О овој чудотворној икони очувана је следећа повест: Када је васељенски патријарх Јеремија I желео да на месту тадашњег манастирчића Часног Крститеља подигне нови манастир, једног дана рибари су бацили у море мреже, па их по обичају раширили. Уместо уобичајеног улова, тог дана су извадили икону архијереја Христовог Николаја, начињену у мозаику. На светитељево лице била је дубоко прирасла велика седефаста шкољка коју су покушали да отклоне са иконе, али се тада на светитељевом лицу појавила крв. Поред вештих покушаја, шкољка није могла бити одстрањена без оштећења светитељевог лица. На икони је остао крвав траг до ивице левог ока, што је и данас уочљиво. По чудесном јављању ове светиње патријарх Јеремија је од једне половине шкољке начинио хранилицу за делове Богородичине просфоре који се по обичају подижу у част Пресветој Дјеви на светом престолу, а од друге половине панагију, којом је васељенски Патријарх Јеремија II благословио првог руског патријарха Јова. Она се до данас чува са ретким драгоценостима у ризници московске патријаршије. Патријарх Јеремија I освештао је подигнути манастир Ставроникиту именом светог архијереја Николаја уместо имена светог Јована Претече. Овај манастир подигнут је 1553. године. Чудотворна икона светог Николаја налази се у Саборном храму, на стубцу десне певнице.

Аутор светлописа Костас Асимис

СВЕТИ ОТАЦ НИКОЛА Од оца Теофана и мајке Ноне, у Ликији се роди, светитељ, да чеда Господња ка путу Љубави води. У доба дјетињства, засја свјетлост Божијег лика, у души Светог Оца Николе, ђакона, а потом свештеника. Светитељ, чудотврац, имовину сиромашнима подијели и срца тужних утјеши, а лица болесних развесели. На мору је путнике спасавао од олује јер светитељ часне молитве чује. Светитељу, крсна славо моја, својим дјелима просвијетли стазе, води нас путевима Господњим, да нам дани у молитви пролазе!

Аутор: Сузана Теофиловић, Добој