Da je zaštita životne sredine obaveza civilizovanog čoveka, odavno je poznato prosečnom građninu Evrope. Briga o kvalitetu vode i čistoći vazduha, strategije upravljanja otpadom i ostale ekološke teme, poslednjih godina postaju sve značajnije i kod nas. Primetan je porast broja različitih organizacija, grupa građana i inicijativa koje se bave ekologijom, sve je više kampanja koje imaju neku “zelenu” temu. Čini se da je ekologija “ušla u modu” i da će ovaj trend imati za rezultat drastične promene u navikama građana.
Ipak, sudeći po načinu na koji se odnosimo prema otpadu, koji svakodnevno proizvodimo, mi i dalje tapkamo u mestu.
Nedavno su Grad Čačak i JKP Komunalac, u saradnji sa resornim ministarstvom i uz podršku EU i Kraljevine Švedske, započeli sprovođenje Projekta primarne separacije komunalnog otpada, vrednog više od milion evra. U prvoj fazi podeljene su plave kante namenjene za odvajanje papira, plastike i metala u individualnim domaćinstvima i plavi kontejneri za primarnu selekciju, namenjeni za kolektivno stanovanje. Na određenim lokacijama postavljeni su i žuti kontejneri za staklenu ambalažu, a korisnici su dobili flajere sa detaljnim uputstvima kako pravilno selektovati otpad i na svakoj posudi je detaljno naznačeno za koju vrstu otpada se koristi. Ostalo je da se u praksi proveri kako će Čačani reagovati na ono sto je u Evropi rutinska stvar – odvajanje otpada u samim domaćinstvima.
Nakon mesec dana postalo je očigledno da će još dosta vode proteći Moravom dok promenimo navike i uhvatimo korak sa Evropom. Ili građani Čačka ne čitaju uputstva, ili ne poseduju ni minimum ekološke svesti i savesti, tek svedoci smo da i dalje u zelene kontejnere, ili, što je još gore, pored njih, bacaju sav otpad, dok su plavi kontejneri prazni.
Foto: Kablarnet.rs
“ Svi se deklarativno zalažemo za očuvanje životne sredine, puna su nam usta ekologije, svi znamo sve o klimatskim promenama, ugroženim vrstama, uginulim delfinima na Mauricijusu, Rio Tintu, a smeće na sve strane. Pa ko to baca đubre pored kontejnera i reka, vanzemaljci? Da li je realno da očekujemo da će naš čovek da uloži malo vremena u odvajanje otpada. Bojim se da je to čista utopija.”, komentariše Stevan Ratković, stanovnik ulice Svetog Save, u kojoj su postavljeni plavi, zeleni i žuti kontejneri.
“ Iako sam svesna značaja selekcije otpada, do nedavno nisam bila u mogućnosti da to radim, jer je u našoj ulici bio postavljen samo zeleni kontejner za sve vrste otpada. Naravno da će moja porodica ubuduće razvrstavati otpad i ne razumem one kojima to predstavlja napor. Ali to što ću ja selektovati otpad ništa, u sušini, ne znači dok neko baca mokar otpad u kantu za suvi”, kaže Milica Ristić, majka dvoje osnovaca.
Foto: Kablarnet
Nadležni u “Komunalcu” kažu da da svega 15% do 20% građana iz kategorije individualnih domaćinstava iznose kante na trotoar po dogovorenom rasporedu, i da oni, uglavnom, znaju kako treba selektovati otpad.
“Iako početni rezultati nisu na zavidnom nivou, nadamo se sa će vremenom sve više građana postati svesno da je primarna selekcija otpada prvi korak u zaštiti životne sredine. Prekomerno zagađenje nastaje već u trenutku kada u kontejner bacimo kesu u kojoj je pomešan otpad od hrane sa plastičnom i staklenom ambalažom, sijalicama, baterijama…Kada ovakav otpad stigne na telo deponije u procesu razgradnje otrovne supstance šire se kroz zemlju, vodu i vazduh i tako nalaze put i do našeg organizma. Svako od nas dužan je da učini bar nešto kako bi smanjio svoj zagađivački uticaj na planetu. Zato moramo učiniti dodatne napore na edukaciji i informisanju građana o značaju separacije otpada na mestu njegovog nastanka.” kaže Branko Pejica, v.d. direktora JKP Komunalac i dodaje “ primarna selekcija važna je i za cirkularnu ekonomiju, u kojoj otpad postaje resurs. Pa tako, u procesu reciklaže od plastičnog, staklenog, gumenog, papirnog i metalnog otpada dobijamo sirovne za novi proizvod. Koji se takođe može ponovo reciklirati. To je ukratko suština cirkularne ekonomije”, zaključuje Pejica.
Foto: Kablarnet.rs
U Čaku se godišnje prikupi oko 34.600 tona suvog i mokrog otpada, od toga svega 1600 tona primarno selektovanog, dok se tek 500 tona reciklira. Uhvatiti korak sa Evropom u upravljanju otpadom, pravi je podvig. Prepreka su brojne, a među njima je i nedostatak novca jer su do sada ulaganja u oblast zaštite životne sredine bila simbolična. Ipak, elementarna građanska pristojnost ne košta ništa. Za sada, naša znamenja su i dalje kese na krošnjama, plutajući plastični otpad u rekama i deponije prepune materijala koji se u “normalnim” zemljama reciklira i ponovo koristi.
Iz serijala “EKO PUTOKAZ”, u okviru konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje interesa u oblasti javnog informisanja Grada Čačka.
