok je kod
Srećka Jovanovića pokazao izuzetan talenat u troskoku i karateu.
– Jorga je predvodio karate klub Borac, pa mu nisu dali da otvori svoj klub. Jorga i Zoran Petrović su
stavili veto, tako da je Srećko sa Šumonjom pokrenuo Feniks u Beogradu.
Inače, Jovanović je bio dekan, čak u dva mandata, na DIF-u – priča
nam Srećko Mirosavić, poznatiji kao Srećko Kopljaš.
• Kako ste prešli na koplje?
– Da, ravno dve decenije sam bacao koplje, bio sam deo reprezentacije bivše
Jugoslavije, nastupajući za seniorski tim Srbije. Tri godine sam bacao za
Borac, zatim godinu za Slobodu, i čak šesnaest godina za niški Železničar s
kojim sam dospeo u prvu ligu. Zajedno sa timom osvajao sam trijumfe nad
Partizanom i Zvezdom.
• Na postolju ste bili rame uz rame sa Topićem i Perićem?
– Tako je, prvo Topić, ja, pa Perić, a naredne godine Perić, ja, pa Topić. Takođe, bio sam i kapiten tima.
• Imali ste dvogodišnju pauzu nakon srednje škole?
– Dok sam bio u Nišu, svrstan sam među tri najbolja studenta sa prosekom od 8.18, a diplomirao sam sa
desetkom. Sve sam završio za četiri i po godine, a bio sam i nosilac olimpijskog plamena.
• Upisani ste među 20 najzaslužnijih sportista Niša?
– U gradu od 250.000 stanovnika dobio sam priliku, neizmernu čast, da nosim olimpijski plamen, koji je išao
od Atine do Sarajeva.
Kada ste se vratili u Borac?
– Po povratku iz Niša, na poziv Ratka Joksića i Radmila Mišovića, pridružio sam se Borcu. U Borcu sam
proveo dvanaest sezona, radeći sa Ratkom, Stepijem, Trajkovićem, Androićem, Bokeljom, Džolijem…
Takođe, s Ralom, Pecom… ‘Odgojio’ sam šest reprezentativaca među kojima su bili Miro Radošević,
Basarić, Nišavić, Mihajlovski, Malina i Haris Brkić. Da ne zaboravim Joru, Zeca Milisavljevića… I kroz sve
te sezone bio sam kondicioni trener, a četiri sezone i pomoćni trener.
• Ko bi bila Borčeva petorka svih vremena?
– Teško je nekom nepravdu načiniti, ali Radmilo, Arso i Zec Milisavljević, zatim, Vlade Androić, Žoc,
Kićan. Posljednja dvojica nisu dugo igrala za Borac kao Mirko Drobnjak ili Marko Ivanović. Ivanović je sa
kadetima bio prvak Evrope, sa juniorima drugi. Sa olimpijskom reprezentacijom osvojio srebro, a i čuvao je
Barklija. Za A reprezentaciju imao je 66 nastupa, a Đerđa i Ćosić ga dva puta nisu poveli, iako je igrao i sa
Rašom Radovanovićem.
• Bili ste i poznati “kafedžija”?
– U Borcu, pod Radmilom, plata je bila redovna, ali ne preterano visoka. Arsov lokal sam vodio dve godine,
zatim San Francisko, Čolakovu kafanu… Uvek sam trčao u Borac koji se borio za opstanak ili vrh tabele.
Čak sam i finansijsku podršku donosio Borcu, premije, lako sam prikupljao novac koji smo delili igračima u

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 64 / 86
slučaju pobede, u suprotnom novac ostaje u klubu. U Čačku me svi poznaju. Oko 50, 60 hiljada maraka sam
doneo u klub, te pare, kroz plate i doprinose, nisam uzeo za godine provedene u Borcu.
• Srećko ističe saradnju sa divnim lekarima sa kojima je radio po tri godine?
– Sa Bokom Kojićem, Draganom Vukašinovićem, Zokijem Matijevićem i Cokom Antonovićem. Divni ljudi i
stručnjaci.
• Da li ste činili neke pogrešne korake? U životu ili sportu.
– Sportski ne, ali privatno sam nadrljao. Imao sam dve nesreće, iz ‘vedra neba’, jedva sam se izvukao i ostao
živ. Ipak, evo me, još sam na nogama.
• Kakve su te priče o sukobima sa “žestokim” momcima u gradu?
– Bio sam borac za pravdu, štitio sam slabije, devojke i žene… Nisam mario za nadmene siledžije i borio
sam se protiv njih širom Srbije. Borio sam se za pravdu i poštenje.
• Koji su najveći uspesi Borca?
– S Lazom Lečićem i Acom Nikolićem stigli smo do četvrtog mesta. Najveći treneri Borca bili su Profesor i
Ratko Joksić. Ratko je radio sa decom, delovao u Rusiji, legende kao što je Duda ga je voleo i poštovao. I u
86. godini se ne predaje. Čovek divnih manira i vrhunski trener – zaključuje Srećko Kopljaš.
Đurđe Mečanin/Kablarnet.rs

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 65 / 86
1.28. Trifunović-velika imena izazov

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 66 / 86
1.29. ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ АТЛЕТСКОГ КЛУБА
„СЛОБОДА” У УТОРАК У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ
13. септембра 2026 Z. Ј. Komentara (0)
У уторак, 15. септембра, у 18 часова у сали Градске библиотеке „Владислав Петровић Дис” биће
представљена монографија Атлетског клуба „Слобода“ Чачак.
Атлетски клуб „Слобода” основан је давне 1966. године. Током првих 60 година постојања овај клуб
изнедрио је бројне шампионе како у мушкој, тако и у женској категорији, а све то представљено је у
монографији чији су аутори: Адам Трифуновић и Момчило Јовашевић. Атлетски клуб „Слобода”
Чачак један је од најстаријих и најтрофејнијих спортских колектива у Чачку.
На промоцији говориће: Горан Давидовић, дипломирани историчар, архивски саветник
Међуопштинског историјског архива Чачак, др Дане Копривица, дугогодишњи селектор атлетске
репрезентације Југославије, доживотни потпредседник Европске асоцијације атлетских тренера,
дугогодишњи генерални секретар Српског спортског савеза, Драган Зарић, вишеструки првак
Југолсавије на 100 и 200 метара. Модератор ће бити Весна Рудинац.
Организатори вас позивају да дођете, како би сви заједно евоцирали успомене на лепа времена када
су витештво и другарство били на цени. Издавач монографије је Библиотека општине Лучани у
Гучи.
В.Ј.

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 67 / 86
1.30. ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ АТЛЕТСКОГ
КЛУБА „СЛОБОДА“
16. септембра 2026 Z. Ј. Komentara (0)
У Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“ у уторак, 15. септембра, представљена је
Монографија Атлетског клуба „Слобода“ Чачак. Монографија је издата поводом обележавања 60
година од оснивања АК „Слобода“ који је изнедрио бројне шампионе, како у мушкој, тако и у
женској категорији. Аутори монографије су Адам Трифуновић и Момчило Јовашевић. Модератор је
била Весна Рудинац.
– За атлетичаре из Чачка морамо нагласити да су то људи на понос Чачка, Србије и бивше
Југославије. Био сам двадесет година селектор Атлетског савета Југославије и када би неко споменуо
АК „Слобода“ из Чачка, заиста је имао шта да каже. Дивно сам сарађивао са тренерима и
атлетичарима. Ова Монографија говори о људима који су наследници оних правих шампиона, а и
они сами су данас прави шампиони – рекао је др Дане Корица, дугогодишњи селектор атлетске
репрезентације Југославије, доживотни потпредседник Европске асоцијације атлетских тренера,
дугогодишњи генерални секретар Српског спортског савеза.

Промоција је била одлична прилика да се говори о свима који су својим трудом у радом постигли
добре резултате и тако прославили наш град и земљу.

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 68 / 86
– Мало је клубова који се могу похвалити овако дугим
трајањем и оваквом Монографијом. Захвалан сам што сам
успео да на неки начин помогнем у прикупљању резултата
и материјала који су били потребни за писање Монографије
– рекао је Драган Зарић, вишеструки првак Југолсавије на
100 и 200 метара.
Идеја о овој књизи стара је више од деценије. Различити
фактори утицали су на то да буде објављена баш сада.
– Идеја да направим монографију АК „Слобода“ родила се
2012. године, када сам почео сам да стварам слику како бих
то могао да урадим. Захваљујући подацима из „Чачанског гласа“, „Слободног листа“ и разговора са
друговима са којима сам се бавио атлетиком дошао сам до закључка да ће то трајати мало дуже.
Лаганим кораком сам кренуо, направио концепцију за неких 20 година, па је касније то прешло на
неки више ниво – рекао је Момчило Јовашевић, аутор.
Адам Трифуновић, аутор Монографије говорио је о томе како је из света машинства ушао у свет
атлетике и то преко Компаније „Слобода“.

– Када је Чачак био „Национална престоница
културе“ била је организована изложба посвећена
Компанији „Слобода“. Било је припремљено
нешто о Фудбалском клубу „Слобода“, тениском
и атлетском. Податке о фудбалском и тениском
клубу смо имали, али нашао сам се у чуду да
никаквих информација нема о АК „Слобода“, о
медаљама, такмичарима, такмичењима.
Захваљујући „Чачанском гласу“ и „Слободном листу“
који су све то увек пратили било нам је омогућено да
прикупимо неке информације – навео је Трифуновић.

О значају ове Монографије са историјске тачке гледишта
говорио је рецензент Горан Давидовић, дипломирани
историчар, архивски саветник Међуопштинског
историјског архива Чачак.
Опширније у штампаном издању „Чачанског гласа”
Виолета Јовичић

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 69 / 86

1.31.
Šest decenija atletike u Čačku
Povodom 60 godina od osnivanja Atletskog kluba “Sloboda” iz Čačka, 15. septembra u Gradskoj biblioteci
“Vladislav Petković Dis” predstavljena je monografija posvećena bogatoj sportskoj istoriji ovog kluba.
18.09.2026. 21:5913 pregleda

Foto: Gradska biblioteka / Aleksandar Vukajlović
Monografija “Atletski klub Sloboda Čačak: 1966–2026” delo je autora Adama Trifunovića i Momčila
Jovaševića. Publikacija na 505 stranica, obogaćena fotografijama, sistematski prati nastajanje i razvoj
kluba, ključne događaje, biografije atletičara, trenera, sudija i sportskih radnika, kao i analitiku rezultata
sa zvaničnih takmičenja. Galerija fotografija iz svih perioda, prikupljena uz saradnju sa bivšim članovima
kluba čini ovu knjigu posebno interesantnom i vrednom.
Foto: Gradska biblioteka / Aleksandar Vukajlović
Prisutnima su se obratili recenzenti i gosti: dr Dane Korica, dugogodišnji selektor atletske reprezentacije Srbije,
Dragan Zarić, višestruki prvak Jugoslavije u sprintu i generalni sekretar Srpskog atletskog saveza, kao i Goran
Davidović, diplomirani istoričar i arhivski savetnik Međuopštinskog istorijskog arhiva Čačak. Program je vodila
Vesna Rudinac, dok su autori, Adam Trifunović i Momčilo Jovašević, predstavili nastanak knjige i najvažnije
trenutke iz istorije kluba.
Foto: Gradska biblioteka / Aleksandar Vukajlović
Prema podacima iz monografije, u periodu od 1966.
do 2026. godine atletičari “Slobode” ostvarili su
1.215 evidentiranih nastupa na zvaničnim
takmičenjima. Osvojili su 5 medalja na svetskim, 61
na evropskim, 54 na balkanskim, 248 na
jugoslovenskim i 906 medalja na takmičenjima u
Srbiji, uz 1.729 pobeda na lokalnim takmičenjima.
Klub je iznedrio jednog svetskog, tri evropska, 22
balkanska, 57 jugoslovenskih i 228 šampiona Srbije.

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 70 / 86
Foto: Gradska biblioteka / Aleksandar
Vukajlović
Istaknuto je da monografija predstavlja ne
samo sportski dokument, nego i važan deo
kulturnog nasleđa Čačka. Recenzenti su
naglasili da delo prevazilazi okvire sportske
hronike i da je vredan izvor za proučavanje
istorije lokalne zajednice. Autori i gosti
uputili su poziv mladima da nastave
tradiciju bavljenja atletikom, podsetivši da
je “Sloboda” ponos grada i regiona.
Tekst: Marina Belić
PODE LI TE V EST

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 71 / 86
1.32.

Pisali su o monografiji

Foto: Aleksandar Vukajlović
Podeli
Monografiju su napisali Adam Trifunović i Momčilo Jovašević, a publikacija na 505 strana, uz veliki broj
fotografija, prati nastanak i razvoj kluba, najznačajnije događaje, biografije atletičara, trenera, sudija i sportskih
radnika, kao i rezultate ostvarene na zvaničnim takmičenjima.
Poseban deo monografije čini foto-arhiva koja obuhvata različite periode u istoriji kluba, a prikupljena je uz pomoć
nekadašnjih članova „Slobode“.
O knjizi i istoriji čačanskog atletskog kluba govorili su recenzenti i gosti – dugogodišnji selektor atletske
reprezentacije Srbije dr Dane Korica, višestruki prvak Jugoslavije u sprintu i generalni sekretar Srpskog atletskog
saveza Dragan Zarić, kao i diplomirani istoričar i arhivski savetnik
Međuopštinskog istorijskog arhiva Čačak Goran Davidović

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 72 / 86
.
Program je vodila Vesna Rudinac, dok su autori monografije predstavili okolnosti u kojima je knjiga
nastala i najznačajnije segmente istorije kluba.
Foto: Aleksandar Vukajlović
Prema podacima objavljenim u monografiji, atletičari „Slobode“ ostvarili su od 1966. do 2026. godine
ukupno 1.215 evidentiranih nastupa na zvaničnim takmičenjima.
U tom periodu osvojili su pet medalja na svetskim, 61 na evropskim, 54 na balkanskim, 248 na
jugoslovenskim i 906 medalja na takmičenjima u Srbiji. Na lokalnim takmičenjima zabeležili su 1.729
pobeda.
Iz redova kluba potekao je jedan svetski, tri evropska, 22 balkanska, 57 jugoslovenskih i 228 šampiona
Srbije.

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 73 / 86
1.33.Adam Trifunović, koautor monografije o AK Sloboda: Atletičari
našeg kluba osvojili su 1.270 medalja na različitim takmičenjima
Morava info pre 13 dana | Kablarnet/Đ. Mečanin

ČAČAK – Atletski klub Sloboda iz Čačka, osnovan 18. marta 1966.
godine, ove godine obeležava šest decenija postojanja i tim
povodom izašla je monografija “Sloboda – Atletski klub: 1966 –
2026“.
Koautori monografije su Adam Trifunović i Momčilo Jovašević.
Jedan od koautora, Adam Trifunović, nekadašnji direktor
“Slobode“, kaže za Kablarnet da je u godini kada je Čačak bio
prestonica kulture bila velika izložba o toj kompaniji. Istorijski
arhiv, sa Goranom Davidovićem na čelu, je vodio taj projekat i
tražio je podatke o sportskim klubovima Slobode, atletskom,
teniskom i fudbalskom klubu Sloboda. Niste bili srećni, jer ste
ustanovili da klub ima 1.270 medalja
JOŠ IZ

OVE RUBRIKE

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 74 / 86
1.34. Sneška Pajkić o jubileju AK Sloboda i evropskoj tituli u Splitu
август 29, 2026
in ČAČAK

Pisali su o monografiji

KAKO PIŠE Kablarnet, povodom predstojeće promocije monografije koja obeležava značajan jubilej – 60
godina postojanja Atletskog kluba Sloboda iz Čačka, o svojim sećanjima govorila je Snežana Pajkić,
nekadašnja evropska prvakinja na 1.500 metara.
Pajkić je održala razgovor u kojem se osvrnula na svoje vreme provedeno sa atletičarima iz Čačka, ističući
duboke veze koje su se formirale unutar kluba. Seća se velikog entuzijazma i zajedništva koje je vladalo
među članovima, koji su često dolazili u Ćupriju, predvođeni Draganom Sekulićem. U njenim očima, ti
trenuci predstavljaju neprocenjive uspomene na prijateljstva i takmičenja koja su obeležila njen život.
U monografiji, koja će biti predstavljena prilikom svečanosti, naći će se mnoge priče i uspesi koji su ispisali
istoriju kluba. Snežana Pajkić naglašava važnost ovakvih događaja koji podsećaju na tradiciju sporta i
zajedništva. Njeno iskustvo kao takmičarke, ali i kao članice zajednice, pruža dragocen uvid u to kako su se
atletičari razvijali tokom godina i kako je kohezija unutar kluba doprinela njihovim uspesima.
Pored Pajkić, monografija će predstaviti i druge značajne ličnosti iz kluba, čime će se obeležiti doprinos svih
članova tokom decenija. Ova promocija nije samo prilika da se prisete stari uspesi, već i da se inspirišu nove
generacije mladih atletičara.
Atletski klub Sloboda iz Čačka postao je simbol sportskog duha i zajedništva, a pajkićeva priča samo je
jedna od mnogih koje će obogatiti ovaj jubilej.
Izvor: Kablarnet/Đ. Mečanin.
Originalnu vest pročitajte na Kablarnetu.

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 75 / 86
1.35. Katarina Sekulić o atletskoj karijeri u AK Sloboda
Ozon press pre 24 dana
Kako se sećanja osvežavaju uz listanje stranica monografija,
nekadašnja atletičarka AK Sloboda, Katarina Sekulić, podelila je svoje
uspomene povodom promocije monografije kluba za Kablarnet.rs. “Moj
ulazak u svet sporta započeo je odbojkom sa samo šest godina, ali, kao
što to sudbina često namesti, ubrzo sam se usmerila ka ‘kraljici
sportova’. Od prvog koraka na stazi do oproštajnog zvuka pištaljke,
moj put je nadgledao trener Slobodan Nidžović, figura koja je

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 76 / 86
cacanskiglas_1932

1.36. ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ АТЛЕТСКОГ
КЛУБА „СЛОБОДА“
У Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“ представљена је Монографија Атлетског клуба
„Слобода“ Чачак. Монографија је издата поводом обележавања 60 година од оснивања АК
„Слобода“ који је изнедрио бројне шампионе, како у мушкој, тако и у женској категорији. Аутори
монографије су Адам Трифуновић и Момчило Јовашевић.
– За атлетичаре из Чачка морамо нагласити да су то људи на понос Чачка, Србије и бивше
Југославије. Био сам двадесет година селектор Атлетског савета Југославије и када би неко споменуо
АК „Слобода“ из Чачка, заиста је имао шта да каже. Дивно сам сарађивао са тренерима и
атлетичарима. Ова Монографија говори о људима који су наследници оних правих шампиона, а и
они сами су данас прави шампиони – рекао је др Дане Корица, дугогодишњи селектор атлетске
репрезентације Југославије, доживотни потпредседник Европске асоцијације атлетских тренера,
дугогодишњи генерални секретар Српског спортског савеза.
Промоција је била одлична прилика да се говори о свима који су својим трудом у радом постигли
добре резултате и тако прославили наш град и земљу.
– Мало је клубова који се могу похвалити овако дугим трајањем и оваквом Монографијом. Захвалан
сам што сам успео да на неки начин помогнем у прикупљању резултата и материјала који су били
потребни за писање Монографије – рекао је Драган Зарић, вишеструки првак Југолсавије на 100 и
200 метара.
Идеја о овој књизи стара је више од деценије. Различити фактори утицали су на то да буде објављена
баш сада. Адам Трифуновић, аутор Монографије говорио је о томе како је из света машинства ушао
у свет атлетике и то преко Компаније „Слобода“.
O значају ове Монографије са историјске тачке гледишта говорио је рецензент Горан Давидовић,
дипломирани историчар, архивски саветник Међуопштинског историјског архива Чачак.

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 77 / 86

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 78 / 86

1.37.

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 79 / 86

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 80 / 86

Foto galerija
Sa promocije

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 81 / 86

Pisali su o Monografiji

Septembar 2026 Monografija Ak „Slooda ” Čačak 82 / 86

Pisali su o Monografiji

Pisali su o monografiji