U Gradskoj biblioteci “Vladislav Petković Dis”, upriličeno je književno veče povodom sto godina od rođenja Duška Radovića. Program su organizovale profesorke srpskog jezika i književnosti Ekonomske škole u Čačku, Tatjana Blagojević i Jasmina Obrenić, uz učešće svojih učenika, kolega, kao i dece nižih razreda osnovne škole. S obzirom da je Duško rastao između dve porodice, čačanske i niške, često je isticao to da mu je čačanska familija sa očeve strane bila stroga, a niška familija po majci, mnogo opuštenija i obična. Uzimajući u obzir tu čačansku strogost, učesnicima i organizatorima književnog programa bi verovatno mnogo lakše bilo da je pred njima bila niška publika umesto ove naše, čačanske. Jer sa Čačanima nikad nije lako, zato što su zbog te svoje strogosti, uvek u stanju da nađu neku zamerku. Ali, ne i ovog puta. U stvari, jedina zamerka publike bila je u tome što su saznavši šta je na kraju, shvatili da su već došli i do kraja programa. A bilo je toliko lepo da taj kraj nije ni morao da dođe. Svi Duškovi aforizmi, njegove priče, razmišljanja, citati koje su govorili učesnici programa evocirali su uspomene na ovog izuzetnog književnika, novinara, aforističara koji je kroz aforizme opisivao decu, roditelje, starce, žensko – muške odnose. Voleo je da može da piše kao Ivo Andrić, a onda je shvatio da je bolje praviti mala dugmeta nego velike, а loše brodove. I zaista ih je napravio mnogo. Tih malih, vrednih dugmića kojih ima toliko da ni u najveći brod ne bi mogli stati.
Najmlađi učesnici književnog programa su recitovali Duškove pesme, “Bio jednom jedan lav”, “Da li mi verujete”, a oni nešto stariji, stihove pesme o princezi Nađi i razbojniku Kađi. Podsetili smo se i kesa Dese, Milese i Agnese, a ni “Slovo na slovo” nam nije bilo strano.
S obzirom da je Duško bio navijač Partizana, njegove citate o omiljenom mu klubu su putem video – snimaka govorile poznate ličnosti, kao i one manje poznate, kojima je Partizan u srcu. Baš kao i Dušku što je bio.
Čačani će svakako dugo pamtiti ovo poetsko, razigrano i radosno veče u društvu mudrosti Duška Radovića:
” Teško je biti dete i biti dobar”.
” Volite svoju decu i kad su kriva jer će ih život kažnjavati i kad nisu”.
“Došla su druga vremena. Dece je sve manje, a pasa sve više… Psi su uglavnom rasni, a deca su naša, domaća i divlja”.
“Ne verujte lepim ženama. Suviše su lepe da bi bile verne. Takav je slučaj i sa pametnim muškarcima”.
” Ne trčite za drugim ženama, da se ne sudarite sa onima koji od njih beže”.
” Život je lep! Mnogo lepši nego što ste zaslužili! Uživajte u životu, kad ste već imali sreće da se rodite! Tako ste slučajno i lako došli do života, a toliko ste mu pronašli mana”.
Nela Mečanin/kablarnet.rs
