Rektor Cetinjske bogoslovije je gostovao u Čačku
U svečanoj sali Gradske biblioteke „Vladislav Petković-Dis“ u Čačku, održano je nadahnuto predavanje protojereja-stavrofra, o. Gojka Perovića, rektora Cetinjske bogoslovije. „Crkva i otuđenje savremenog čoveka“ je bila tema koja je privukla pažnju velikog broja Čačana a ovo je samo jedno u nizu predavanja koje organizuje udruženje „Irmos“. Na samom početku, hor „Slovoljubve“ je otpevao „Svjati Bože“ i „Agni partene“, a potom je profesorka srpskog jezika i književnosti, Ana Ranđić napravila uvodnu reč govoreći o otuđenju čoveka od Boga u vreme racionalizma, što se naravno odrazilo i u književnsti. Tom prilikom je navela nekoliko pisaca i njihovih dela u kojima se to otuđenje najviše može primetiti. U tu grupu spadaju Kafkin „Proces“, Kamijev „Stranac“ , kao i Beketova drama „Čekajući Godoa“… Naravno, tu je i primetan broj naših pisaca. Nažalost, takvih pisaca je i u današnje vreme veoma mnogo.
Zatim je usledilo izlaganje oca Gojka Perovića koji nam je ukazao na otuđenje čoveka u svakodnevnom životu. Ljudima je u poslednje vreme, sa razvojem tehnologije, mnogo toga olakšano. Ali i pored toga niko nema vremena i svi su u nekom trku. Zašto je to tako? Jednostavno, zato što svako žuri da zaradi, da uradi što više posla. U tom haosu, ljudi ne primećuju ni svoje bližnje (rođake, komšije, prijatelje), a ni prirodu oko sebe. A Bog nam je dao taman toliko snage koliko nam je potrebno da umerenim radom sve postignemo. Dosta toga nam je postalo besmisleno. Ranije smo sa radošću čekali vikend da odgledamo neku fudbalsku utakmicu. Danas se utakmice emituju svakodnevno, a čovek naravno da ne može sve ni da ih isprati. A i nema više one čari čekanja kao nekada. Dok vozimo auto-putem ne primećujemo prirodu oko sebe. Ispred nas je samo put, a naše misli su usredsređene samo na to gde ćemo se uključiti i isključiti sa auto-puta. Lepotu prirode kraj puta niko više ne primećuje. Tako je svuda i u svemu.
Gradovi su počeli da gutaju ljude.Po rečima o. Gojka, čovek neprestano žuri da završi nešto „pre kraja“. A kraja – nema. I čemu onda žurba? Jedino mesto na kome čovek može da nađe utočište od otuđenja je crkva i Sveta liturgija. Neverovatno koliko je tu različitih ljudi na jednom mestu. Nigde toliko raznolikosti ne možete vidieti kao na Svetojj liturgiji. Jedan pored drugog stoje i bogataš i siromah, i pametan i glup, i ružan i lep, i zdrav i bolestan. I samo tu se ogleda jedinstvenost. Svi tako različiti, a opet tako isti. Tu, pred Bogom živim. Čekajući na vaskrsenje.
Predavanje o. Gojka Perovića je bilo izuzetno dinamično, prožeto dozom humora i ilustrovano velikim brojem primera iz života. Čačani su bili odlična publika, što svedoče i reči predavača koji je rekao da mu je bilo toliko lepo i toplo oko srca da je mogao satima da sedi i samo gleda u prisutne.
N.M.