MozzartSport

PET NA PET – Branko Božović: Neki dan u Kini menjam programe na televiziji kad ide film “Valter brani Sarajevo”

Srpski trener na privremenom radu u mnogoljudnoj zemlji ističe da Kinezi i dalje pamte Batu Živojinovića, Tita, a Novaka ne povezuju sa Srbijom!

452pregleda

Igračku karijeru gradio je u mnogim domaćim i inostranim klubovima, a među prvima se, iz Srbije, otisnuo u Južnu Koreju. Kad je poželeo da promeni sredinu ponuđena mu je, kao opcija, Kina. Sve se dešavalo pre više od dve decenije i takvu mogućnost sa lakoćom je odbio. Znao je da ne postoje uslovi za ozbiljan fudbal u Kini. Nakon 23, 24 godine Branko Božović, naš današnji gost, je trener u mnogoljudnoj zemlji i ima sasvim drugačije mišljenje.

Popularni Božec podvlači da su Kinezi napravili bum u svakoj sferi života, a kroz naredne odgovore pojasnio nam je detalje iz igračke, ali i trogodišnje trenerske  karijere u Kini.

1.Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport i koji?

 “U moje vreme u Čačku su najpopularniji bili košarka i fudbal. Bilo je još mogućnosti, ali moj profesor iz Preljine je ‘krivac’ za fudbalsku posvećenost. Otkrili smo da imam talenat za fudbal. Želeli su da me odvedu u milanovačko Takovo, ali bukvalno su me uzeli za ruku i doveli u Borac. Tu su me dočekali Dušan Dule Marić, Mihailo Kolarević, Bato Čakarević…Svima sam zahvalan, ali Kolar je bio čovek koji je najzaslužniji za moju karijeru, naročito reprezentativnu. Evo i kako. U Beogradu su igrali omladinci Zvezde i Borca, bio sam mlađi od tadašnjih juniora. Igrao sam na krilnoj poziciji, ali Kolarević me vratio na poziciju levog beka jer je čuveni Stevan Vilotić došao da gleda meč. Bio mu je potreban igrač za to mesto u reprezentaciji. Posle deset dana dobio sam poziv za nacionalni tim koji će igrati na EP za omladince. U reprezentaciji su bili Boban, Prosinečki, Šuker, Mihailović, Štimac…čuveni Čileanci. Nakon toga prešao sam u svoje godište u kome sam bio kapiten četiri godine i igrao sam sa Novakom, Bokšićem…Sa ove distance siguran sam da sam kao igrač mogao postići mnogo više, ali da sam imao neke pogrešne poteze. Mihailo Kolarević je trener i čovek koji mi puno pomogao. I danas smo veliki prijatelji”.    

  1. Na koji način je krenula vaša trenerska karijera?

 “Bio sam pet godina na Zlatiboru kod Mikija Rajevca, živeo u njegovoj kući. Tu sam i počeo sa trenerskim pozivom, pa sam se vratio u Čačak i ponovo sarađivao u školi fudbala sa Mihailom Kolarevćem. Potom sam radio u Borcu, Knjaževcu, Takovu, Lučanima…Otišao sam u Angolu, pomogli su mi Kolarević, Rajevac i Vesko Jelušić. Vesko je bio selektor Angole, Bocvane i trenirao je više klubova u Africi. Takođe, u Angolu sam otišao sa ogromnim predrasudama, ali mi je bilo sjajno. Luanda je metropola, igrao se solidan fudbal, bilo je četiri, pet, odličnih klubova…Prvo sam asistirao Jelušiću pa sam bio prvi trener. Bilo je odlično. E sad, jasno vam je da većina stanovništa u Angoli živi u bedi, a samo manji broj je izuzetno bogat. Većina je bez vode, struje, nameštaja, strašno… Oni koji imaju, imaju baš mnogo. Angolu, bogatu dijamantima, naftom, uništio je decenijski rat. Posle dve godine vratio sam se u Srbiju, u Polet iz Ljubića, pa je stigao poziv iz Kine”.

3.Da li je bilo ponovo predrasuda pred put u Kinu?

“Sve je palo u vodu kad sam kročio na aerodrom. Otišli su mnogo daleko, otvorili su se prema svetu, zahvaljujući radu, mentalitetu, inteligenciji, postigli su puno. Moj prevodilac u Kini, recimo, uskoro zakazuje venčanje. Za svadbu će dobiti vrhunski automobil i stan od svoje i mladine porodice. Država mu daje posao i novi bračni par može normalno da živi. Nije više ograničen ni broj dece po porodici. Da pređem na fudbal, imaju 66 profesionalnih klubova, tri profesionalne lige, na toliki broj stanovnika…Malo je naših trenera koji vode profi klubove, ali nije loše raditi po fudbalskim akademijama. Za tri godine koliko sam u Kini nisam imao neprijatnost. Uvek su sa osmehom, žele da se fotografišu i mali broj ljudi govori engleski jezik. Oni su sami sebi dovoljni, toliko su moćni. Recimo, ne shvataju da mi moramo juan da menjamo u evre i dolare, juan je jaka i stabilna valuta. To im nikako nije jasno. Vole fudbal, posebno evropske klubove u kojima igraju Kinezi. Sad im je Espanjol broj jedan zbog napadača Vu Leja. U Kini ima trenera iz Španije, Portugalije, ali ukoliko plata kasni neki dan, pakuju kofere i odlaze. Za razliku od nas Srba koji smo navikli na stalna zakašnjenja. Inače, nas Srbe, neki stariji Kinezi i dalje prepoznaju po Bati Živojinoviću. Da ne verujete, menjam programe na televiziji kad ponovo film ‘Valter brani Sarajevo’, sad nakon toliko godina. Znaju za Tita, Novaka Đokovića, naše fudbalere koji igraju po jakim klubovima, ali ne povezuju sa Srbijom”.

 

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

“Stari Vembli, pun stadion, predigra utakmice FA kupa Mančester junajted – Everton. Mlađa reprezentativna selekcija Jugoslavije igrala je protiv vršnjaka iz Engleske. Bili smo deca, izašli smo na teren pred 80.000 navijača i  ne znamo koji je naš gol, gde napadamo… Tu su bili Bokšić, Lukić i ostali… Takođe, bilo je finih utakmica u dresu Borca, Budućnosti… U Koreji sam se borio za titulu šampiona”.

5.Kakav je osećaj kad se vratite u svoj Čačak i da se podsetimo zgode sa štafetom mladosti?

“Ne osećam da sam nešto krupno postigao, da sam nešto bitan, nisam taj tip čoveka. Znate, uvek je bilo, ti si naš, sa tobom ćemo lako…Naravno, godi kad te neko sretne i kaže da li se sećaš kad si ono odigrao i slično. Što se štafete tiče, Tito je preminuo, ali se štafeta nosila još neku godinu. Mislim da je to bila poslednja, a kako su mene našli da ponesem nemam pojma. Malo sam se branio, ljudi zašto ja, ali bilo je takvo vreme. Dali su mi tekst, tri rečenice koje je svako dete moglo da nauči. Došao je taj dan, kako sam preuzeo štafetu, zaboravio sam tekst. Trčim i pokušavam da se setim rečenica. Stignem na binu gde je trebalo da to izgovorim, ali samo ponavljam druže predsedniče, druže predsedniče, druže predsedniče…Obraćam se tadašnjem predsedniku omladine. U zemlju da propadnem”.

Bonus pitanje: Šta u Mozzartu odigrati na utakmicu Evrolige, FENERBAHČE – ZENIT. Željkovim izabranicima nikako da krene i poslednji poraz nesrećan, uz pogrešnu sudijsku odluku. Ponovo tri poraza u nizu. Zenit je fenjeraš, takođe, poslednja tri poraza. Fener bi morao da trijumfuje.

“Probajte sa jedinicom, uz hendikep, (-8.5)”.

 IZVOR: MOZZART SPORT

Nela i Đurđe MEČANIN

Djurdje.mecanin@mozzartbet.com

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar