Zdravo,

Mnogo mi nedostaješ, mnogo mi fališ, mnogo mi trebaš i zato sam odlučio zvanično da TI se obratim.
Do sada mi je ceo život bio vezan za tebe i uvek će tako biti. Još od malih nogu se igram i do danas sam sa loptom u nogama. Uvek se setim kada mi je otac kupio prvi fudbal i kopačke.
Padao sam, ustajao, cepao šortseve, cepao kopačke, kolena su mi bila stalno krvava. Patio sam, tugovao, plakao, radovao, bio srećan… Skrivao sam od svojih roditelja da imam temperaturu ili neki bol. Ništa me nije moglo odvojiti od tebe. Postao si moj način života. Postao si moj stil života. Zahvaljujući tebi, imao sam priliku da se upoznam sa drugarima, trenerima… Bila su to  odlična vremena. Upoznao sam puno ljudi, od kojih su neki i sada moji najbolji i najbliži prijatelji.
Sa tobom, dragi fudbale, obilazio sam gradove, sela, zemlje – što sigurno ne bih video bez tebe. Postao si moja profesija i dao si mi priliku da živim uz fudbal i za fudbal, da udahnem ovaj prelepi vazduh. Dao si mi priliku da se edukujem u boljeg, pametnijeg i lepšeg čoveka, koji sa tobom  upoznaje sve lepote i kulture ovog nama jedinog sveta.
Sada, dragi moj fudbale, tugujemo, patimo i plačemo zajedno. Tugujemo, patimo, plačemo zajedno jer tebe nema zbog ove podmukle pandemije. Zato jer te nema da nas obraduješ, da uživamo sa tobom, da se radujemo i tugujemo.
Znam dragi fudbale da ćemo zajedno sa celim svetom pobediti ovu opaku pandemiju.
Fudbale, nemaš krivicu za ovo što se događa. Moramo je pobediti. Obećavam ti da ćemo uspeti u tome, hoćemo.
Veruj  mi da hoćemo!
Mi, treneri, fudbaleri, uspećemo da izadjemo kao pobednici iz ove bolesti i pobedićemo zajedno da bi se vratili jači, odgovorniji i pametniji. Vratićemo se da udahnemo taj osećaj stadiona, huk tribine, zvižduka kada ne igramo dobro. Ali opet kada se završi utakmica stisnućemo ruku protivniku i izaći sa utakmice podignute glave. Mi, treneri, fudbaleri, nismo navikli na podmuklost, nas si učio da budemo ponosni, da poštujemo protivnika, da poštujemo trenera, da poštujemo navijača, da ne igramo na kvarno, da kada izgubimo pružimo ruku boljem, a kada pobedimo da se ponosno radujemo. Opet ćemo da se radujemo zajedno fudbale jer ti si nas naučio tome.

“SOME PEOPLE THINK FOOTBALL IS A MATTER OF LIFE AND DEATH. I ASSURE YOU, IT’S MUCH MORE SERIOUS THAN THAT”,rekao je legendarni Bil Šenkli.

Zato dragi moj fudbale čekamo ponovo priliku da udahnemo vazduh, zakoračimo na zeleni tepih i svi zajedno da se radujemo. Da se zabavljamo sa pelepom bubamarom (loptom) kojom smo počeli da se družimo još kao mala deca. Pobedićemo zajedno dragi fudbale. Znam da nas čekaš sa nestrpljenje i mi tebe čekamo sa nestrpljenjem. Zato ćemo i POBEDITI prvi put zajedno. Jer ovo će biti prvi put u istoriji dragi moj fudbale gde neće biti nerešene ili izubljene utakmice.
BIĆE SAMO POBEDA!
Zato si poseban dragi fudbale!!!

Piše : Neško Milovanović