PET NA PET – Zoran Janković: Navijao sam za Zvezdu, ali živim u srpskoj Atini, igrao sam za Vošu, pa navijam za Lale
Popularni Janez utakmicu života odigrao je za nacionalni tim Bugarske u pobedi nad Hrvatskom!
Za seniorski tim Inđije zaigrao je sa petnaest godina. Prešao je u Čačak jer je Borac bio u usponu. Iz Kragujevca prelazi u Železnik pa Vojvodinu. Novi Sad je zamenio bugarskim Liteksom i postao jedan od najboljih igrača. Sa Liteksom je uspeo da osvoji tri nacionalna kupa, a sa Dalijanom prvenstvo i kup Kine. U Bugarskoj je dobio državljanstvo i poziv za reprezentaciju. Učestvovao je na kontinentalnom šampionatu u Portugaliji.
Trenerski zanat pekao je u Inđiji, Banatu, Novom Sadu, Proleteru iz Novog Sada i sad radi u Kini.
1.Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport osim fudbala i koji?
“Osim fudbala ništa nisam trenirao, ali kao dečak sam se okušao u košarci, rukometu… To su bile više školske aktivnosti…Ljubav prema fudblu sam nosio od najmlađih dana. Lopta me je uvek privlačila”.
2.Ko Vam je bio sportski uzor, idol, u tinejdžerskim danima?
“Bilo je mnogo sjajnih fudbalera koji su plenili i koje sam voleo”.
- Klub koji nosite u navijačkom srcu ?
“Navijao sam za Crvenu zvezdu, ali sad mi je Vojvodina nekako više u srcu. Igrao sam za Lale, a i živim u Novom Sadu”.
4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
“U kvalifikacijama za Euro 2004. godine u Portugaliji igrao sam za reprezentaciju Bugarske protiv selekcije Hrvatske. Hrvati su imali sjajan tim na čelu sa Jarnijem i odličnom generacijom. Mi smo odigrali utakmicu života”.
5.Životni i sportski moto?
“Živi i radi gde te ljudi cene, poštuju i vole. Tako sam se pronašao u Kini gde i sada radim u klubu Peking Guoan. Došao sam na poziv direktora da pomažem u svim uzrastima od rezervnog tima, U19, U17…”.
IZVOR: MOZZART SPORT
Nela i Đurđe MEČANIN
Djurdje.mecanin@mozzartbet.com