U Srbiji svako može da prisluškuje koga hoće. Kako saznaje Politika, naša zemlja zakonom nije uredila oblast proizvodnje, prometa i korišćenja opreme za tajno prikupljanje podataka. Ovakvo stanje mnogi koriste, pa je moguće da svaki pojedinac i privatnik, strana kompanija ili organizacija, mogu da uvezu i nabave prislušne uređaje i to za male pare – već od 30 EUR.

Danas su na merama mnogi građani koji nisu pod lupom službi već ih nadziru ljubomorni partneri, šefovi, zabrinuti roditelji…

General Momir Stojanović nekadašnji načelnik Vojnobezbednosne agencije (VBA) kaže za Politiku da u Srbiji vlada haos kada je reč o prisluškivanju i tajnom prikupljanu podataka. On naglašava da je važno utvrditi ko sve poseduje takve uređaje. Podseća da njima mogu da barataju samo službe bezbednosti, BIA i VBA i UKP i to po striktnoj proceduri i zakonu.

– Pošto mi nismo doneli zakon o proizvodnji i prometu uređaja, odnosno opreme za tajno prikupljanje podataka, koje zadire u privatnost i ustavom zagarantovana prava i slobode građana, onda imamo situaciju da svaki bogatiji biznismen, stranka koja ima novca, strana služba… ima te uređaje – navodi Stojanović.

Božidar Spasić, obaveštajac i nekadašnji visoki funkcioner savezne službe Državne bezbednosti priznaje da i on poseduje razne spravice za prisluškivanje i tajno snimanje.

– Poslednjih godina u našoj zemlji lako možete doći do jeftinih prislušnih uređaja sumnjivog porekla. Oni su uglavnom kineske proizvodnje. Pojedini ljudi trguju takvim stvarima – prisluškivačima, tajnim kamerama i kombinovanim varijantama. Sve to skupa košta tridesetak evra, a ima sličan efekat kao skuplja moderna prislušna tehnologija koju uglavnom nabavljaju na zapadu – naglašava Spasić.

Interesantno je, dodaje naš sagovornik, da se u Ženevi (Švajcarska) održava i godišnji sajam prislušne operativne tehnike. Na tom sajmu postoje posebni odeljci za tajne službe, javne službe, kao i za građane.

Bivši obaveštajac navodi da su u Srbiji najčešća bračna prisluškivanja, kao i dečja gde roditelji prate svoju decu za koju sumnjaju da se drogiraju ili se bave kriminalom. Postoje i prisluškivanja koja rade kompanije, agencije koje prate poslovne partnere itd.

– Mali prisluškivači najčešće se nalaze u USB-u. Niko neće posumnjati u tu spravu koja snima razgovor i do 24 sata. Zatim postoje hemijske olovke sa kamerama. Cena te špijunske olovke je oko 150 EUR i može se nabaviti na aerodromu u Dubaiju. Postoje i naočare sa kamerama koje snimaju u svako doba dana. Prisluškivači i kamere se nalaze u upaljačima, a ima i takozvano dugme prisluškivač – slikovito objašnjava Spasić i zaključuje da se danas izgubila nit između prisluškivanja službi i prisluškivanja koje obavljaju građani.

Na internetu ima mnogo sajtova koji prodaju opremu za tajno snimanje. U njihovom asortimanu, između ostalog, su i kamera i mikrofon u senzoru za dim, mikrofon u kompjuterskom mišu, detektivski ručni sat… Na tim sajtovima objavljene su recenzije i komentari zadovoljnih korisnika. Prenosimo neke od tih komentara: “Kupio sam program za praćenje mobilnog telefona i ne mogu da verujem šta sam saznao”, “Sad imam dokaze. Hvala”, “Naručio sam poštom špijunski snimač za posebne namene. Sve je bilo po dogovoru. Čuje se lepo, a ima se šta i čuti”…

Oprema za prisluškivanje može biti predmet kontrole prekograničnog kretanja u skladu sa Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, a u skladu sa tehničkim karakteristikama koje su definisane u kategoriji pet – Telekomunikacije i “Zaštita informacija” u odluci o utvrđivanju nacionalne kontrole liste robe dvostruke namene, objašnjavaju za Politiku u Upravi carine.

Samo specijalizovana pravna lica mogu legalno uvoziti navedenu opremu, dok fizička lica nemaju tu mogućnost.

eKapija